I njega rade Kinezi: Sve šta treba da znate o pešačko-biciklističkom mostu u Novom Sadu

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

30.06.2025.

14:31 > 13:40

Novi Sad trebalo bi da dobije pešačko-biciklistički most do proleća 2027. godine.

I njega rade Kinezi: Sve šta treba da znate o pešačko-biciklističkom mostu u Novom Sadu

Foto: 021.rs

Poslednja novina što se tiče izgradnje ovog mosta koja je poverena kineskoj kompaniji "Šandong Haj-spid" je predstavljanje makete početkom juna 2025. godine.

Iz fotografija makete moglo se zaključiti da se predstavljeno rešenje u nekim aspektima razlikuje od idejnih rešenja koja smo imali priliku da vidimo tokom prethodnih godina.

Nova maketa i protokolarni sastanak za odabrane medije

Od konkursa za idejno rešenje do danas menjali su se gradonačelnici Novog Sada, (Miloš Vučević, Milan Đurić, Žarko Mićin), pomerani su datumi početak radova, potpisivani su ugovori i memorandumi, a promenjen je i sam izgled mosta.

Maketa je javnosti prikazana tokom potpisivanja Memoranduma o prijateljskom sastanku između Novog Sada i kineskog grada Đinana. Događaj je održan u prisustvu zvaničnika oba grada, kao i predstavnika kineske kompanije "Šandong". Pristup su imali mediji koji su bili pozvani da prate događaj, uglavnom oni naklonjeni vlasti. Portal 021.rs nije bio među njima.

Događaj je bio više protokolarne prirode, fokusiran na bilateralnu saradnju, unutar koje je maketa poslužila kao vizuelni simbol projekta.

Ovo znači da nije bilo otvorene diskusije, sesija pitanja i odgovora sa projektantima ili izvođačima radova, niti je postojao definisan mehanizam za prikupljanje mišljenja građana u ovom konkretnom trenutku. Informacije o maketi i projektu su pretežno plasirane putem saopštenja za medije.

Najveću pažnju javnosti izazvala je razlika između makete i ranije najavljivanih rešenja.

Ranije su, nakon arhitektonsko-urbanističkog konkursa, favorizovana i nagrađivana neka idejna rešenja koja su podrazumevala most sa elegantnijim, lučnim dizajnom, često sa centralnim lukom koji se uzdiže iznad kolovoza.

Maketa predstavljena na sastanku u junu ove godine imala je zakrivljeniji luk koji se proteže iznad mosta, rešetkastiju konstrukciju iznad staza (natkriveni prolaz) i staze za bicikliste i pešake obojene u različite boje.

O izgledu mosta

Pešačko-biciklistički most koji će biti izgrađen na stubovima nekadašnjeg Mosta Franca Jozefa biće dug 437 metara, a u odnosu na nekadašnji železnički most biće širi i imaće 12 metara.

Kako je 021.rs još 2021. godine pisao, za postavljanje konstrukcije koriste se postojeća tri stuba nekadašnjeg mosta i neće se praviti ponovo četvrti stub, koji je uklonjen šezdesetih godina kako bi plovidba Dunavom bila bezbednija. Najduži raspon mostovske konstrukcije će biti 188 metara.

Most će biti čelični sa aluminijumskim delovima i u osnovi montažno-demontažni.

Saobraćaj na mostu biće pešački i biciklistički, a fizički odvojen trakom sa posebnim sadržajima. Širina pešačkog dela biće šest metara, staza sa sadržajima u sredini zauzimaće jedan i po metar, a traka za bicikliste biće široka tri metra.

S obzirom na to da se zbog dužine mosta mogu razviti i veće brzine kretanja biciklista, na tri mesta biće blaga skretanja pod uglom od 15 stepeni kako bi se usporilo kretanje, a ta mesta su iskorišćena i kao vidikovci za pešake.

Dok su pešačka i biciklistička traka predviđene za kretanje, staza između njih će služiti za okupljanje, odmor, sport na otvorenom, izlaganje radova iz ateljea i slično, a planiran je i zeleni pojas. Rasveta na mostu je uglavnom predviđena u parteru, kao led osvetljenje, a pratiće je i dekorativno osvetljenje.

Most će sa petrovaradinske strane imati nastavak u starom železničkom tunelu od 355 metara koji će se rekonstruisati i dobiće staklena vrata. Unutar tunela će biti i pristup ka dva lifta i stepeništa za gornji plato Petrovaradinske tvrđave, kao i dva evakuaciona izlaza.

Arhitekte su predvidele da tunel služi i kao galerija, osim toga što će biti namenjen biciklistima i pešacima. Na samom kraju izlaza iz tunela, kod Lovotursa, previđeno je proširenje pešačkih staza i uklopiće se sa planiranom Botaničkom baštom.

Sa novosadske strane na most bi se penjalo preko rampi koje bi se uklopile u kej, a okolo bi bili sportski tereni i parkiralište.

Na mostu, kao i u tunelu, nije predviđen automobilski, autobuski ili kamionski saobraćaj, ali će se ostaviti mogućnost da ga u slučaju potrebe koriste tehničke službe za održavanje ili službe za vanredne situacije.

Tehnička dokumentacija rađena je na osnovu arhitektonskog rešenja iz 2019. godine koje je dobijeno na idejnom konkursu, a koje možete pogledati na OVOM LINKU.

Finansiranje izgradnje

Ukupna vrednost projekta za izgradnju pešačko-biciklističkog mosta procenjuje se na oko 4,6 milijardi dinara, što je približno 39 miliona evra.

Primarni izvor finansiranja je budžet Republike Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata potvrdio da će država obezbediti sredstva za ovaj projekat. To znači da se projekat finansira direktno iz državnih prihoda, a ne putem kredita od međunarodnih finansijskih institucija ili javno-privatnog partnerstva. Projekat je finansiran i iz budžeta AP Vojvodine.

Izvođač radova na mostu je kineska kompanija "China Road and Bridge Corporation" (CRBC), odnosno njena podružnica "China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group Ltd. Ogranak Beograd". Ova kompanija je takođe gradila Pupinov most u Novom Sadu.

Način na koji je CRBC dobio ovaj posao bio je predmet kritika. Projekti finansirani direktno iz budžeta Republike Srbije sa kineskim kompanijama često se dodeljuju kroz međudržavne sporazume, a ne putem otvorenih, međunarodnih tendera. To znači da se izbor izvođača ne sprovodi po uobičajenim procedurama javnih nabavki koje su standard u Evropskoj uniji, što može ograničiti transparentnost i konkurentnost.

Bez otvorenog tendera i konkurentnih ponuda, teško je proceniti da li je dogovorena cena optimalna i da li obuhvata "skrivene troškove" ili naduvane procene. Poređenja sa sličnim projektima u regionu ili Evropi su često otežana zbog specifičnosti svakog mosta, ali sumnje ostaju.

Ko šta radi?

Nosilac projekta izgradnje ovog mosta je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Projektant je Saobraćajni institut CIP, a glavni ugovarač "China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group LTD, део Групе Shandong Hi-Speed Group Co., Ltd."

Dokumenta koja čine strateški i pravni osnov za izgradnju su Generalni plan saobraćaja u Republici Srbiji, Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade RS i Narodne republike Kine, kao i komercijalni ugovor o izgradnji ovog mosta.

O izvođačima

Dve kineske kompanije koje stoje iza izgradnje ovog mosta tokom poslednjih godina postale su ključni igrači u infrastrukturnim projektima u Srbiji.

Njihovo poslovanje prati izostanak transparentnosti, povećanje cena i brojni aneksi ugovora, sumnje u kvalitet izvedenih radova i domaći podizvođači koji često dobijaju poslove bez odgovarajućih referenci.

CRBC i "Šandong" angažovani su kao izvođači na poslovima izgradnje Pupinovog mosta u Beogradu, autoputa "Miloš Veliki", Fruškogorskog koridora, Beogradskog metroa i mosta u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu.

Ugovori sa ovim kompanijama često su koncipirani tako da one imaju gotovo potpunu autonomiju iako je reč o kapitalnim državnim projektima, a važno je napomenuti i da je matična kompanija CRBC-a (China Communications Construction Company) bila na crnoj listi Svetske banke od 2009. do 2017. godine zbog "prevarljive poslovne prakse" (fraudulent bidding) u vezi sa projektima na Filipinima.

Ugovori sa kineskim izvođačima najčešće su tajni, a takav je bio i slučaj sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, nakon koje se srušila betonska nadstrešnica i ubila 16 ljudi, a teško povredila jednu osobu.

Kako je počelo, a kako je teklo?

Ideja o novom mostu na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa (Mosta kraljevića Tomislava, kasnije Mosta maršala Tita) postoji već duže vreme.

Prvobitni Most Franca Jozefa, otvoren je 1883. godine. Tokom Prvog svetskog rata, delimično je oštećen, ali je obnovljen. U Drugom svetskom ratu, partizani su ga srušili 1941. godine kako bi sprečili napredovanje okupatorskih snaga.

Nakon rata, na istim stubovima izgrađen je novi most, poznat kao Most maršala Tita, otvoren 1946. godine. Ovaj most srušen je 1999. godine tokom NATO bombardovanja. Ostali su samo stubovi.

Ideja o iskorišćavanju preostalih stubova za novi most seže unazad do ranih 2000-ih. S obzirom na stratešku lokaciju i istorijsku vrednost, smatralo se da bi obnova mosta na tim stubovima bila najefikasnije rešenje.

Tek oko 2017. godine, Grad Novi Sad aktivnije počinje da razmatra mogućnost izgradnje novog mosta. Raspisan je arhitektonsko-urbanistički konkurs za idejno rešenje pešačko-biciklističkog mosta.

Nakon razmatranja različitih opcija, doneta je odluka da se na stubovima bivšeg Mosta Franca Jozefa izgradi isključivo pešačko-biciklistički most.

Pripremni radovi pokrenuti su u jesen 2022. godine, kada su počela geodetska snimanja, ispitivanja stanja stubova i priprema terena za gradilište.

U novembru 2023. godine je potpisan Memorandum o razumevanju na realizaciji projekta mosta sa pristupnim saobraćajnim površinama na postojećim stubovima bivšeg mosta Franca Jozefa.

Milan Đurić koji je bio gradonačelnik kada je potpisan memorandum rekao je tom prilikom da "Novi Sad ne dobija samo most, već i atrakciju u podnožju Petrovaradinske tvrđave i odličnu povezanost sa međunarodnim biciklističkim koridorom Euro Velo 6".

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Nikola

30.06.2025 • 15:06

@milo
E vidis to ti verujem.Ugradice se tvoji likovi.

39 47 -8
Uzalud

30.06.2025 • 15:00

Toliko mrzitelja u komentarima. Ljudi idite i lečite svoje tegobe negde drugde, hronično ste onlajn.

77 58 +19
Kera

30.06.2025 • 14:58

Varošanka

Lajte kere varošanke, da skrenete misli sa blokada!

39 43 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.