Jedna od najstarijih zanatskih radnji u Novom Sadu je šeširdžinica, "Prodavnica šešira i kapa Kovač". U njoj danas radi Ana Filipović. Pre toga je radio njen otac, a pre njega njegov otac Stevan Kovač.
Radnja je osnovana 1927. godine, 1953. je posao prešao sa oca na sina, a od 2002. godine Ana samostalno obavlja posao pravljenja i prodaje šešira. Za 021.rs se priseća kako je to nekada bilo.
"Šeširdžijski zanat nije bio redak kao sada, sad smo raritet. Sećam se iz tatine priče da je bilo više od 20 šeširdžija u Novom Sadu, pa još i u Sremskoj Kamenici i okolnim selima. Svako je imao svog šeširdžiju i to je bio zanat koji je pogotovo pred verske praznike bio zastupljen", navodi ona.
Danas, šeširi nisu toliko traženi, ali kako objašnjava uspela je od tog posla da othrani i iškoluje decu.
"Ljudi me prepoznaju po kvalitetu. Znaju po nekoj ljubaznosti. Jedna stolica je uvek u radnji, svaka mušterija može da sedne. Mi popričamo i o vremenu i kostobolji i o frizuri, kako kome šta stoji, ne žurimo nigde, za razliku od današnje trgovine u kojoj se jedva kaže dobar dan kad uđete", kaže Ana za 021.rs.
Sada su neki tipovi kapa i šešira postali popularni, pa su počeli da dolaze i mlađi ljudi.
"Od kad su počele te kratke muške frizurice, te da se šišaju ili da briju glave momci, treba im kapa da ugreju glavu. Počele su da se nose, kažu mi i zbog neke serije 'Peaky Blinders', a i Dejvida Bekama. Sve gledam da pratim šta se traži. A devojke često kupuju i muške modele", priča Ana.
Ljudi su počeli da kupuju i letnje šešire koji se prave od prirodnih materijala, koji mogu da zaštite kožu od sunca.
Da bi se napravio jedan šešir, potreban je bar jedan dan. Sve počinje od kupovine filca iz Nemačke, Grčke i Italije. Šešir se pravi po modelu, obimu glave i veličini oboda.
"Koristim drvene kalupe, stare, još od mog dede. Ništa posebno, to treba fizika. Imam merač glave koji je star više od sto godina, nekad su sa tim moj otac i deda merili. U principu, on je jedinstven u svetu, možda ima još jedan ili dva da još neko koristi. Pegla, mokra krpa, to se omekša i tegli se kao žvaka, onda ja njega navučem, oblikujem. Onda se tako suši, sutradan se skida sa kalupa, pa se šije znojnica, opšiva se, seče se", objašnjava Ana.
Nekima nije, kao Ani, zanat bio "u krvi". Zoran Pincolić, časovničar, počeo je sa ovim zanimanjem pre 30 godina, a pre 21 je otvorio svoju radnju, kako kaže za 021.rs, spletom srećnih okolnosti.
Njegova sreća je, kaže, što ima dosta ljudi koji čuvaju ili kupuju i zavole stare stvari, iako se jeftini novi proizvodi trude da ga izbace iz posla.
"Na svu sreću dolaze i mlađi ljudi koji žele da imaju funkcionalne, a dekorativne stare satove. Baš sam sad sa jednim pričao, koji je pre 20 godina došao kod mene prvi put. Doneo je neki sat koji je nosio u Bosnu i Hercegovinu i ne znam gde i nisu mogli da ga poprave. Sreća u celoj priči je da sam ja imao delove. To ne znači da sam vrhunski majstor, nego imam delove. Već dugo godina radim pa je to možda sreća u celoj priči. Možda sada ima 11, 12 časovničara u gradu. Niko nikome tu nije konkurencija, svako ima svoje mušterije", priča Zoran.
U zavisnosti od modela, tipa i mehanizma, nekad je potrebno i mesec dana da se jedan sat popravi, a nekada je popravka i nemoguća. Nekad mi pojede mesec dana vremena da popravim jedan sat, nekad se desi i da se ne može popraviti. Mnoge poslove započeo je, kaže, iz inata. Nije hteo da prihvati da mu prodaju skupu, a nekvalitetnu kožu za narukvice za satove, a nije voleo ni da čeka da mu po traženom obliku i dimenzijama urade staklo za ručne satove. Sada sam pravi staklo, a i šije kožne narukvice.
Veljko Anđelić, sekretar Udruženja zanatlija Novog Sada priča za 021.rs da njihovo udruženje broji oko hiljadu zanatlija, od uslužnih do proizvodnih zanata.
"Naše udruženje je jedno od retkih u Srbiji koje funkcioniše kao udruženje zanatlija, možda i jedino. U opisu našeg posla je upravo zaštita i razvoj zanatstva, zaštita interesa zanatskih struka, učešće u svim segmentima vezanim za zanatstvo, od obrazovanja pa do donošenja propisa i odluka", navodi Anđelić.
Objašnjava da, iako se danas mnogi nazivaju zanatlijama, to su zapravo ljudi koji rade u okviru svojih radionica. Proizvode prave pretežno manuelno i ucelo, odnosno prave ceo proizvod, od početka do kraja, uz unošenje svih svojih kreativnih sposobnosti.
Ovo udruženje svake godine ima projekat sa Nacionalnom službom za zapošljavanje za obuku zainteresovanih za stare umetničke zanate domaće radinosti, gde ti ljudi kod majstora-mentora.
"To se pokazalo jako korisnim za te ljude. Neverovatno je kad sam pričao sa njima, kad su mi pokazali fotografije, šta je sve ono što oni rade. Stvarno sam se začudio kolike kreativne moći imaju ti ljudi i šta sve smisle i originalno razviju. Znači da ima prostora, samo treba stvoriti uslove da ti ljudi mogu da rade", kaže Anđelić i zaključuje da je zanatstvo najzdraviji deo privrede, koji uz mala ulaganja može da ima veliki potencijal, naročito za turizam.
U Novom Sadu može se pronaći još poneka zanatska radnja, pretežno su to krojači, obućari i ljudi koji izrađuju suvenire. U poslednje vreme postala je popularna i ručna izrada obuće, a za ove zanate obučavaju se i mladi ljudi.
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 8
dijasporac
Moj deda je pre 2.svetskog rata iz Banovaca isao kod svog casovnicara ili krojaca u Zemun. Krojac je odustao od tog posla '70-tih a u toj prodavnici koja je bila cisto zanatska (Beznijska ul) je kasnije nikla neka prodavnica plastike ili necega slicnoga. Casovnicar je opstajao do pre 10-tak godina u ulici koja je pesacka zona, posao je presao sa dede na oca, a sa njega na cerku )koliko se secam). Kao dete sam sa dedom odlazio u tu radnju i gledao za mene cudesne zidne casovnike, ocekujuci da izleti kukavica kao u crtanom filmu. Pre godinu i po kad sam zadnji put bio u Srbiji i Zemunu sam video da je umesto te radnje neki kafic, u basti sede neki celavi likovi debelih vratova i mrko gledaju okolo.
Iskreno, i ja imam jedan mehanicki sat koga godinama nisam stavio na ruku, zadnje 3 godine koristim iskljucivo smatwatch, ipak je vreme pregazilo neke stvari i zanimanja.
Jakob Jerih
Marta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar