Bombardovanje 1999. godine - čega se sećaju Novosađani: Esmeralda, trčanje po čvarke, žurke...

Povom 25. godišnjice od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, portal 021.rs vam donosi priče Novosađana o 78 dana 1999. godine.
Bombardovanje 1999. godine - čega se sećaju Novosađani: Esmeralda, trčanje po čvarke, žurke...
Foto: Miljan Čubranović
Portal 021.rs je u proteklom periodu pozvao Novosađane da nam ispričaju svoje priče. 
 
Stigle su različite priče, a u nastavku tekst vam donosimo neke od njih.
Penzionerima po cigare - Mara
 
Živeli smo u prizemlju u vojnoj zgradi na Limanu, te je cela familija došla da bude sa nama. Nekako se nas devetoro naguralo u taj jedan stan, jeli su se kolači svaki dan, zalihe su se trošile jer su valjda konačno došli ti crni dani, a i višnje ispred zgrade su te godine bogato rodile. Kada nije bilo struje igrali su se "riziko" i "kluedo" uz sveće.
 
Imala sam deset godina tada i penzioneri iz komšiluka su redovno mobilisali decu da stoje u redovima za cigare i kafu. Mogla je samo da se kupi "Drina" i to dve kutije po osobi, te su se ljudi svakako snalazili. Nakon vazdušne opasnosti u komšiluku smo se takmičili ko će veći geler da pronađe.
Trčanje po čvarke - Dijuca
 
Ljuljanje za vreme večere i kampovanje u uskom hodniku, pravljenje "šatora" od jogi-madraca, slušanje rok muzike da bi se zamaskirao fijuk raketa ka oko 200 metara vazdušne linije od kasarne. Stara Detelinara...
 
Deci objašnjeno da grmi zato što padaju čoko-bombonice koje ćemo sutra skupljati po travi. A bilo je tih bombonica svakog dana. Nismo išli u sklonište, niti dozvoljavali situaciju da im neko priča o bombardovanju. Uveče smo ih stavljali da spavaju pre nego sto krene da 'grmi' da ne bi čule, a u toku dana bi gledale "bučne" crtace na akumulator. Svaku noć spavali u krevetu, mašinu za ves punili vodom u trenutku kada je bilo vode, a onda je uključivali kada je bilo struje.
 
  
 
Posle bombardovanja smo žurili u mesaru jer smo znali da će biti najboljih mesnatih čvaraka na svetu, jer mesar neće imati struje za frižidere, pa će morati da pravi čvarke. I... sada čekamo vanzemaljce. To još nismo imali u Vojvodini.
 
Kao i svi - gledao "Esmeraldu" - Darko R.
 
Prvo veče sam kao i svi gledao 'Esmeraldu', pa otišli u podrum. Narednih dana došla je vest da nećemo imati prijemni za srednju školu, pa sam prestao sa učenjem. Nemam traume od bombardovanja, išli smo u sklonište redovno u bloku u Petrovaradinu. Sklopili prijateljstva, kako mi deca, tako i roditelji. Preko dana smo se šetali i družili. 
 
Teško je bilo gledati porušene mostove i putovanje do grada je bilo otežano narednih godina. Nismo imali dugo ni vodu za piće, pa smo se snabdevali iz cisterni. 
 
 
 Foto: Miljan Čubranović
 
Posledica svega je moja današnja opsesija mostovima i njihovom izgradnjom, pa u koji god svetski grad da odem, mostovi mi okupiraju pažnju. Takođe, tada sam počeo da pratim politiku i mislim da sam malo ranije sazreo nego što je trebalo.
 
Dnevne žurke u Kontrastu - Ljubomir
 
To da će NATO akcija protiv Vojske Jugoslavije, MUP Srbije i režima Slobodana Miloševića početi taj dan, znao sam od ranije, a i da su avioni poleteli, jer Sky, CNN, BBC, svi su pokazivali uzletanje aviona. Nisam očekivao da će prve bombe i rakete da udare po Novom Sadu, nije mi bilo ni logično, ali ajde. Prekinula se usred napete radnje neka sapunica na Pinku i pomislih, u naivnosti, da je ta zgrada pogođena među prvim metama.
 
Kako su ovi naši imali protokole nastale na poukama iz Drugog svetskog rata, Novi Sad je zamračen, pa mi se sa tvrđave ukazao na zapadu, po prvi put meni vidljiv golim okom - Merkur! Kakvo oduševljenje!
 
Nedugo zatim, ljudi su počeli da primećuju ruski špijunski satelit (Mars) i američki špijunski satelit (Venera) jer prosta analogija: "crvena" i "bela" zvezda.
 
Dnevne žurke u Kontrastu, uz sjajan tehno, bile su dobra fora. Besplatan internet preko Telekoma ili Pošte, ne mogu da se setim, bila još bolja fora.
Pečurka iznad "Male pečurke" - Vesna
 
Išla sam na pripreme za prijemni na fakultetu koje su počinjale u 20 časova. Pre nego što sam izašla iz stana, ako se dobro sećam, oglasile su se sirene. Ili su u medijima nešto govorili. U svakom slučaju, dvoumila sam se da li da krenem, ali sam ipak odlučila da je bolje da ne propustim čas, već je bilo lažnih uzbuna u prethodnim mesecima.
 
Stigla sam do Spensa, prelazim Maksima Gorkog, kod cvećare "Tirkiz". Čule su se detonacije, ali opet kao i mnogo puta ranije. Bilo je puno vojnih vežbi u to vreme i svako malo je nešto pucalo. Ovaj put je ipak nešto delovalo čudnije. Ljudi su se nekako drugačije ponašali. Nekoliko ljudi je izašlo iz lokala i stajalo na ulici. Jedan vozač je na raskrsnici stao, izašao iz kola i potom okrenuo auto i vratio se odakle je došao.
 

 Foto: Miljan Čubranović
 
Ipak bi trebalo da se vratim kući da proverim šta se događa. Ali i dalje nisam htela da propustim čas, pa sam računala imam li vremena da odem do kuće, pa nazad na fakultet, a da ne zakasnim puno. Okrenula sam se da ponovo pređem ulicu Maksima Gorkog u suprotnom smeru i videla ogromnu pečurku od belog dima nadvijenu nad benzinskom pumpom koja se ironično zvala "Mala pečurka".
 
Kad sam došala kući bili su uključeni radio i oba televizora na kojima su roditelji slušali vesti o bombardovanju. Stric je zvao iz inostranstva da vidi kako smo, ali po načinu kako je govorio zvučalo je kao da je zvao da se oprosti. Nije mi bilo jasno zašto se toliko uznemirio. Nisam razmišljala o posledicama. Svakako nismo imali izbor, granice su zatvorene.
 
Tri meseca su prošla, život je bio drugačiji, škole često nije bilo, a mi maturanti smo to koristili da se sve više družimo i humorom nadvladamo strah i sve tadašnje nevolje.
  • Duki

    26.04.2024 10:51
    1999 oni nas bombardovali oni ne ljudi,a posle toga nastavili drugi domaći ne ljudi,do dana današnjeg.Novi Sad grad kako naružen 1999 tako ga sada naružili sa zgradama i prekomernom izgradnjom.Neko u gradu radi šta hoće,oni koji stanuju na Futoškoj ulici ne mogu da parkiraju ispred svoje kuće jer je neko proglasio javnom površinom,bez obaveštenja stanarima,građanima jednostavno vam pošalju kaznu da platite,ko takve odluke donosi odluke koje nemaju veze,a zato mogu stolovi na trotoaru od kafića i hamburgerija ...to može a oni koji stanuju više od 50 godina na tom mestu odjednom grad doneo odluku da je to javna površina i gde sada parkirati auto iz Futoške u centar grada ,svaka čast vlasti i onima koji donose takve odluke nastavili smo dalje sami sebe da bombardujemo !!!!nema gde morao sam ovde nije tema za ovo ,svi se glavni prave ne vešti i ne spremni za odgovor pa sam negde morao da kažem.
  • Dejan

    25.03.2024 08:05
    U Subotici je na TVu preko antene mogla da se nađe NATO televizija. Mislim da je emitovana iz nekog aviona, pošto se periodično javljala i nestajala u pravilnim razmacima, verovatno kako je orbitirao avion uz mađarsku granicu. To je u stvari bio ponavljajući snimak sa naracijom nekog Amerikanca koji na krnjem srpskom širi neku besmislenu propagandu o tome kako treba da se predamo i slično.
  • Đorđe

    25.03.2024 07:25
    Dali smo ponudu koju nisu mogli odbiti!!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.

Iz centra na "brdo" 2: Biti na nogama

Krajem aprila 1979. u Velikoj Britaniji su održani izbori - pokazalo se istorijski - na kojima su Konzervativci potukli do tada vladajuće Laburiste.

Iz centra na "brdo"

Na "brdo" - kako smo u šali zvali zdanje Televizije Novi Sad smeštenu na Mišeluku na obroncima Fruške, došao sam iz centra grada.

Tri prsta iz Novog Sada

Na različite načine Srbi i građani ove zemlje demonstriraju patriotizam i poštovanje prema nacionalnim simbolima.