FOTO: Spomenik na Vezircu ima jedan od najlepših pogleda na Novi Sad, Bačku i deo Srema

Na brdu Vezirac nalazi se spomenik "Krst princa Eugena Savojskog" posvećen pobedi Habzburške monarhije nad Otomanskim carstvom.
FOTO: Spomenik na Vezircu ima jedan od najlepših pogleda na Novi Sad, Bačku i deo Srema
Foto: 021.rs
Značaj spomenika za istoriju ovih prostora je velik, dok posetiocima istovremeno omogućava jedan od najlepših pogleda na okolinu, Novi Sad i Bačku, Petrovaradin, Sremske Karlovce, Srem i Frušku goru.
"Spomenika na Vezircu", kako se mnogo češće navodi na mapama, smešten je na vrhu brda na kom se prema istorijskim podacima i predanju nalazio šator i štab velikog vezira Damad Ali-paše. Upravo iz tog razloga je ova lokacija i dobila ime Vezirac. 
Bitka kojoj je posvećeno spomen obeležje je možda i najvažniji istorijski događaj koji se dogodio na teritoriji Novog Sada i okoline u proteklih nekoliko vekova. Otomansko carstvo nakon ovog poraza više nije kretalo u uspešne pohode na sever i zapad Evrope, a usledile su decenije čestih poraza koji su uticali i na slom imperije početkom 20. veka.
 
 
 
Sukob dve vojske dogodio se 5. avgusta 1716. godine tokom jutarnjih i prepodnevnih časova. Habzburzi su imali oko 80.000 soldata, dok su Otomani raspolagali sa između 100.000 i 120.000 vojnika. Procenu od 170.000 vojnika na strani Otomanskog carstva bi trebalo uzeti sa rezervom, jer je veliki deo činilo neborbeno prateće osoblje, sluge, robovi, trgovci...
 
Eugen Savojski je deo jedinica pre bitke smestio na Petrovaradinsku tvrđavu, koja je tada još bila u izgradnje, a deo vojnika je prebačen iz Bačke preko Dunava. Uspeo je da iznenadi otomanske snage i da ih u nekoliko sati porazo.
 
Napad je bio toliko silovit da je i veliki vezir Damad Ali-paša stradao prilikom pokušaja bekstva. Sahranjen je u Beogradskoj tvrđavi na Kalemegdanu, a habzburška vojska se dokopala ogromnog ratnog plena. 
 
Osmanlije su na bojnom polju izgubile više hiljada vojnika, a još više ih je umrlo u masakru koji je usledio jer pobednički vojnici uglavnom nisu uzimali zarobljenike.
 
Ova bitka se pokazala kao odlučujuća u ratu koji će potrajati još oko dve godine. Istorijski gledano, Osmanlije više nikada nisu ni prišle Petrovaradinu, a tvrđava je izgrađena decenijama kasnije. 
 
  
 
Spomenik "Krst princa Eugena Savojskog" u sećanje na ovu bitku podignut je na Vezircu 1902. godine i izrađen je od belog krečnjaka u visini od šet i po metara. 
 
Projektovao ga je, u formi slobodnostojećeg krsta, na postamentu u obliku valjka, čuveni arhitekta Herman Bole i prema nekim izvorima izrađen je u Obrtnoj školi u Zagrebu. Kako su obrazložili stručnjaci, koncepcija spomenika, koja naglašava polumesec u podnožju krsta ima za cilj da simbolično označi trijumf hrišćanstva nad islamom, ali i da nosi trajnu, istorijsku uspomenu na slavnog vojskovođu i njegovu pobedu. 
 
Na spomeniku su ispisna dva teksta na latinskom jeziku.
 
Prvi glasi: "Spomen u znak pobede princa Eugena vrhovnog zapovednika carske vojske protiv Turaka avgusta 1716." Osim toga, piše i: "Sakupljenoj vojsci Petrovaradina od najslobodnijeg roda crkvenih i manastirskih poglavara Austrije i Ugarske i najplemenitijim ljudima Mađarske, Hrvatske i Slavonije koji su učestvovali u bici kod Petrovaradina i pali na bojnom polju pripada ovaj spomenik 5. avgusta 1902."
 
 
Spomenik je utvrđen za nepokretno kulturno dobro - znamenito mesto od izuzetnog značaja.
 
Usred burne istorije ovih prostora spomenik je više decenija bio mahom zapostavljen, često okružen šipražjem iako ima jedan od najlepših pogleda. Sa ovog lokaliteta se vidi kilometrima daleko, posebno Novi Sad i Bačka. 
Kako se zadnjih decenija ustalila praksa da svakog 5. avgusta delegacije, prvenstveno Turske i Austrije, polažu vence, okolina spomenika je pristupačnija i urednija.
 
 
Put do spomenika je asfaltiran i postoji nekoliko putokaza, ali je preporučljivo da se uključi GPS posebno ukoliko neko krene biciklom ili peške kroz vikend naselje koje se stvorilo u podnožju i oko Vezirca.
 
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
  • @telepski

    05.08.2023 23:18
    a koliko bi to trebalo da se zna o bici da bi ste bili zadovočjni@
  • ex chapman

    05.04.2023 10:02
    Eugen
    Idealno mesto za "exkluzivni objekat" za "VIP klijentelu"
    Eugen bi bio ponosan
    ima ona legenda od tome kako je Damad Ali-pašina blagajna potonula negde u ritu. najverovatnije je da je istina da je gospodin Vojvoda prisvojio to za sebe (malo podelio i sa ortacima). dokazano je da mu se to jednom "desilo" (u Italiji mislim) - da nije prijavio celokupan ratni plen, koji bi onda imao da se podeli u skladu sa jasnim pravilima
  • Vezir

    04.04.2023 07:42
    Jedna lepa informacija....
    Na prostoru spomenika i okolnog prostora, urbanistički plan je predvideo memorijalni kompleks bitke Petrovaradina. U okviru ovog kompleksa planirana se izgradnja muzejsko-izložbenog prostora, edukativni centar, biblioteka i drugi prateći sadržaji.
    I turci i austrijanci bi rado uložili u ovaj prostor ali neko treba da promoviše, razradi i ponudi.
    Predlažem da 021 detaljnije istraži taj urbanistički plan i njegove mogućnosti, ogroman je značaj te bitke, a malo srba to zna.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.

Iz centra na "brdo" 2: Biti na nogama

Krajem aprila 1979. u Velikoj Britaniji su održani izbori - pokazalo se istorijski - na kojima su Konzervativci potukli do tada vladajuće Laburiste.

Iz centra na "brdo"

Na "brdo" - kako smo u šali zvali zdanje Televizije Novi Sad smeštenu na Mišeluku na obroncima Fruške, došao sam iz centra grada.