Ovo utvrđenje jedno je od retkih rimskih vojnih logora građenih na teritoriji Bačke, a ostaci istog nalaze se kod Begeča, nasuprot nekadašnje Bononie - današnjeg Banoštora.
Sam Castellum (u prevodu na srpski "mala tvrđava") prostirao se na oko 50 hektara u dužini od oko 600 metara pored obale Dunava, a gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture svrstao ga je u kategoriju kulturnih dobara od velikog značaja.
Istraživanja na pomenutom lokalitetu započeta su još 1886. dok je poslednje vršeno 1975. godine. Prilikom istih pronađeni su delovi južnog bedema, kule i pristaništa što je jasno ukazivalo na namenu samog Onagrinuma koji je služio kao zaštita Bononie.
Osim toga, na samom mestu gde se tvrđava nalazi pronađeni su i ostaci naseobine koji uključuju rimsko-provincijsku i lokalnu grnčariju, gvozdene predmete, oružja, poljoprivredni alat, dok su među građevinskim šutom pronađeni fragmenti arhitektonskih kamenih elemenata kao i rimske opeke, tegule i imbreksi.
Arheolog iz Muzeja Vojvodine Jovan Koledin kaže da se ne zna tačno kakav je unutrašnji izgled utvrđenja bio, ali da se pretpostavlja da je sa spoljne strane postojao mol.
"Pronađeni su i stubovi koji ukazuju na to da je tu bilo pristanište, za skelu ili za brodove. Pretpostavlja se da su nosili neki mol ili nešto slično", priča arheolog.
Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Novi Sad
Pored ostataka ovog značajnog antičkog utvrđenja, arheolozi su pronašli i ostatke sahranjivanja iz više perioda, uključujući rani, ali i kasni srednji vek.
U tvrđavi su se nalazili legijski detašmani pete legije Iovia i šeste legije Herculia, kao i odreda pomoćnih trupa auxillia Augustensia i eluites Dalmatae.
Onagrinum kao zaštita Banoštorske luke u kojoj je boravio i rimski car
Ova "mala tvrđava" podignuta je nasuprot Bononie, današnjeg Banoštora, u kojem se nekada nalazilo značajno pristanište dunavske flote pod imenom Classis Pannonica.
Kako Koledin kaže za 021.rs, sama tvrđava najverovatnije je podignuta da bi se štitila Bononia, a očigledno je tu bio neki prelaz, odnosno skela.
"Verovatno je tu oduvek bio neki prelaz preko Dunava. U spisima je pronađeno da su oni taj deo Dunava zvali 'Barbaricum' Istraživači su pretpostavljali da se kod Onagrinuma nalazila skela koja je povezivala rimsku granicu sa lokalnim varvarskim plemenima.. Takva utvrđenja, gde god da su dizana, uvek su preko bile neke luke ili pristaništa", ističe Koledin.
Ne može se tačno odrediti kada je utvrđenje podignuto, ali se okvirno zna da je bilo u vreme Dioklecijana, krajem trećeg ili početkom četvrtog veka nove ere.
Do kog perioda je samo utvrđenje u svom punom sjaju postojalo se ne zna, ali pretpostavka je da je ono zapravo srušeno prilikom pada Rimskog carstva.
"Obično varvari, germani ili huni zapale sve što ostane, ono drveno izgori, dok zidovi ostanu", dodaje Koledin.
U Banoštoru se zna da su boravili rimski carevi, a zna se da je car Julijan tamo boravio kada se iskrcao pri odlasku u Sirmium.
Ipak, u samom Castellumu nije bilo nikakvih rezidencija, već je on bio obična vojna postaja.
Castellum rasprodala Austrougarska, umesto zaštite od materijala građene crkve
Postoje zapisi da je Austrougarska vlast prodavala ostatke tvrđave kao građevinski materijal, kaže naš sagovornik.
Koledin takođe ističe i da postoje dokumenti koji ukazuju na to da je mnogo materijala uzeto odatle kako bi se podigle crkve u Begeču i u Gložanu.
"To utvrđenje je godinama polako razgrađivano, tako smo došli do situacije da trenutno nema ostataka iznad zemlje", govori arheolog.
Poslednja istraživanja pre gotovo pola veka, ne planiraju se nova
Iako se sam lokalitet ne nalazi na naseljenom mestu, što u mnogome olakšava potencijalna istraživanja, ona nisu rađena već dugi niz godina, još od 1975. godine.
Kako naš sagovornik poručuje, ni ne planiraju se.
"Koliko ja znam nažalost istraživanja se ne planiraju, što je šteta jer se samo nalazište ne nalazi u naseljenom mestu. Kada je dizan bedem za odbranu od poplava, nasip, oni su to digli preko mesta gde je pristanište, tako da je to verovatno prekriveno nasipom", kaže Koledin.
On dodaje da bi svejedno veliki deo ostataka mogao da se otkopa, ali da nažalost nema nikakvih inicijativa.
"S obzirom na nove metode koje su neuporedivo bolje od onih korišćenih prilikom poslednjih istraživanja, sigurno bi danas moglo da se utvrdi i kako je sama unutrašnjost objekta izgledala", kaže naš sagovornik.
To da se na ovom lokalitetu ne radi gotovo ništa već decenijama, smatra Koledin, pravi je primer koji ukazuje da naše društvo ne prepoznaje ovakvu vrstu vrednosti.
"Kod nas u Vojvodini radi se, i istražuje u Sirmiumu. Imamo i druge velike lokalitete koji se ne istražuju dovoljno ili uopšte, što je velika šteta", zaključuje arheolog Jovan Koledin.
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 8
M
BojaNS
.
Sve ostalo je nepodobno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar