Miletićev spomenik - potcenjeni Meštrovićev dragulj kao simbol Novog Sada

Spomenik Svetozaru Miletiću koji se nalazi na Trgu slobode ispred Gradske kuće, jedan je od najprepoznatljivijih simbola Novog Sada.
Miletićev spomenik - potcenjeni Meštrovićev dragulj kao simbol Novog Sada
Foto: 021.rs

Osim istorijskog i estetskog značaja samog spomenika, te istorijske ličnosti, u međuvremenu je postao i toponim kod kojeg se nalaze Novosađani u dogovoreno vreme. Kraj njega se zastane, popriča, odmori posle žurke, dok nekim posluži i kao "postolje" za bolji pogled na binu tokom koncerata na trgu.

Otkriven je 1. oktobra 1939. godine na tadašnjem Trgu oslobođenja, na kojem je tim povodom održana velika svečanost uz prisustvo visokih zvanica, među kojima je bio i predsednik Kraljevske vlade Dragiša Cvetković.
Ipak, autor spomenika Ivan Meštrović nije bio prisutan na otkrivanju spomenika izlivenog u bronzi i visokog pet metara.
 
Simbol slobode prečanskih Srba
 
Meštrović svoj najznačajniji kontakt sa Novim Sadom ostvaruje prilikom rada na spomeniku Svetozaru Miletiću. Kako kaže istoričar umetnosti i viši kustos u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine Vladimir Mitrović, iako nema više pisanih podataka o njegovim dolascima u Novi Sad, ne sumnja u to da ih je bilo mnogo.
 
"Kontakti Meštrovića i Novog Sada imaju svoju priču, pogotovo ako imamo u vidu da je on u Sremskim Karlovcima imao veoma dobre prijatelje", kaže Mitrović za 021.rs.
 
Vreme između dva svetska rata bilo je, dodaje on, veoma naklonjeno izgradnji spomenika koji su mahom bili podizani za dinastije. Slučaj izgradnje spomenika Svetozaru Miletiću bio je jedinstven, zato što se čitava zajednica udružila u želji da napravi spomenik Miletiću koji je predstavljao simbol slobode kod prečanskih Srba. 
 
Iako je sama ideja dosta dugo "tapkala" u mestu, bez realizacije, korak po korak došlo se do rezultata. Tadašnji gradski oci, u želji da pokažu poštovanje prema liku i delu Svetozara Miletića kao i značaj koji je on imao za narod, bili su spremni da izdvoje poprilično veliku sumu novca.
 
To potvrđuje i činjenica da su angažovali jednog od najcenjenijih, ali i najskupljih vajara u tom delu Evrope. Ono što je zanimljivo jeste da je Meštrovića, za izgradnju centralnog spomenika na gradskom trgu, uprava grada pikirala, bez raspisivanja tendera.
 
"Nije bio raspisan konkurs nego je uprava grada direktno od Meštrovića poručila spomenik, a to je ubrzalo čitav proces. Poznato je da je Meštrović uzimao velike honorare, između dva svetska rata spomenici su bili veoma skupi", ističe Mitrović.
 
On dodaje i da postoje informacije o tome kolika je bila cena samog spomenika, ali da je teško pretvoriti tadašnju vrednost novca u današnju.
 
  
 
Snaga i zamah
 
Od samog postavljanja spomenika, pa i do dan danas među Novosađanima se postavlja pitanje oko toga šta je Meštrović ovim umetničkim delom hteo da kaže.
 
Česta su pitanja zbog čega su postament i sam spomenik neusklađene veličine. Ideja Meštrovića je zapravo bila da prikaže Miletića kako izlazi iz Gradske kuće, grada u kojem je, kao gradski načelnik branio nacionalna prava svog naroda.
 
Meštrović, koji je na izradi spomenika radio više od pola godine, namerno je napravio manji postament, kako bi figura Svetozara Miletića došla do izražaja. On je prikazan u talasastom ogrtaču koji simbolično predstavlja širinu i zamah nacionalne snage onoga vremena, pisale su novine 1939. godine.
 
 
Zanimljivo je da je spomenik Miletiću bio uklonjen kada je u Novi Sad stigla hortijevska fašistička vlast. 
 
"To nije bilo lako učiniti, bilo je potrebno demontirati spomenik vrlo stručno i precizno", objašnjava Mitrović.
 
Ipak, nakon nešto više od četiri godine, spomenik težak "svega tridesetak tona" vraća se na svoje staro mesto na kojem se i danas nalazi. Povratak Miletića inicirao je istoričar Vasa Stajić.
 
 
Meštar Meštrović i Novi Sad
 
Kako potvrđuje Mitrović, u to vreme Meštrović je bio zauzet sa još nekoliko važnih spomenika.
 
"Taj spomenik zapravo je najznačajniji javni spomenik posvećen jednoj istorijskoj ličnosti koja nije imala nikakav politički karakter vezivanja za trenutne vlasti. On je bio čovek koji je predstavljao Srbe u Austrougarskoj monarhiji. Sam spomenik će uvek biti upamćen po tome što ga je radio Meštrović, kao jedan od najvećih i najpoznatijih vajara sa prostora bivše Jugoslavije, pa i šire", ističe Vladimir Mitrović.
 
Ipak, Meštrović je kao evropski veoma dobro kotirani umetnik, svoj umetnički angažman bazirao ponajviše na evropskim prestonicama poput Londona, Beča, Rima i Pariza, dok mu je Novi Sad bio "jedna sasvim mala, usputna stanica".
 
"Meštrović ga je radio oko pola godine, izliven je u zagrebačkoj livnici, a onda je ovde donesen u delovima i sklapan nekoliko dana pre nego što je svečano otkriven", kaže naš sagovornik. 
 
Ti delovi doneseni su vozom, a to je za tadašnje prilike bio veliki fizički i tehnički uspeh, mnogo ljudi se trudilo oko toga i želelo. Samo za tih par godina mađarske okupacije nije bio tu.
 
Ipak, sam spomenik se nije nalazio među najznačajnijim delima koje je Meštrović radio. 
 
"On je samo nekad pomenut u spiskovima njegovih spomenika, ljubitelji Meštrovićevih dela nemaju dovoljno saznanja o samom spomeniku, ali nadam se da će se to promeniti", zaključuje Mitrović u razgovoru za 021.rs.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • M

    28.11.2021 21:28
    Slava,slava,slava Srbinu.
  • /

    27.11.2021 11:21
    /
    @Noname
    stitio je od kuge pa je kuga nadosla kako ga nema.

    kazu da je u crkvi marijinoj
  • Питам се

    27.11.2021 10:51
    Зашто
    Нисте написали да је 1939. Милетићев споменик био постављен лицем према Градској кући (да прети онима који воде Нови САД да пазе шта раде), а кад је враћен, окренут је за 180 степени, према католичкој цркви - да мало прети на "ону страну" (неким заосталим Хортијевим симпатизерима...). Такође, нисте рекли ни где је био сакривен и покривен сламом кад је склоњен... Ни да су фашисти хтели да га претопе за муницију, али нису имали "каде"...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče