FOTO: Nekada šuma kraj Dunava, danas pustoš - Futožani se plaše za nasip

Ono što je nekada bilo zeleni pojas u delu Futoga i Veternika, danas je pretvoreno u obalu i deponiju. Meštani tvrde da su ovoj devastaciji doprinele dve kompanije koje vade pesak i šljunak.
FOTO: Nekada šuma kraj Dunava, danas pustoš - Futožani se plaše za nasip
Foto: 021.rs
"Dunavac i čitava priroda koju pamtim kao dete su uništeni", kaže za 021.rs Dalibor Ćalić, predstavnik "Futoške inicijative".
 
Čitavih 17 hektara šume koji su nestali, danas žive samo u sećanjima Futožana, a zatrpan je i rečni rukavac. Futožanka koja živi u kući odmah do nasipa ispričala je za 021.rs da je ovaj deo naselja nekad bio mesto okupljanja, a da je danas samo "tužan".
 
"Još se sećam velikih poplava od pre skoro 15 godina. Pamtim kako je voda došla skroz do vrha nasipa i kako nisam mogla da spavam očekujući da će se svakog trenutka preliti. Imala sam pripremljene kofe za izbacivanje vode i spavala potpuno obučena ako bude potrebe za evakuacijom. Čemu sada da se nadamo ako uništavaju ovaj nasip koji je bio jedino što nas je tad delilo od katastrofe", pita se ova Futožanka. 

Na ovom terenu rade "Svetorog" i "Karin komerc". U kompaniji "Karin komerc" kažu za 021.rs da svoje poslove obavljaju u skladu sa zakonom, ali da ih država dovela u pravni vakuum. Navode i da nasip za koji se građani brinu ojačali. 
 
 
Oba preduzeća bave se vađenjem rečnih nanosa i oba imaju deponije. Kako se navodi u dokumentu "Voda Vojvodine", deponije se nalaze u koritu za veliku vodu reke Dunav, koje predstavlja vodno zemljište.
 
"Do deponija se dolazi korišćenjem oko 300 metara nasipa, kao i delova prinasipskog pojasa sa branjene i nebranjene strane. Do deponija uglavnom dolazi veći broj kamiona, čija je nosivost znatno veća od nosivosti nasipa, što dodatno opterećuju konstrukciju nasipa i ugrožava njegovu stabilnost. Takođe, na prinasipskom pojasu sa nebranjene strane smeštena je mehanizacija koja se ne koristi, što dodatno onemogućava održavanje nasipa", piše u dokumentu koji su još u martu prošle godine na adresu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uputile "Vode Vojvodine".
 
Galečić: Nasip ruiniran, potrebno zaustaviti katastrofu
 
Vesna Galečić iz Udruženja "OSNA" koje se zajedno sa Futoškom inicijativom bori za očuvanje futoškog i veterničkog priobalja, kaže za 021.rs da je naglasak na tome da se zaustavi ekološka katastrofa i da se teren sanira.
 
"Na tom lokalitetu je kompletno nestao jedan rečni rukavac koji je i dalje u vlasništvu Republike Srbije. Sahranjen je jedan rečni rukavac, a OSNA pokušava da zaustavi da se ista sudbina desi još jednom rukavcu. To su važna područja koja prihvataju i akumuliraju višak vode iz Dunava, odnosno to je inundaciono područje koje je jako bitno za veliku vodu. Delovanjem kompanije 'Svetorog' je zaustavljen prirodni tok vode u rečni rukavac kod Futoga, jedna od mera koju zahtevamo od inspekcije je da se hitno otvori prilaz sveže vode iz Dunava u taj rečni rukavac", ističe Galečić.
 
 
Ona tvrdi da ova preduzeća "nemaju adekvatne dozvole".
 
"'Karin komerc' nema validne građevinske i validnu vodnu dozvolu. Sve ove godine 'Karin komerc' svoju komercijalnu upotrebu betonjerke zasniva na privremenim građevinskim dozvolama. Privremene građevinske dozvole služe samo da bi se neki objekat priveo nameni, nikako u komercijalne svrhe", tvrdi Galečić.
 
Uz to, "Svetorog" koristi parcelu koja je u vlasništvu Autonomne pokrajine Vojvodine, a ne "Voda Vojvodine", pa nema ni uslove da dobije vodnu dozvolu i saglasnost na bilo kakve radove. Sagovornica 021.rs kaže da to znači da ovo preduzeće bespravno uzurpira kompletnu parcelu. 
 
"Oni nasipaju korito Dunava, međunarodne reke Dunav, i uništavaju 300 metara nasipa kamionima koji izlaze iz kompanije 'Svetorog' i silaze dole u Novosadsku ulicu. Znači uništavaju vodni objekat koji je u starateljstvu 'Voda Vojvodine'. Bespravno su ogradili šumu, napravili ergelu, ne znamo šta im još može pasti na pamet. Mi ovde prosto štitimo imovinu nadležnih organa kojima se obraćamo", ističe. 
 
Za kontrolu ovih preduzeća i njihovih delatnosti zadužene su tri inspekcije - inspekcija za urbanizam i zaštitu životne sredine, vodna inspekcija i gradska građevinska inspekcija. Galečić kaže da imaju dobru saradnju sa njima i da je inspekcija zabranila "Svetorogu" rad dok ne ishoduju uslove za zaštitu prirode. Kako ona kaže, a i kako se uverila novinarka 021.rs na terenu, radovi na ovom području, ipak, nisu stali.
 
"Ja sam prijavila i nove aktivnosti u vezi sa nekim asfaltiranjem i proširenjem nasipa, odnosno vodnog objekta što uopšte nemaju prava da rade i što je u nadležnosti 'Voda Vojvodine'", navodi. 
 
 
Trenutno čekaju mere koje će proisteći iz tri inspekcijska nadzora i odgovor predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića. 
 
"Mi smo postavili konkretne zahteve inspekcijama. Prvo, postavljanje rampe na nasip što inspekcija treba da naloži Vodama Vojvodine, kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje zaštite od poplava. Insistiramo da mere koje proisteknu iz delovanja inspekcije ne budu novčane kazne koje će se sliti u budžet Republike Srbije, odnosno zahtevamo da se vrati dug zajednici koja trpi posledice svega ovoga. Najstrašnija posledica je taj nasip koji je ruiniran i mi se vrlo realno brinemo da bi prilikom neke veće vode moglo da dođe do njegovog pucanja. Napravila su se i gazišta na nasipu, a to je, što se tiče struke, prvi signal da se nasip raspada", objašnjava.
 
Ćalić: Resursi se iscrpljuju bez milosti i mozga
 
Dalibor Ćalić iz "Futoške inicijative" kaže za 021.rs da je nasip "više nego ugrožen".
 
"Na njemu je zabranjen saobraćaj motornim vozilima, o šleperima koji tamo nemaju šta da traže da ne govorim. Dozvoljen je samo prelazak preko nasipa. Nažalost, ništa od toga se ne poštuje. Slabljenjem nasipa povećava se rizik od poplave u slučaju da Dunav nadođe. Zatrpava se korito reke i priobalje, sužava se korito što dodatno povećava mogućnost plavljenja", navodi Ćalić.
 
Dodaje da se javni i prirodni resursi iscrpljuju "bez milosti i mozga, zarad interesa male grupe ljudi".
 
"Rizikuje se probijanje nasipa usled velikih voda. Globalno je otopljavanje, klima je poremećena i možemo očekivati nadolazak jedne moćne reke Dunav. Uništavanjem šuma uništavaju nam kiseonik. Instalirali smo malu mernu stanicu koja beleži zabrinjavajuće podatke vazduha koji udišemo u Futogu. Ljudi i građani nisu svesni koliko su nam generalno životi ugroženi sa svih strana", ističe naš sagovornik.
 
Zaključuje da smo "okruženi devastacijom prirode, koja će nam uzvratiti bez milosti".
 
"Svetorog" van zakona
 
Prema dostupnim informacijama, kompanija "Svetorog" nije legalizovala objekat izgrađen u nebranjenom vodnom zemljištu. Ovaj objekat je u procesu legalizacije već deset godina. Iako su nadležni pokrajinski organi, u više navrata tokom 2019 i 2020. godine, utvrdili da kompanija posluje nelegalno, oni su, u junu prošle godine od Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture dobili licencu za vađenje rečnog nanosa.
 
Zakonom vodama, inače, zabranjuje odlaganje materijala i vožnju motornih vozila na nasipima, osim na delovima na kojima je to dozvoljeno. 
 
 
U dokumentu "Voda Vojvodine" iz marta 2020. godine tvrde da se "Svetorog" već duži vremenski period nalazi u posedu zemljišta bez pravnog osnova, ali i da nije poznato koliku površinu ovo preduzeće koristi.
 
"Svetorog" nije tražio ni uslove zaštite životne sredine od Pokrajinskog zavoda za zaštitu životne sredine, iako izvodi radove u sklopu ekološkog koridora od međunarodnog značaja reke Dunav.
 
Vađenje rečnog nanosa i prodaja šljunka i peska, dakle, "Svetorog" bez ugovorne obaveze ne plaća ni naknadu, a prema javno dostupnim finansijskim izveštajima, u 2020. godine ostvario je profit od 38.493.000 dinara.
 
Iz "Svetoroga" nisu odgovorili na pitanja 021.rs u vezi sa aktivnostima na priobalju. Iako su pitanja o dešavanjima na obali Dunava Pokrajinskom sekretarijatom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo poslata još 21. januara ove godine, iz sekretarijata se nikada nisu udostojili da odgovore.
 
"Karin komerc" u pravnom vakuumu
 
Prema dokumentaciji koju je OSNA dobila od "Voda Vojvodine" i koju je 021.rs dobio od "Karin komerca" (mart 2021.), ovo preduzeće ima i nema dozvole za svoje aktivnosti na priobalju.
 
Kako je napisano u dokumentu "Voda Vojvodine" (februar 2021.), "Karin komerc" je pribavio u redovnoj proceduri, rešenje o vodnoj dozvoli krajem 2016. godine, a važnost ove dozvole istekla je u junu 2018.
 
"Novu vodnu dozvolu 'Karin komerc' nema, zbog toga što je uz zahtev za produženje, odnosno izdavanje nove vodne dozvole potrebno priložiti i ugovor o zakupu vodnog zemljišta zaključen sa javnim vodoprivrednim preduzećem", navode "Vode Vojvodine".
 
Problem je što je, izmenama Zakona vodama nadležnost prebačena na lokalne samouprave. Međutim, Grad Novi Sad, kao i druge lokalne samouprave u Vojvodini, još uvek nisu doneli akte koji su neophodni za to. 
 
 
Ovaj propust u propisima "izbegava" se tako što "Vode Vojvodine" potpisuju posebne ugovore sa "Karin komercom". Poslednji ugovor, u koji je 021.rs imao uvid, potpisan je 10. novembra 2020. Za godinu dana korišćenja vodnog zemljišta u ovom području, "Karin komerc" mora da plati 10.172.483 dinara. 
 
Iako su, po ovim kriterijumima, papiri za vađenje rečnih nanosa u skladu sa Zakonom, "Karin komerc" nema dozvolu za formiranje deponije, a ni za fabriku betona, jer im je ista istekla još 2017. godine. 
 
Prema javno dostupnoj katastarskoj dokumentaciji, vlasnik tri parcele koje su bile pokrivene šumom je Mirko Dubroja, odnosno vlasnik "Karin komerca", a jedna od parcela, površine oko pet hiljada kvadrata, u aprilu prošle godine je promenila vlasništvo, pa je sada, nosilac prava "Karin komerc". Računajući ovu parcelu, Dubroja poseduje oko 166.000 metara kvadratnih šume futoškog priobalja.
 
Građani su zabrinuti i što priobalna šuma pripada privatnom licu i pitaju se kako je do toga došlo. Odgovor javnog preduzeća "Vojvodinašume" je da su ove parcele postale privatno vlasništvo kao rezultat zamene. Ipak, javnom preduzeću je ostala dužnost terenskih i savetodavnih poslova po zahtevu vlasnika šume.
 
Kako se navodi u ugovoru (10. novembar 2020.), JP "Vojvodinašume" u zamenu za lokalitet kod Dunava, dobilo je daleko vrednije parcele u katastarskoj opštini "Lok".
 
Karin komerc: Mi čuvamo Dunav i koristimo obalu kao svoju kuću
 
U kompaniji "Karin komerc" poriču da rade bilo šta mimo zakona i za 021.rs kažu da su izloženi "medijskom linču koji nema uporište u činjenicama, već predstavlja primer srozavanja novinarstva u Srbiji". Kako bi to potvrdili, iz ove kompanije poslali su nam "Izveštaj o ispunjenosti vodnih uslova i vodne saglasnosti za izdavanje vodne dozvole" iz 2015. godine.

U Mišljenju "Voda Vojvodine" se navodi da je reč o privremenoj deponiji, kao i o privremenom objektu za pretovar kamena, peska i šljunka sa fabrikom betona.
 
"Izvedeni su radovi isključivo po projektu, urađen je i projekat izvedenog stanja na koji je dobijena saglasnost. Dakle, ispunili smo sve propisane uslove za rad na vodnom zemljištu. Kako bi se deponija dovela u funkcionalno stanje, saglasno sa projektom, izvršeno je nasipanje platoa sa blagim padom prema reci kako bi se poplavna voda mogla vratiti u reku", navode iz "Karin komerca" za 021.rs.
 
Oni ocenjuju i da su, sa aspekta stabilnosti, ovi radovi "ojačali odbrambeni nasip", jer su značajno povećali masu na nebranjenom delu i smanjili visinu vodenog stuba koji naleže na nasip. Dodaju i da izdizanje terena radi dobijanja dubine vode za pristajanje brodova nema nikakav uticaj na povišenje velikih voda Dunava.
 
"Od 1998. godine obavljamo svoju privrednu delatnost na datoj lokaciji, u skladu sa uslovima 'Voda Vojvodine'. Predmet smo redovnih kontrola i sve što radimo na datoj lokaciji je transparentno i u skladu sa zakonom. Mi čuvamo Dunav i njegovu obalu koju koristimo 'kao svoju kuću', odnosno mnogo više od onih koji su za to ovlašćeni", ističu u ovom preduzeću.
 
 
Najavljuju da će, čim se utvrde jasna pravila procedure za davanje u zakup vodnog zemljišta u skladu sa izmenama Zakona, iskoristiti svoje pravo prečeg zakupa, jer je država ta koja ih je "dovela u pravni vakuum".
 
"Ispunjavamo sve uslove, ali oni ipak ne dovršavaju posao na koji su obavezni u skladu sa zakonom. Nažalost, evo tri godine od tada se ništa nije pomerilo sa mrtve tačke", navode i dodaju da je sa "Vodama Vojvodine" zaključen i ugovor o zakupu zemljišta.
 
Ističu da je, u julu prošle godine, vodoprivredno preduzeće izdalo saglasnost za vađenje rečnog nanosa, koja važi do septembra tekuće godine. Naglašavaju i da je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine prošle godine doneo Rešenje da za bagerovanje rečnog nanosa nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Ovo rešenje, zajedno sa ostalom pomenutom dokumentacijom, dostavili su 021.rs.
 
Daniela Stojković predsednica NVO "Svet i Dunav" i potpredsednica foruma "Danube Civil Society" kaže za 021.rs da je tvrdnja "Karin komerca" o njihovim radovima koji "ojačavaju nasip" potpuno "besmislena".
 
"Između nasipa i nanosa peska ide voda, što je oštećujuće za nasip. I što se ojačavanja nasipa tiče, potrebna je stručna dokumentacija čiju realizaciju nikako ne može da sprovodi privatno lice. Vrlo često se najveće poplave javljaju kao posledica ljudskog faktora koji je svojom delatnošću narušio prirodnu ravnotežu reke", kaže Stojković i dodaje da tu, pre svega, misli na pretvaranje inudacionog prostora u građevinsko i poljoprivredno zemljište.
 
Zaključuje da izgradnjom nasipa čovek brani svoja dobra, ali nizvodno od sebe pravi još veće poplave, jer reka nema više veliki proticajni profil u kom se rasplinjavala. 
 
Detaljan prikaz promene stanja na priobalju kod Futoga i Veternika:
 

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Gvozden

    13.04.2021 16:41
    Za Kiku
    Naravno Kiko još ako si Mirkov sin,pa ti bio glavni uvoznik iz Kine
  • Gvozden

    13.04.2021 16:27
    Ušao duboko u mulj
    Mirko Dubroja je došao u Novi Sad fapom ,a vidi sad
  • Зоран Његован

    10.04.2021 10:14
    Питање за све
    Од кад су Футожани раскрстила са ћирилицом , која је у употреби од настанка Футога , а уосталом службени речник РС.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Jutro hladno, dan sunčan

U Novom Sadu će u ponedeljak ujutro biti hladno, sa kratkotrajnom maglom i slabim prizemnim mrazom, a tokom dana sunčano.