Decenija i po od prodaje NIS-a: Profit u jednoj godini dva puta veći od cene po kojoj je prodat
Prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) predstavljena je kao posao veka, a od početka se znalo da ovo nije samo ekonomsko pitanje, već deo šireg energetskog sporazuma između Rusije i Srbije.
Foto: 021.rs
Sporazum su 24. decembra 2008. godine potpisali Dimitri Medvedev i Boris Tadić.
U paketu je dogovorena i izgradnja Južnog toka kroz Srbiju, koja se kasnije izjalovila, kao i izgradnja skladišta gasa u Banatskom dvoru.
Politička pozadina ove prodaje, podseća novinar N1 Vojislav Stevanović, jasna je – u vezi je sa tadašnjom, a i današnjom situacijom na Kosovu i potrebnom podrškom Rusije politici Srbije.
Većinski paket akcija NIS-a je prodat za oko 400 miliona evra, otprilike u isto vreme kada i Robne kuće Beograd.
Ove dve prodaje su se vrlo često poredile, s obzirom na to da su RKB "otišle" za nešto više od 360 miliona evra.
Cena akcija NIS-a je stoga otpočetka kritikovana, jer su sve procene vrednosti bile mnogo veće – govorilo se čak i do nekoliko milijardi evra.
Tada su prodate i zgrade NIS-a u Beogradu i Novom Sadu, rafinerija u Pančevu, Novom Sadu, Elmiru, oko 500 stotina benziskih pumpi, 1.600 internih stanica, 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom, brojne cisterne, akcije u kompanijama, pravo na korišćenje zaliha, nalazišta nafte u Vojvodini i koncesije na nalazišta nafte u inostranstvu, npr. u Angoli.
Naročito sporna u ovom dogovoru bila je rudna renta – ostala je na oko tri odsto, iako je po zakonu trebalo da bude sedam odsto. To je tumačeno kao još jedan ustupak ruskoj strani, ali i to da NIS ima zeleno svetlo da koristi sve rezerve Srbije koje su procenjene na milijarde evra.
Brojne kontroverze su pratile tu prodaju, ali broker Nenad Gujaničić smatra da ipak ima i dobrih strana.
"Jasno je da je privatizacija bila netransparentna. Kada se prave političko-ekonomski aranžamni, jasno je da to nije dobro. Ono što jeste dobro je kako NIS danas izgleda, a možemo zamisliti kako bi izgledao da ga vode politički predstavnici", kaže Gujaničić.
To se, dodaje, vidi golim okom: "Svaki korisnik usluga vidi kako izgledaju te benziske pumpe, finansijski rezultati su mnogo bolji, to je visoko profitabilna kompanija i izgleda dobro, naročito u poređenju sa drugim preduzećima pod kontrolom države".
U odnosu na regionalne kompanije, NIS, prema njegovom mišljenju, stoji bolje nego INA koja je, kako objašnjava, podeljena između Hrvatske i mađarskog Mola i nije dugo imala investiranja, a to je najvažnije u naftnom biznisu.
"Možemo da zamišljamo šta bi bilo da nije privatizovan. U idealnoj situaciji, naše kompanije bi vodili najstručniji domaći ljudi, to sve super funkcioniše, država ubira dividende… To se nikada na ovim prostorima nije desilo. Najvažnija je kontrola kompanija", istakao je on.
Tržišna vrednost NIS-a na berzi je oko 40 odsto je veća, oko 1,2 milijarde, kazao je.
"Međutim, kada bi se NIS hipotetički prodavao, izvesno je da ta cena ne bi bila manja od tri, četiri milijarde evra i da je to naša najvrednija kompanija. Vrednosti drugih ne znamo jer nisu na berzi", pojasnio je broker.
Urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk podseća da su Gujaničić i on tada radili u magazinu "Ekonomist", koji je bio jedan od retkih medija koji su se protivili tom aranžmanu.
"Netransparentnost i direktna pogodba su bili najveća zamerka. Tadašnji ruski ambasador je tražio da dođe u redakciju Ekonomista, da nam objasni ‘kako stvari stoje’ i rekao da NIS ne vredi ni kopejku više. Pitao sam da, ako je tako, zašto se onda ne ide na međunarodni tender i bira najbolji kupac, nego je sve urađeno unutar i serviran nam je kao šergarepa novi gasovod koga nikada nije bilo – a koji je trebalo da nam nadomesti tu malu cenu od 400 miliona evra", podsetio je.
Poređanja radi, kaže Ćulibrk, neto profit NIS-a samo je prošle i pretpošle godine bio tri puta veći od te cene.
"Ključni problem je bila poslednja godina pre privatizacije kada je, za divno čudo, NIS iskazao neto gubitak. Jedna takva kompanija je pre svetske ekonomske krize iskazivala neto gubitak", podvukao je on za N1.
Kada je urađena revizija poslovanja, videlo se da je NIS funkcionisao kao većina drugih državnih kompanija, podsetio je.
"Pitanje je šta bi bilo sa NIS-om da ga nisu kontrolisali Rusi, već neki Mića Grčić broj 2 ili tome sličan. Šta bi se onda desilo tokom energetske krize", pita Ćulibrk.
Ne diraj me, ne diram te
Upitani kako se država ponaša kao jedan od vlasnika, Gujaničić kaže da je to druga najspornija stvar.
"NIS bi verovatno mnogo više vredeo da je država ovde aktivan akcionar i da postoji čist tržišni odnos. Najveći problem su ad hok neplanirani odnosi – država kaže ‘nećemo vam povećati rudnu rentu, a vi učestvujte u privatizaciji Petrohemije’. Ili država kaže ‘nećemo vam staviti porez na ekstra profit, ali nam uplatiti donaciju u budžet od 60 miliona evra‘. To su ‘ne diraj me, ne diram te’ odnosi, a prave kontrole poslovanja tu nema", ocenjuje on.
Na pitanje je li bilo moguće onda raspisati tender, jer se tada govorilo da NIS želi da nastavi proizvodnju i ulaže u rafineriju, a da druge kompanije nisu bile zainteresovane za to, Gujaničić kaže da su to svakako rizici.
"Vidimo i po privatizaciji INA da, ako se to ne uradi kako treba, može da se desi mnogo toga. Međutim, kada odete na tender vi možete da postavite uslove, pa da kontrolišete privatizaciju. Pitanje je ko je kontrolisao privatizaciju NIS-a. Tu su zaista bila ogromna ulaganja, ali pitanje je da li ih je dao direktno Gasprom ili ih je NIS vraćao iz svog poslovanja. Verujem da to niko nije kontrolisao", rekao je on.
Rudna renta
Od samog početka bilo je postavljeno pitanje visine rudne rente. Tada je odlučeno da za "NIS važe uslovi oporezivanja koji su Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja, do momenta ‘dostizanja isplativosti’ projekata koji su dogovoreni sporazumom".
"Kako nije isplativa, ako je u jednoj godini profit bio dva puta veći od cene prodaje", pita Ćulibrk.
"Obično za povrat investicije treba između osam i 15 godina. Ovde je povrat ostvaren za pola godine, a rudna renta je ostala. Da budemo jasni, ja ovde ništa ne zameram Rusima, oni gledaju svoje interese. Njima je interes da rudna renta bude nula – ko je to dozvolio, naša država. Tadašnja i sadašnja. I niko nije prstom mrdnuo da se to promeni. Inače, rudna renta je u Rusiji mnogo veća, oko 20 i nešto odsto“, rekao je on.
Podseća da NIS nije jedini problem.
"Kolika je rudna renta za Ziđin? Kolika je za bilo koga? Kolika bi bila renta za projekta stoleća Rio Tinto? A ovde pričamo o milijardama. Tačno je, ali one završe na računima vlasnika – to su sada ruski Gazprom, kineski Ziđin, a sutra možda australijsko-kineska kompanija Rio Tinto", kazao je Ćulibrk.
Pročitaj još
Na pitanje o rezervama nafte i da li su one možda eksploatisane i više nego što je dogovoreno upravo zbog niske rudne rente, Gujaničić kaže da je i zbog nove tehnologije koju je doneo Gazprom proizvodnja u samom početku povećana.
"Do tih zaliha mi nismo mogli da dođemo zbog tehnologije koju smo tada imali. I vi videte da je ta proizvodnja nafte iz domaćih izvora rasla do 2012, 2013. godine, a onda je i krenula naftna kriza. Otada se proizvodnja smanjuje, što nam govori da tih nalazišta više i nema toliko. NIS ima ulaganja i u Bosni, i u Rumuniji da nađe nova nalazišta, ali njih više nema toliko. Prerada u Rafineriji Pančevo je na oko 20 odsto iz domaće proizvodnja, veći deo sirove nafte se uvozi", objasnio je on.
"Još jedan problem je što je pre privatiazcije udeo iz domaćih izvora bio oko 15 odsto u ukupno prerađenim količinama u Srbiji. A onda je taj udeo išao i do 40 odsto. Korišćeni su domaći resursi nafte, a ta nafta je procenjena na oko 20, 23 dolara po barelu, dok je u svetu oko 80 – dakle četiri puta jeftinije. Ali se ta nafta na pumpama nama računala kao da je sve kupljeno na svetskom tržištu. I u tome jeste problem. Odatle taj ekstra profit", objasnio je Ćulibrk.
To je problem za državu, ali kako Ćulibrk kaže, ne čudi što se ona tim problemom na bavi kada se vidi ko su predstavnici države u upravnom odboru.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Besplatna obuka roditelja za pružanje prve pomoći deci 1. i 2. jula
30.06.2026.•
1
U okviru Gradskog centra za unapređenje reproduktivnog zdravlja organizuju se besplatne edukativne radionice za roditelje odojčadi i male dece uzrasta do tri godine na temu pružanja prve pomoći.
Nove grupe Škole za psihomotorni razvoj beba i tokom jula
30.06.2026.•
0
Gradski centar za unapređenje reproduktivnog zdravlja Doma zdravlja Novi Sad u Almaškoj 4 organizuje nove grupe Škole za psihomotorni razvoj beba tokom jula.
Saga o Jovinoj: Spor uprave i roditelja oko adrese škole, suprotnosti u tvrdnjama o broju kandidata za upis
30.06.2026.•
7
Administracija Jovine gimnazije izdala je saopštenje provodom pravnog postupka sa profesorima koji su suspendovani i o toku upisa nove generacije, a na te navode reagovali su roditelji đaka.
Od sutra svežije u Novom Sadu: Očekuju se i pljuskovi sa grmljavinom
30.06.2026.•
1
Sreda će u Novom Sadu biti malo svežija i očekuju se pljuskovi sa grmljavinom.
VIDEO: Građani napustili sednicu komisije koja razmatra projekat "Novi Sad na vodi"
30.06.2026.•
26
Zborovi Novog Sada su podneli zahtev za izuzeće Komisije za planove koja je zadužena za projekat "Novi Sad na vodi" na današnjoj javnoj sednici u Skupštini grada, zbog sumnje da je predsednik komisije u sukobu interesa.
Zborovi pozivaju na obeležavanje 20 meseci od pada nadstrešnice: Skup kod Futoške pijace pa šetnja
30.06.2026.•
3
Zborovi građana Novog Sada uputio je poziv na skup sutra, 1. jula povodom obeležavanja 20 meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice.
Novosađani, sad je prilika da uštedite do 22.000 dinara na kupovini novog bicikla u Beta Bike-u
30.06.2026.•
0
Kupovina novog bicikla ove godine može da bude znatno povoljnija zahvaljujući kombinaciji gradskih subvencija i dodatnog popusta koji je pripremio novosadski Beta Bike.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 18 beba, među njima i blizanci
30.06.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 18 beba.
Novosađani, izdržite današnjih 40 stepeni, od sutra dolazi osveženje
30.06.2026.•
1
Pred Novosađanima je najvreliji dan ove godine.
Dokle je stigla istraga o nadstrešnici: Začarani krug, institucije ne sarađuju sa tužilaštvom, ističu rokovi
29.06.2026.•
12
U istrazi korupcije na projektu modernizacije železnice od Novog Sada do Subotice javnost sve manje dobija informacije kako postupak napreduje, a sve više obaveštenja da policija ne sarađuje.
Višespratnice umesto kuća na Rotkvariji: Evo šta se planira
29.06.2026.•
22
Izmenama i dopunama Plana detaljne regulacije blokova oko ulice Vojvode Bojovića biće omogućena izgradnja novog stambeno-poslovnog objekta na uglu Vuka Karadžića i Đorđa Markovića Kodera.
Letnji utorak u Novom Sadu: Šta nam sve donosi osim visokih temperatura?
29.06.2026.•
0
Poslednji dan juna biće ujedno i najtopliji, jer nas očekuje maksimalnih 40 stepeni.
Usvojen završni račun budžeta Grada Novog Sada za prethodnu godinu
29.06.2026.•
0
Odbornici Skupštine Grada Novog Sada usvojili su završni račun budžeta grada za 2025. godinu sa 46 glasova za od 61 prisutnih odbornika.
FOTO: Mladi mozaicima popunjavaju rupe u centru Novog Sada
29.06.2026.•
10
Na rupama u asfaltu, u centru Novog sada, pojavili su se jedinstveni mozaici.
Studenti organizuju skup povodom 20 meseci od tragedije na Železničkoj stanici: "Pamtimo"
29.06.2026.•
4
Novosadski studenti u blokadi u sredu, 1. jula, organizuju skup povodom 20 meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i smrti 16 osoba.
Menja se plan za deo Telepa kako bi se izgradila zgrada
29.06.2026.•
14
Na javnom uvidu nalazi se izmena Plana generalne regulacije za deo Telepa u kom planiraju spajanje parcela na kojima se trenutno nalaze kuće kako bi se izgradila zgrada.
Deo opozicije hteo da Skupština Novog Sada usvoji Deklaraciju o zaštiti novosadskog priobalja, vlast odbila
29.06.2026.•
7
Predstavnici novosadske opozicije podneli su zahtev Skupštini grada da se na dnevni red uvrsti Deklaracija o zaštiti novosadskog priobalja.
Zborovi građana pozivaju Novosađane sutra na javnu sednicu o projektu "Novi Sad na vodi"
29.06.2026.•
10
Zborovi Novog Sada pozvali su građane da u utorak, 30. juna, prisustvuju javnoj sednici Komisije za planove u Skupštini grada na kojoj će se raspravljati o projektu "Novi Sad na vodi".
Ministar Beriša slovačkoj deci u Kisaču rekao da treba da budu zahvalna Vučiću, usledila osuda izjave
29.06.2026.•
40
Organizacija "Bački Petrovac uz studente" osudila je izjavu ministra za ljudska i manjinska prava Dema Beriše.
Sjajne vesti iz Betanije: U Novom Sadu rođeno 26 beba, među njima i blizanci
29.06.2026.•
1
U Novom Sadu je proteklog vikenda rođeno 26 beba.
Komentari 22
Lala
Radnik
Ljudi koji pokreću celu proizvodnju nafte dobijaju najmanje zarade.
Najgori poslodavac...
Пустињски бандераш
Гасовод је, колико знам, изграђен. Европа нам неће рећи хвала.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar