Decenija i po od prodaje NIS-a: Profit u jednoj godini dva puta veći od cene po kojoj je prodat
Prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) predstavljena je kao posao veka, a od početka se znalo da ovo nije samo ekonomsko pitanje, već deo šireg energetskog sporazuma između Rusije i Srbije.
Foto: 021.rs
Sporazum su 24. decembra 2008. godine potpisali Dimitri Medvedev i Boris Tadić.
U paketu je dogovorena i izgradnja Južnog toka kroz Srbiju, koja se kasnije izjalovila, kao i izgradnja skladišta gasa u Banatskom dvoru.
Politička pozadina ove prodaje, podseća novinar N1 Vojislav Stevanović, jasna je – u vezi je sa tadašnjom, a i današnjom situacijom na Kosovu i potrebnom podrškom Rusije politici Srbije.
Većinski paket akcija NIS-a je prodat za oko 400 miliona evra, otprilike u isto vreme kada i Robne kuće Beograd.
Ove dve prodaje su se vrlo često poredile, s obzirom na to da su RKB "otišle" za nešto više od 360 miliona evra.
Cena akcija NIS-a je stoga otpočetka kritikovana, jer su sve procene vrednosti bile mnogo veće – govorilo se čak i do nekoliko milijardi evra.
Tada su prodate i zgrade NIS-a u Beogradu i Novom Sadu, rafinerija u Pančevu, Novom Sadu, Elmiru, oko 500 stotina benziskih pumpi, 1.600 internih stanica, 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom, brojne cisterne, akcije u kompanijama, pravo na korišćenje zaliha, nalazišta nafte u Vojvodini i koncesije na nalazišta nafte u inostranstvu, npr. u Angoli.
Naročito sporna u ovom dogovoru bila je rudna renta – ostala je na oko tri odsto, iako je po zakonu trebalo da bude sedam odsto. To je tumačeno kao još jedan ustupak ruskoj strani, ali i to da NIS ima zeleno svetlo da koristi sve rezerve Srbije koje su procenjene na milijarde evra.
Brojne kontroverze su pratile tu prodaju, ali broker Nenad Gujaničić smatra da ipak ima i dobrih strana.
"Jasno je da je privatizacija bila netransparentna. Kada se prave političko-ekonomski aranžamni, jasno je da to nije dobro. Ono što jeste dobro je kako NIS danas izgleda, a možemo zamisliti kako bi izgledao da ga vode politički predstavnici", kaže Gujaničić.
To se, dodaje, vidi golim okom: "Svaki korisnik usluga vidi kako izgledaju te benziske pumpe, finansijski rezultati su mnogo bolji, to je visoko profitabilna kompanija i izgleda dobro, naročito u poređenju sa drugim preduzećima pod kontrolom države".
U odnosu na regionalne kompanije, NIS, prema njegovom mišljenju, stoji bolje nego INA koja je, kako objašnjava, podeljena između Hrvatske i mađarskog Mola i nije dugo imala investiranja, a to je najvažnije u naftnom biznisu.
"Možemo da zamišljamo šta bi bilo da nije privatizovan. U idealnoj situaciji, naše kompanije bi vodili najstručniji domaći ljudi, to sve super funkcioniše, država ubira dividende… To se nikada na ovim prostorima nije desilo. Najvažnija je kontrola kompanija", istakao je on.
Tržišna vrednost NIS-a na berzi je oko 40 odsto je veća, oko 1,2 milijarde, kazao je.
"Međutim, kada bi se NIS hipotetički prodavao, izvesno je da ta cena ne bi bila manja od tri, četiri milijarde evra i da je to naša najvrednija kompanija. Vrednosti drugih ne znamo jer nisu na berzi", pojasnio je broker.
Urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk podseća da su Gujaničić i on tada radili u magazinu "Ekonomist", koji je bio jedan od retkih medija koji su se protivili tom aranžmanu.
"Netransparentnost i direktna pogodba su bili najveća zamerka. Tadašnji ruski ambasador je tražio da dođe u redakciju Ekonomista, da nam objasni ‘kako stvari stoje’ i rekao da NIS ne vredi ni kopejku više. Pitao sam da, ako je tako, zašto se onda ne ide na međunarodni tender i bira najbolji kupac, nego je sve urađeno unutar i serviran nam je kao šergarepa novi gasovod koga nikada nije bilo – a koji je trebalo da nam nadomesti tu malu cenu od 400 miliona evra", podsetio je.
Poređanja radi, kaže Ćulibrk, neto profit NIS-a samo je prošle i pretpošle godine bio tri puta veći od te cene.
"Ključni problem je bila poslednja godina pre privatizacije kada je, za divno čudo, NIS iskazao neto gubitak. Jedna takva kompanija je pre svetske ekonomske krize iskazivala neto gubitak", podvukao je on za N1.
Kada je urađena revizija poslovanja, videlo se da je NIS funkcionisao kao većina drugih državnih kompanija, podsetio je.
"Pitanje je šta bi bilo sa NIS-om da ga nisu kontrolisali Rusi, već neki Mića Grčić broj 2 ili tome sličan. Šta bi se onda desilo tokom energetske krize", pita Ćulibrk.
Ne diraj me, ne diram te
Upitani kako se država ponaša kao jedan od vlasnika, Gujaničić kaže da je to druga najspornija stvar.
"NIS bi verovatno mnogo više vredeo da je država ovde aktivan akcionar i da postoji čist tržišni odnos. Najveći problem su ad hok neplanirani odnosi – država kaže ‘nećemo vam povećati rudnu rentu, a vi učestvujte u privatizaciji Petrohemije’. Ili država kaže ‘nećemo vam staviti porez na ekstra profit, ali nam uplatiti donaciju u budžet od 60 miliona evra‘. To su ‘ne diraj me, ne diram te’ odnosi, a prave kontrole poslovanja tu nema", ocenjuje on.
Na pitanje je li bilo moguće onda raspisati tender, jer se tada govorilo da NIS želi da nastavi proizvodnju i ulaže u rafineriju, a da druge kompanije nisu bile zainteresovane za to, Gujaničić kaže da su to svakako rizici.
"Vidimo i po privatizaciji INA da, ako se to ne uradi kako treba, može da se desi mnogo toga. Međutim, kada odete na tender vi možete da postavite uslove, pa da kontrolišete privatizaciju. Pitanje je ko je kontrolisao privatizaciju NIS-a. Tu su zaista bila ogromna ulaganja, ali pitanje je da li ih je dao direktno Gasprom ili ih je NIS vraćao iz svog poslovanja. Verujem da to niko nije kontrolisao", rekao je on.
Rudna renta
Od samog početka bilo je postavljeno pitanje visine rudne rente. Tada je odlučeno da za "NIS važe uslovi oporezivanja koji su Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja, do momenta ‘dostizanja isplativosti’ projekata koji su dogovoreni sporazumom".
"Kako nije isplativa, ako je u jednoj godini profit bio dva puta veći od cene prodaje", pita Ćulibrk.
"Obično za povrat investicije treba između osam i 15 godina. Ovde je povrat ostvaren za pola godine, a rudna renta je ostala. Da budemo jasni, ja ovde ništa ne zameram Rusima, oni gledaju svoje interese. Njima je interes da rudna renta bude nula – ko je to dozvolio, naša država. Tadašnja i sadašnja. I niko nije prstom mrdnuo da se to promeni. Inače, rudna renta je u Rusiji mnogo veća, oko 20 i nešto odsto“, rekao je on.
Podseća da NIS nije jedini problem.
"Kolika je rudna renta za Ziđin? Kolika je za bilo koga? Kolika bi bila renta za projekta stoleća Rio Tinto? A ovde pričamo o milijardama. Tačno je, ali one završe na računima vlasnika – to su sada ruski Gazprom, kineski Ziđin, a sutra možda australijsko-kineska kompanija Rio Tinto", kazao je Ćulibrk.
Pročitaj još
Na pitanje o rezervama nafte i da li su one možda eksploatisane i više nego što je dogovoreno upravo zbog niske rudne rente, Gujaničić kaže da je i zbog nove tehnologije koju je doneo Gazprom proizvodnja u samom početku povećana.
"Do tih zaliha mi nismo mogli da dođemo zbog tehnologije koju smo tada imali. I vi videte da je ta proizvodnja nafte iz domaćih izvora rasla do 2012, 2013. godine, a onda je i krenula naftna kriza. Otada se proizvodnja smanjuje, što nam govori da tih nalazišta više i nema toliko. NIS ima ulaganja i u Bosni, i u Rumuniji da nađe nova nalazišta, ali njih više nema toliko. Prerada u Rafineriji Pančevo je na oko 20 odsto iz domaće proizvodnja, veći deo sirove nafte se uvozi", objasnio je on.
"Još jedan problem je što je pre privatiazcije udeo iz domaćih izvora bio oko 15 odsto u ukupno prerađenim količinama u Srbiji. A onda je taj udeo išao i do 40 odsto. Korišćeni su domaći resursi nafte, a ta nafta je procenjena na oko 20, 23 dolara po barelu, dok je u svetu oko 80 – dakle četiri puta jeftinije. Ali se ta nafta na pumpama nama računala kao da je sve kupljeno na svetskom tržištu. I u tome jeste problem. Odatle taj ekstra profit", objasnio je Ćulibrk.
To je problem za državu, ali kako Ćulibrk kaže, ne čudi što se ona tim problemom na bavi kada se vidi ko su predstavnici države u upravnom odboru.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
UŽIVO: Skupština grada uz policijsku podršku, odbornici raspravljaju
17.06.2025.•
31
Odbornici u Skupštini Novog Sada zasedaju kako bi odlučili o više od 140 tačaka dnevnog reda, među kojima je i rebalans budžeta grada.
Nastavljaju se sunčani i topli dani
17.06.2025.•
0
Naredni dani će u Novom Sadu biti sunčani i topli.
Mićin: Nije baš primereno...
17.06.2025.•
15
Dva sata pred početak sednice Skupštine grada dnevni red je dopunjen tačkom kojom se produžavaju mandati članova saveta mesnih zajednica do raspisivanja izbora.
GP Bravo: SNS beži od izbora
17.06.2025.•
1
Iz GP Bravo kažu da je dva sata pred početak sednice Skupštine, podmetnuta dopuna dnevnog reda kojom se mandat članovima saveta mesnih zajednica produžava - bez izbora.
Vučić najavljuje miting u Novom Sadu: "Fizički ću čuvati blokadere od naroda"
17.06.2025.•
94
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da u Beogradu, 28. juna, neće biti kontramitinga. Međutim, mitinga možda bude u Novom Sadu.
Agencija za lekove vodi 160 zaposlenih na Zlatibor za 37.000 evra, sve organizuje novosadska firma
17.06.2025.•
0
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije organizovaće u septembru tim bilding za 160 svojih zaposlenih, što će koštati 37.000 evra, odnosno oko 230 evra po osobi.
Vladan Novevski ponovo u Vojvodini
17.06.2025.•
0
Vladan Novevski ponovo se priključio timu Vojvodine.
Advokat studenta privedenog ispred Skupštine grada: Saslušan kao građanin, policajac ga udario
17.06.2025.•
4
Novosadski student priveden je jutros prilikom intervencije policije ispred Skupštine Novog Sada.
Mićin: Ako nam onemoguće ulazak u Skupštinu grada, sednica će se održati na drugom mestu
17.06.2025.•
9
Ukoliko novosadskim odbornicima bude onemogućen ulazak u Skupštinu grada, sednica će se održati na drugom mestu, poručio je sinoć gradonačelnik Žarko Mićin.
Student o intervenciji policije ispred Skupštine: Udaren sam pesnicom u oko, pendrekom u prepone
17.06.2025.•
4
Student Aljoša sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu da je u intervenciji policije ispred Skupštine grada zadobio udarac pesnicom u levo oko, pendrekom u prepone i udarac štitom u glavu.
Dva sata pred sednicu: Na dnevnom redu odluka kojom se omogućava odugovlačenje sa izborima za MZ
17.06.2025.•
11
Dva sata pred najavljenu sednicu Skupštine grada, nadležni na dnevni red dodaju Predlog odluke o dopuni odluke o Mesnim zajednicama kojim omogućavaju dalje odlaganje izbora koje traže Zborovi građana.
FOTO, VIDEO: Ispred Skupštine Novog Sada građani, kordon policije i traktori - trenutno je mirno
17.06.2025.•
20
Još je u toku blokada, ali dela Ulice Žarka Zrenjanina, s obzirom da se ta akcija koja je počela sinoć kod Banovine pretvorila u blokadu Skupštine grada u kojoj će danas biti sednica odbornika.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 18 beba
17.06.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 18 beba.
VIDEO: Policija štitovima udarala građane ispred Skupštine Novog Sada, okupljeni - "Mafiju čuvate"
17.06.2025.•
31
Interventna policija jutros je nešto pre šest časova počela da gura građane koji blokiraju Skupštinu Novog Sada kako bi u to zdanje uvela odbornike SNS i zaposlene u skupštini.
FOTO, VIDEO "Finalna blokada raskrsnice": Zborovi i traktori blokirali ulaz u Skupštinu grada
16.06.2025.•
77
Finalna blokada raskrsnice u Novom Sadu u organizaciji Zborova građana i dalje traje, a nakon govora i mužičkog programa, Zborovi su izglasali da blokiraju Skupštinu grada, gde se već nalaze traktori.
Sudska mera za Centar za društvenu stabilnost: Bez vređanja dostojanstva novinara Junajted medija
16.06.2025.•
2
Osnovni sud usvojio je privremenu meru kojom se Centru za društvenu stabilnost zabranjuje da u filmovima i video zapisima upotrebljava navode kojima se vređa dostojanstvo novinara Junajted medija.
Vatrogasci obuzdali požar u zgradi u Novom Sadu
16.06.2025.•
1
Pripadnici vatrogasne brigade Novi Sad uspeli su da lokalizuju požar u Ulici Omladinskog pokreta.
Zbor građana "Narodni heroji": Ko ćuti, smatra se da pristaje
16.06.2025.•
2
Građani okupljeni u Zboru "Narodni heroji" smatraju da je sramno ignorisanje stotina njihovih pritužbi na kršenje ustavnih prava od strane zaštitnika građana.
Zajednica "Zahtevi inženjera": Tražimo da se pritvoreni inženjeri brane za slobode
16.06.2025.•
10
Peticija zajednice "Zahtevi inženjera" u kojoj više od 3.000 inženjera zahteva da se pritvoreni inženjeri u slučaju pada nadstrešnice brane sa slobode, ostala je bez odgovora.
Utorak pred Novosađanima: Pogledajte šta vas očekuje
16.06.2025.•
1
Možda bude padala kiša u utorak, što nema nikakve veze s tim da je tek nakon tri meseca sazvana sednica Skupštine Grada Novog Sada.
FOTO, VIDEO: Veći broj vatrogasaca gasi požar u Omladinskog pokreta, seče se krov zgrade
16.06.2025.•
0
Veći broj vatrogasnih ekipa gasi požar u ulici Omladinskog pokreta, krov zgrade se seče, a na mestu požara trenutno nije primećeno vozilo Hitne pomoći.
Komentari 22
Lala
Radnik
Ljudi koji pokreću celu proizvodnju nafte dobijaju najmanje zarade.
Najgori poslodavac...
Пустињски бандераш
Гасовод је, колико знам, изграђен. Европа нам неће рећи хвала.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar