U Novom Sadu prošle godine 49 dečijih brakova: Od siromaštva do potpune besperspektivnosti
Od svih centara za socijalni rad u Srbiji koji su podneli izveštaje o deci žrtvama dečijih brakova, novosadski je prijavio najviše takvih slučajeva.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Kako se navodi u izveštaju koji je objavio Republički zavod za socijalnu zaštitu u 2023. godini 47 centara za socijalni rad (27,6 odsto) imali su na svojoj evidenciji decu žrtve dečijeg braka. Najviše slučajeva prijavio je Centar u Novom Sadu.
CSR u Novom Sadu registrovao je 49 štićenika, žrtava dečjeg braka. Kod ostalih, sem u Staroj Pazovi i Leskovcu, taj broj je jednocifren.
U izveštaju se napominje da Centar za socijalni rad Novi Bečej nije dostavio podatke niti za jedno dete, što se ocenjuje kao zabrinjavajuće, imajući u vidu broj Roma koji živi na toj teritoriji i posebno što na tom području deluju organizacije civilnog društva koje tvrde suprotno.
Slična je situacija i u Beogradu, gde su samo tri odeljenja prijavila slučajeve.
Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pokazuju da je ukupno prošle godine identifikovano 182 dece koji su bili žrtve dečjeg braka, a da je u više od 93 odsto slučajeva reč o devojčicama.
U izveštaju se ističe da znatno veći broj devojčica žrtava ukazuje jasno da se radi o rodno zasnovanom vidu nasilja.
Podaci o nacionalnoj pripadnosti ukazuju da dečiji brak postoji u mnogim zajednicama na teritoriji Srbije, ali da je najrasprostranjeniji među decom romske nacionalnosti.
Među identifikovanom decom dominira uzrast od 16 i 17 godina, ali nije zanemarljiv ni procenat od 25 odsto dece mlađe od 16 godina. Sva deca ovog uzrasta su devojčice.
"U ovoj grupaciji dece u posebnom fokusu treba da budu zdravstveni rizici koje nosi rano stupanje u intimne odnose, a pre svega trudnoće koje idu uz dečije brakove", navodi se u izveštaju.
Od ukupnog broja dece žrtava dečijeg braka, samo 13,2 odsto bilo je bez roditeljskog staranja, dok ostali imaju jednog ili oba roditelja.
"S obzirom na to da je u posmatranom petogodišnjem periodu, udeo dece pod roditeljskim staranjem kontinuirano visok, jasno je da su roditelji odgovorni za sklapanje dečijeg braka, odnosno da podstiču, podržavaju ili, u najmanju ruku, imaju pozitivan stav u odnosu na ovu pojavu", piše u izveštaju.
Zato se preporučuje savetodavni rad sa roditeljima, ali i primena mera porodično-pravne zaštite.
Obrazovni status dece žrtava je uglavnom završeno osnovnoškolsko obrazovanje, ali 15 identifikovanih žrtava nije pohađalo osnovnu školu, dok dva deteta nikad nisu bila uključena u obrazovni proces.
Posmatrano u petogodišnjem periodu, dobija se još nepovoljnija slika obrazovnog statusa romske dece, pa je prosečan udeo romske dece koja ne pohađaju osnovnu školu u ukupnom broju dece koja ne pohađaju osnovnu školu 82,5 odsto. Prosečan udeo romske dece koja nikada nisu išla u školu u ukupnom broju dece koja nikada nisu išla u škollu je 66,7 odsto.
"Neintegrisanost porodice u lokalnu zajednicu, život u izolovanim i neuslovnim naseljima, su veoma značajni faktori za pojavu i održavanje dečijeg braka, a posebno pogađaju romsku decu koja žive u ovakvim naseljima", naglašeno je u izveštaju.
Međutim, podaci za 2023 godinu ukazuju da samo 22 deteta koja su bila žrtve dečijih brakova potiču iz porodica koje su živele u podstandardnim naseljima.
Prikupljeni su i podaci o roditeljima dece identifikovanih žrtava, posebno o majkama. Najveći broj majki ima nezavršenu osnovnu školu, sa srednjoškolskim obrazovanjem je tek 14. Najviše očeva ima završenu osnovnu školu.
Većina roditelja dece žrtava je nezaposlena, i taj udeo iznosi između 44 i 49 odsto.
Takođe, 18 majki nema baš nikakva novčana primanja, ni materijalnu pomoć, što "ukazuje na podređen i ekonomski zavisan položaj žene koji je jedan od faktora očuvanja dečijeg braka kao ostatka patrijarhalnog modela organizacije porodice, nezavisno od nacionalne pripadnosti".
Veoma važan pokazatelj rizika od dečijeg braka predstavlja iskustvo roditelja, odnosno kada su roditelji, drugi članovi porodice ili bliski srodnici stupili u brak, a posebno majke. U 2023. godini za 107 dece neko od bliskih srodnika je imao iskustvo dečijeg braka, i to u većini slučajeva majke. Udeo romskih roditelja sa iskustvom dečijeg braka je visok i iznosi u proseku nešto više od 74 odsto.
"Poznavanje običaja i obrazaca vezanih za rano sklapanje partnerskih zajednica u širem okruženju u kojem porodica živi od velikog je značaja za blagovremenu intervenciju i delovanje na umanjenje rizika kroz preventivni rad, pojedinačan ili na nivou zajednice", objašnjava se u izveštaju koji je sačinio Republički zavod za socijalnu zaštitu.
Centri za socijalni rad najčešće su dečije brakove otkrivali preko policije, domova zdravlja, roditelja i sudova (prilikom zahteva za saglasnost za stupanje maloletnika u bračnu zajednicu).
"I dalje niti jedna prijava nije došla od službi i pojedinaca koji su na izvoru podataka, odnosno u situaciji su da mogu da blagovremeno uoče rizik, a to su zdravstvene medijatorke i pedagoški asistenti", piše u izveštaju.
Centri za socijalni rad su samo u osam slučajeva primenili nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, a samo u dva pokrenuli krivične prijave protiv odgovornih lica za trgovinu ljudima. Njihova uloga se najčešće svodi na savetovanje i informisanje deteta i porodice na temu štetnosti dečijeg braka.
"Međutim, treba imati u vidu da centar veoma retko uoči rizik od dečijeg braka blagovremeno, te za primenu nadzora nad vršenjem roditeljskog prava bude kasno, odnosno dete se već nalazi van roditeljske porodice i celishodnije je primeniti neke druge mere", objašnjava se u izveštaju.
U 36 slučajeva, od kojih se u 24 slučaja radi o romskoj deci, centri su dali nalaz i mišljenje po zahtevu suda za formalno sklapanje braka, a oni su uglavnom bili u prilog sklapanja bračne zajednice, iako se radi o deci ispod 18 godina starosti. To ukazuje na, uglavnom, formalan pristup stručnjaka ovom pitanju.
"Iako je za očekivati da deca žrtve dečijeg braka lako postanu žrtve trgovine ljudima, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima prijavljuje svega šest slučajeva identifikovanih tokom 2023. godine, i to šest devojčica, od kojih su pet uzrasta ispod 15 godina", ističe se u izveštaju.
U svih šest slučajeva je ostvarena saradnja sa nadležnim centrima za socijalni rad. Podrška za povratak u obrazovni proces pružena je u slučaju jednog detata, pomoć u ostvarivanju zdravstvene zaštite za dva deteta, obezbeđivanje psihoterapije za dva detata i podrška u sudskim postupcima za jedno dete. Smeštaj je obezbeđen za tri deteta.
Podaci i dalje kontinuirano ukazuju na to da je u romskoj populaciji najveći broj dečijih brakova i da su romska deca u znatno nepovoljnijoj situaciji koja proističe iz lošijeg materijalnog i obrazovnog statusa njihovih roditelja, kao i njihovog statusa zaposlenosti, iskustva dečijeg braka u porodici porekla, kao i prisustva rizičnih ponašanja u porodici i neposrednom okruženju.
Zavod postavlja pitanje i da li bi obaveznost pohađanja srednje škole doprinela smanjenju broja dečijih brakova. Preporučuje se i nacionalna strategija sa jasno definisanim aktivnostima, kao i aktivno učešće lokalnih samouprava u smislu socijalne zaštite. Ovo podrazumeva i izdvajanje sredstava. Paralelno sa ovim aktivnostima preporučuje se obuka svih stručnjaka iz relevantnih službi kao što su škole, centri za socijalni rad, policija, sudije, tužioci...
Pročitaj još
Prema Udruženju građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja Atina, dečiji brakovi predstavljaju problematičnu praksu u okviru koje dete prisilno stupa u bračnu zajednicu sa drugim detetom ili sa odraslom osobom.
"Ogromne su i teške posledice koje dečji brakovi ostavljaju na decu koja stupe u njega. Od hroničnog siromaštva i nepismenosti, preko ranog roditeljstva do potpune besperspektivnosti za ikakav lični razvoj, ova praksa potpuno opredmećuje decu i osuđuje ih da do kraja žive na mučan i besmislen način", navodi Atina.
To se, kako navode u ovoj organizaciji, dešava svuda gde maloletnički brakovi postoje, pa i u Srbiji.
"Da bi se zaštitila prava deteta i omogućilo valjano detinjstvo svoj deci, a posebno onoj iz ranjivih grupa, u Srbiji u prvom redu Romima, neophodno je da nadležne institucije uvek i bez odlaganja reaguju na pojavu dečjeg braka i nađu način da to dete zaštite. Nijedna tradicija ne može da se opravda ako je njom ugrožen život deteta, i zato je potrebno osmisliti dobre i održive programe za zajednice unutar kojih je ova praksa raširena, kako bi sama zajednica uvidela štetnost prakse i uključila se u njeno suzbijanje, a svako dete oslobodilo straha da je patnja njegova jedina izvesna budućnost", ističe Atina.
Za devojčice, navodi se u Atininom izveštaju, rano materinstvo kao posledica dečijeg braka može da dovede do zdravstvenih problema, pa i povećanog rizika od smrti.
Trenutno važeće zakonodavstvo u Srbiji zabranjuje ovakve brakove, ali praksa njihovog sklapanja i dalje postoji, uz posebne sudske odluke ili prepoznavanje vanbračnih zajednica sa decom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Nedelja pred Novosađanima tmurna, uz povremenu kišu
29.03.2026.•
0
Nedelja pred Novosađanima biće tmurna, uz povremenu kišu.
Konkurs za upis dece u vrtiće Radosnog detinjstva počinje u sredu, prijave samo onlajn
29.03.2026.•
0
Konkurs za upis dece u vrtiće PU "Radosno detinjstvo" za 2026/2027. godinu počeće u sredu, 1. aprila.
Besplatne biohemijske analize svim Novosađanima koji sutra daju krv
29.03.2026.•
0
Zavod za transfuziju krvi Vojvodine će svima koji budu dali krv u ponedeljak, 30. marta kontrolisati analize iz krvi KKS, CRP, ŠUK, ALT, AST, GGT, ureu, kreatinin, mokraćnu kiselinu, gvožđe i lipide.
Danas Novosadski polumaraton: Start i cilj na Trgu slobode, planiran zabavni program, menja se saobraćaj
29.03.2026.•
3
Novosadski polumaraton, 33. po redu, održaće se u nedelju, 29. marta, a start je na Trgu slobode u 11 časova.
Pred Novosađanima još jedan tmuran i mokar dan
29.03.2026.•
0
I danas je pred Novosađanima jedan tmuran i kišovit dan.
Svečanom akademijom i uručenjem nagrada obeležen Dan Srpskog narodnog pozorišta
28.03.2026.•
0
Srpsko narodno pozorište obeležilo je svoj dan i 165. godina postojanja Svečanom akademijom na kojoj su uručene medalje sa likom osnivača i prvog upravnika Jovana Đorđevića, godišnje nagrade i pohvale.
Četiri nagrade za predstavu "Bilo jednom u Novom Sadu" na Danima komedije u Jagodini
28.03.2026.•
2
Novosadsko pozorište/Újvideki Színház ostvarilo je uspeh na 51. Danima komedije u Jagodini sa predstavom "Bilo jednom u Novom Sadu".
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 10 beba
28.03.2026.•
1
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 10 beba.
Dan otvorenih vrata na Filozofskom fakultetu u subotu
27.03.2026.•
0
Dan otvorenih vrata na Filozofskom fakultetu biće održan u subotu, 28. marta.
Za suzbijanje stenica u zatvoru na Klisi spremljeno 2,5 miliona dinara
27.03.2026.•
3
Okružni zatvor na Klisi raspisao je javnu nabavku za dezinskeciju stenica i drugih buba u zatvorskoj kuhinji, restoranu i prostorijama namenjenim za zatvorenike i pritvorenike.
Za koje učenike Novi Sad (ne) finansira udžbenike
27.03.2026.•
2
Učenici osnovnih škola u Novom Sadu, od prvog do osmog razreda, dobiće besplatne udžbenike koje će obezbediti Grad Novi Sad.
Nova presuda od 10 miliona: Naknada štete porodicama stradalih u padu nadstrešnice
27.03.2026.•
4
Viši sud u Novom Sadu doneo je presudu kojom "Infrastruktura železnice Srbije" i Republika Srbija moraju da isplatu 10 miliona dinara članu porodice osobe nastradale u padu nadstrešnice Železničke stanice.
Novosađani, vreme će biti bez veze - ovo su opcije za vikend
27.03.2026.•
3
Ukoliko dosad već niste isplanirali predstojeći vikend, stiže naša mala pomoć pri organizaciji. Ako vam niko nije javio, vreme za vikend će biti bez veze.
Novosadski sud odbio da privremeno zabrani objavljivanje propagandnog filma o Veranu Matiću
27.03.2026.•
0
Osnovni sud u Novom Sadu odbio je predlog za određivanje privremene mere zabrane objavljivanja navoda iz propagandnog filma Centra za društvenu stabilnost u kom se iznose neistine o Veranu Matiću, saopštio je ANEM.
Pronađen Novosađanin osumnjičen da je po nalogu ruske tajne službe podsticao mržnju u Francuskoj i Nemačkoj
27.03.2026.•
25
Novosađanin Momčilo Gajić identifikovan je kao odbegli vođa srpske grupe koja je incidentima pokušala da podstakne mržnju i društvene tenzije u Parizu i Berlinu po nalogu Kremlja.
Više od 20 miliona dinara za uklanjanje grafita u Novom Sadu, posao dodeljen poznatoj firmi
27.03.2026.•
22
Za čišćenje fasada i drugih javnih površina Novi Sad će izdvojiti 20,8 miliona dinara.
Kiša kvari vikend u Novom Sadu
27.03.2026.•
1
Stigla je kiša i u Srbiji, a ni u kom slučaju neće zaobići Novi Sad.
Lepe vesti iz Betanije: Rođeno 20 beba
27.03.2026.•
0
Dvadeset beba je rođeno u novosadskom porodilištu Betanija u prethodnom danu.
Tmuran kraj radne nedelje: Novosađani, evo šta vas očekuje
26.03.2026.•
0
Poslednji radni dan ove nedelje u Novi Sad donosi tmurno i kišovito vreme, ali i nekoliko događaja zbog kojih vredi rizikovati da pokisnete.
Raspisan tender za radove na krovu Sinagoge: Izdvojeno dva miliona dinara
26.03.2026.•
1
Zavod za zaštitu spomenika kulture raspisao je javnu nabavku za konzervatorsko-restauratorske i sanacione radove na obnovi dotrajale i oštećene limarije i dela krova objekta Sinagoge.
.jpg "Narednih dana hladnije, tmurnije i mokrije u Novom Sadu")
Narednih dana hladnije, tmurnije i mokrije u Novom Sadu
26.03.2026.•
0
Narednih nekoliko dana u Novom Sadu biće tmurno i kišovito.
Komentari 7
novosadjanka
kako je ispisuješ iz škole i udaješ. Zamisli devojčicu od 14 godina, koja radja svoje drugo dete? Ja sam takvo dete od 14 godina srela u porodilištu.
Brak nije samo seksanje i radjanje dece. Osoba u braku treba da vodi samostalan život odrasle osobe - da radi. zaradjuje, obavlja kućne poslove, snalazi se u životu.
Sve to sa 12-13 godina?
A telo i kosti tek rastu i razvijaju se. U Africi je najveća stopa smrtnosti porodilja kod majki tinejdžerki.
Bojana
Sasa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar