Zapisi o ovoj neobičnoj pobuni postoje u arhivama grada, a detaljno ih je opisao Melhior Erdujhelji u knjizi "Istorija Novog Sada" iz 1894. godine.
Kako piše u knjizi, krajem 18. veka, među Srbima na Balkanu postojao je deo pogrebnog obreda koji je podrazumevao nošenje mrtvaca u otvorenom sanduku kroz naselje do groblja, a sve je to pratilo i celivanje mrtvaca u lice, prvo u kući, a potom i na groblju.
Ugarsko kraljevsko namesništvo je 1777. godine strogom naredbom zabranilo taj običaj i naredilo da se mrtvački sanduk zatvori kod kuće, s ciljem sprečavanja širenja bolesti.
Erduhelji piše da je Novosadski magistrat obavestio episkopa Arsenija Radivojevića o naredbi, te da se u početku kolebao u sprovođenju iste zbog bojazni od neprijatnosti.
Međutim, županija se umešala i naređeno je sveštenicima da pri sahranjivanju zatvaraju sanduk, ali ako narod ne bi to želeo, da ne prate mrtvaca na groblje.
Krenulo se s primenom naredbi, ali posle tri takve sahrane, 8. oktobra došlo je do okupljanja građana pred tadašnjim Vladičanskim dvorcem.
Istorijski zapisi beleže i navodni razgovor koji je usledio između episkopa i nezadovoljnih građana.
"Čujemo da se mrtvaci u zatvorenom sanduku moraju nositi do groblja, tu si naredbu ti izdao. Ti hoćeš nas da poniziš, ti si nas izdao. Ti si naš narod izdao", reče govornik.
Na ove reči, kako je zabeleženo, "episkopu udariše suze na oči i klone na stolicu, obećavajući da će želje naroda preneti u Karlovce".
Međutim, nezadovoljstvo naroda nije bilo prekinuto, pa se nakon vike i dovikivanja episkop saglasio da se mrtvaci i dalje sahranjuju u otvorenim sanducima. Čim se ovo pročulo, istog dana su iz okolnih sela došla izaslanstva s istim zahtevima.
Erdujhelji navodi da je tada morao da interveniše patrijarh Popović, koji je pozvao vojsku iz Petrovaradinske tvrđave da smiri nemire u Novom Sadu.
Jedan od vođa razgovarao je s patrijarhom i upitao ga "Zašto se ukidaju obredi koje vera propisuje?", a kad se patrijarh pozvao na najvišu naredbu, ovaj mu odgovori: "Nama to nije dosta, zašto su dakle naši očevi prolivali krv služeći carskoj kući?"
Na kraju, patrijarh je popustio i dao dozvolu da se nastavi sahranjivanje u otvorenim sanducima, a o svemu je podneo izveštaj namesništvu.
Istraga koja je usledila izrekla je kazne protiv vođa od strane Magistrata, ali su one oproštene četiri godine kasnije odlukom namesništva, koje je pri tome ukorilo patrijarha što je naredbu obnarodovao kao da će neko platiti glavom ako se usudi raditi protiv nje.
Erdujhelji piše da su, pored bune u Novom Sadu, bili slični nemiri i u mestima gde ima srpskog stanovništva, poput Vršca i Sombora, a da je zatim kraljevsko namesništvo dozvolilo da se sahrane i dalje obavljaju sa otvorenim sanducima kako bi se smirili nemiri.
Međutim, ista naredba se poštovala od strane Srba u Sremu i Hrvatskoj, koji su bili deo vojne granice i kao vojnici su poštovali naredbe Carevine.
Pisac prve istorije Novog Sada dodaje i da je tada već, što je kraja 19. veka, u Novom Sadu i drugim krajevima odavno prestala praksa kod Srba da u sanducima nose svoje pokojnike.
"Neprimetno vremenom izađe iz mode običaj zbog kojeg su Novosađani koplja lomili. Danas umesto da se daje mrtvima poslednji poljubac, ikona se celiva, a sanduk mrtvački nosi zatvoren ulicama. U Srbiji se taj običaj zadržao do skoro. Pre desetak godina, kada je beogradska vlada iz zdravstvenih razloga zabranila sahranjivanje u otvorenim sanducima, ali ta naredba nije sprovedena. Stoga je pre nekoliko godina srpska vlada izdala strogo uputstvo i tako danas jedva da ima i jednog mesta gde bi se Srbi držali tog običaja", pisao je Erdujhelji krajem XIX veka.
On je u svom tekstu dodao da ti pogrebni nemiri i raspaljivanje strasti jasno pokazuju koliko se Srbi pridržavaju svojih običaja, te zaključuje da je teško pronaći tako "konzervativan soj među narodima", koji će odstupiti od svojih običaja tek nakon što ih je mnogo puta iskusi na svoju štetu.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 22
/
Djordje
Obicaji
Sto se tice ovih sto smatraju da deci nije mesto na sahranama, zanima me kako spreciti smrt na decije oci? Mnogo gore je od sahrane, a zamislite, niko ne zna kada ce ga opaliti srcka i kada ce pasti mrtav na ocigled dece od par godina.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar