Ljubav prema ljutom: Zašto ljudi uživaju u hrani koja izaziva nelagodnost?

Ljudi su jedina bića koja dobrovoljno jedu hranu koja izaziva iritaciju, nelagodnost, pa čak i bol.
Ljubav prema ljutom: Zašto ljudi uživaju u hrani koja izaziva nelagodnost?
Foto: Pixabay
Teorije zašto je to tako, kreću se od toga da je to naša želja za uzbuđenjem, do toga da je to evoluciona adaptacija na hranu koja nam pomaže u borbi protiv patogena. Ukus je rezultat interakcije gena, kulture, navika i osobina ličnosti - složenog dizajna koji naučnici tek počinju da razumeju, prenosi RTS.
 
Ako bi se neki antropolog vanzemaljac zatekao na takmičenju u jedenju čili papričica, otkrio bi jednu veoma neobičnu činjenicu o nama. Bio bi svedok događaja na kome grupe dvonožnih primata navijaju za druge dvonožne primate koji se muče da pojedu plodove od kojih imaju bolan osećaj da gore.
Pravila ovog takmičenja su vrlo jednostavna. Učesnici treba da pojedu seriju ljutih papričica, a ako odustanu, povrate ili popiju čašu mleka – koja se nalazi pred njima – biće diskvalifikovani. U svakoj narednoj rundi dobija se paprika sve veće "zapaljivosti" merene Skovilovom skalom.
 
Počinje se sa ukusnom Padron paprikom, koja u proseku ima oko 500 Skovilovih toplotnih jedinica (SHU). Do trećeg kruga, učesnici uživaju u klasičnom halapenju (3.000 do 6.000 SHU). U devetoj rundi uvodi se habanero (300.000 SHU). Ovde već većina takmičara odustaje od dalje borbe, a u poslednjoj rundi, pobednik jede najljuću čili papriku na svetu koja ima u proseku 1.641.183 SHU, što je 250 puta ljuće od halapenja.
Vanzemaljac će se sigurno zapitati zašto ljudi ovo rade? Ali čak ako ostavimo po strani ovakva ekstremna takmičenja, ostaje pitanje zašto ljudi širom sveta uživaju u začinjenoj hrani ili bilo kojoj hrani koja izaziva bol i iritaciju, pita se Kevin Dikinson, kolumnista portala Big Think.
 
Ljudi koji vole ljuto
 
Postoji nekoliko suprotstavljenih teorija o tome kako su ljudi razvili ukus za hranu koja nam izaziva neprijatnost. Jedna kaže da jednostavno uživamo u uzbuđenju. Doktor Pol Rozin, profesor psihologije na Univerzitetu u Pensilvaniji, tvrdi da ljudi koriste začinjenu hranu kao vrstu "ograničenog rizika" ili "benignog mazohizma".
 
Jedenje začinjene hrane izaziva blagu odbrambenu reakciju u nama. Otkucaji srca nam rastu, disanje se ubrzava, a adrenalin počinje da teče. Osećamo se živima. To su iste manifestacije koje se javljaju i prilikom skokova bandžijem, vožnji na rolerkosteru i kada gledamo horor filmove. Uzbuđenje zbog osećaja bola nas podmlađuje, sve dok potajno znamo da će na kraju sve biti dobro.
 
Druga teorija ukazuje na antifungalna i antibakterijska svojstva začinjene hrane. U tom svetlu, ljudi su kulturološki i genetski razvili sklonost ka začinjenoj hrani jer nas štite od raznoraznih neprijateljskih mikroorganizama. Kada naši receptori ukusa naiđu na ljutinu, to je signal našem mozgu da je hrana bezbedna.
 
Izveštaj objavljen u Quarterli Reviev of Biology analizira više od 4.570 recepata iz 93 kuvara tradicionalnih jela sa mesom iz 36 zemalja, kao i antibakterijska svojstva korišćenih začina. Njihov izveštaj je otkrio da tamo gde je veća verovatnoća da je hrana kvarljiva, češće se koriste jaki začini. Autori studije navode da se u zemljama sa toplijom klimom jede začinjenija hrana nego u onim sa hladnijom.
 
I zaista, u tim zemljama skoro svaki recept jela od mesa zahteva bar jedan začin, a većina uključuje mnogo začina, posebno jakih začina, dok se u hladnijim zemljama veliki deo jela priprema bez začina ili sa samo nekoliko.
 
Osim paprike, istraživanje je razmatralo manje agresivne konzervanse. Utvrđeno je da beli luk, luk, kim, timijan i crni biber imaju antibakterijska svojstva. Pol Šerman, evolucioni biolog i jedan od autora studije, primetio je da su laboratorijski testovi na 30 uobičajenih začina pokazali da najmanje polovina njih ubija ili inhibira 75 odsto bakterija na kojima su testirani.
 
Šerman je takođe pogledao recepte za jela od povrća i otkrio da se manje začina koristi u njima nego u jelima sa mesom. Ovo otkriće potkrepljuje teoriju. Kada bi se začini koristili samo zbog ukusa jela, očekivalo bi se da se nalaze u jednakim razmerama u obe vrste jela. To takođe umanjuje drugu teoriju da se začini preferiraju zbog njihove nutritivne vrednosti, jer se povrće jede u mnogo većim količinama.
 
Kako Šerman napominje: "Sve što radimo sa hranom – sušenje, kuvanje, dimljenje, soljenje ili dodavanje začina – je pokušaj da nas mikroskopski neprijatelji ne otruju. Oni stalno mutiraju i evoluiraju da bi ostali ispred nas. Jedan od načina na koji smanjujemo bolesti koje se prenose hranom je da dodamo još jedan začin u recept."
 
Ove dve hipoteze su donekle u skladu sa daljim istraživanjem. Moguće je da nas je naša evolucija dovela do toga da uživamo u oštroj hrani, dok nas je naša prirodna sklonost za uzbuđenjem podstakla da uzgajamo paprike neprirodne ljutine.
 
Zašto volimo ono što volimo
 
Naravno, ovaj članak je ignorisao jednu ključnu tačku: Ne vole svi isti nivo ljutine i neki ljudi uopšte ne uživaju u začinjenoj hrani. Ako su ljudi razvili ukus za začine, bilo zbog uzbuđenja ili zbog njegovih zaštitnih svojstava, zašto svi ljudi ne uživaju u takmičenju u jedenju čilija?
 
Naravno, kao što nam je svima jasno, odgovor leži u tome da su ukusi složeni. Brojne kvržice na vašem jeziku, koje se zovu papile, mogu vas učiniti "super otvorenim" ili "zatvorenim" za različite ukuse. Geni utiču na to kako naši učitelji ukusa percipiraju ukuse poput gorčine. Loše iskustvo iz detinjstva može da nas odvrati od neke hrane za ceo život. A međusobna igra između kulture i preferencija ukusa, kako tvrdi Džon Hejz, je problem kokoške i jajeta.
 
"Da li je to što u pojedinim kulturama koriste tone korijandera razlog što mali procenat ljudi misli da on ima gadan ukus? Ili, druga mogućnost je da pošto je to uobičajen deo tradicionalne kuhinje, oni jednostavno nauče da se nose sa tim ukusom", napominje Hejz, vanredni profesor nauke o hrani na Državnom univerzitetu Pensilvanije. 
 
Hejzovo istraživanje je čak pokazalo vezu između ukusa i ličnosti. U istraživanju iz 2013. otkrio je pozitivnu korelaciju između tipova ličnosti koji traže izazove i koji su osetljivi na nagradu i onih koji vole začinjenu hranu. Ovo podržava i profresor Rozin, ali hipoteza o antibakterijskoj ulozi začina i dalje ostaje.
 
Iako ne vole svi začinjenu hranu, drugi popularni ukusi takođe pokazuju baktericidna svojstva. Šermanova studija je pokazala da su menta i kisela hrana, poput limuna i limete, takođe inhibitori bakterija.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Igor

    01.12.2022 11:01
    Ljutina pored ukusa daje hrani, tj. jedenju jednu posebnu vrstu uzbuđenja, zato ja volim ljuto. A da su ljudi jedina bića koja dobrovoljno jedu hranu koja im ne prija ne bih se složio, svako ko ima psa mislim da će reći isto.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće

Gde je najbolja hrana na svetu?

Proglasiti neko mesto najboljom gastrodestinacijom na svetu nije nimalo lak posao, tim više što je jako teško odrediti kriterijume.