Konzervansi i aditivi na koje treba obratiti posebnu pažnju

Autor: RTS

Život

03.12.2023.

05:58

Idealno bi bilo da sve što jedemo napravimo sami od svežih sastojaka, ali to često nije moguće.

Konzervansi i aditivi na koje treba obratiti posebnu pažnju

Foto: Pixabay

Kada biramo industrijske proizvode, znamo da u njima nekada ima konzervanasa, boja ili drugih aditiva koji utiču na to da proizvod ima bolji ukus, boju, ali i da opstane duže. Aditivi se na deklaraciji obeležavaju velikim slovom E i brojem, a koje od njih treba koristiti uz oprez, u kaže za RTS mr farmacije Hristina Milošević.

Svi aditivi koji se trenutno nalaze u proizvodima u bezbednim su dozama, i to je ispitano, naglašava Milošević. Međutim, ako neko u dužem periodu uzima više proizvoda sa jednim aditivom, tada može doći do prekoračenja dnevne bezbedne doze. Na primer, ako osoba na dnevnom nivou uzme pet ili šest različitih proizvoda sa istim aditivom, može doći do nagomilavanja aditiva i negativnih efekata.

Šta naučna istraživanja govore o aditivima i njihovom uticaju na zdravlje?

"Mnoga istraživanja govore u prilog tome da određeni aditivi, ukoliko se uzimaju duži vremenski period i u većim koncentracijama od onih propisanih, dnevnih, bezbednih doza, mogu izazvati određeni rizik po zdravlje ljudi, kao što je na primer da povećaju rizik za razvoj karcinoma, neki mogu biti neurotoksični, neki mogu oštetiti DNK, pa mi kažemo da su oni genotoksični. Neki od tih aditiva imaju dugotrajno delovanje, pa se to negativno dejstvo ne može ispoljiti odmah, nego je potrebno da prođe određeni niz godina da mi ustanovimo da to može zapravo izazvati oštećenje DNK, na primer, pa da bude genotoksično", objasnila je farmaceutkinja Hristina Milošević.

Neki aditivi, kako navodi, mogu izazvati alergijske reakcije koje se odmah ispolje. Na primer, kod zimnice se dodaje aditiv vinobran, odnosno kalijum-metabisulfit sa oznakom E224, neke osobe neće odreagovati, a neke hoće, posebno one koje imaju genetsku predispoziciju za astmu ili za hronično opstruktivnu bolest pluća, što će dovesti do gušenja ili alergijske reakcije u vidu ekcema.

"Kalijum-metabisulfit se može naći u mnogim keksima, na primer, koji se plasiraju i deci. Jedan ogroman problem na koji bi dermatolozi trebalo da skreću pažnju, ja stalno pričam o tome i već se to polako i usvaja, jeste da kalijum-metabisulfit može ili izazvati ili pogoršati određene alergijske reakcije. Mnoge mame ne znaju da je kalijum-metabisulfit alergen, pa svojoj deci koja već imaju alergijske reakcije poput atopijskog dermatitisa, ekcema, daju neki keks koji sadrži kalijum-metabisulfit i onda dolazi do pogoršanja alergijske reakcije, a da mama, čak ni doktor ne može da poveže sa čim je", objasnila je farmaceutkinja Milošević i dodala da tog aditiva ima i u suvom voću, kajsijama, urmama, suvim šljivama.

Na proizvodima je kalijum-metabisulfit obeležen crnim podebljanim slovima.

Zašto aditive treba koristiti uz oprez?

"Prvenstveno, nitriti i nitrati su grupa aditiva za koje je dokazano eksperimentima na životinjama da mogu prouzrokovati na prvom mestu karcinom jetre, zatim karcinom pankreasa i karcinom pluća", naglasila je farmaceutkinja i dodala da je to dokazano na životinjama, ali ne i na ljudima i da su oni i dalje dozvoljeni za upotrebu, ali uz oprez.

Nitriti i nitrati se mogu pronaći u suhomesnatim proizvodima, vakuumiranim ribama, odnosno paniranim ribljim pljeskavicama i štapićima, sirevima.

Pored kozmetičkih proizvoda, parabena ima i u hrani

"Malo se do sada govorilo o tome da parabena ima i u hrani i u nekim još farmaceutskim proizvodima poput suplemenata, zato što su oni isto konzervansi. Parabeni se lako mogu apsorbovati kada se unose oralno, kada se piju ili jedu, tako da se dosta koriste kao konzervansi, pogotovo metil-paraben i etil-paraben", objasnila je Milošević i dodala da kada dospeju u naš organizam mogu imitirati estrogen i mogu poremetiti rad štitne žlezde, jajnika, pa se mogu javiti i policistični jajnici i mogu izazvati insulinsku rezistenciju.

Kaže i da je dejstvo parabena mnogo jače kada se unose preko kože, nego kada se unose preko hrane, jer se duže zadržavaju. Kada unosimo preko hrane, brže se razgrađuju i prolaze kroz telo, odnosno ne zadržavaju se dugo u telu.

Ceo tekst RTS-a čitajte OVDE.

Teme

aditivi konzervansi

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Limburg

10.12.2023 • 12:14

Mislim da se odavno već zna šta je zdrava ishrana, samo sto ljudi sto zbog navika sto zbog manjka vremena ne praktikuju istu, neki i usled nedostatka informisanosti. To posle nekog vremena uzima danak u sferi zdravlja.

0 0 0
Radiolog

03.12.2023 • 22:54

Verovatno najopasniji, i o tome treba vise da pisete, su Natrijum Benzoat (E211) i Kalijum Benzoat (E212). Ima ih npr. u sokovima od limuna, gaziranim picima, kokti... Oba se vrlo lako (u kombinaciji sa vitaminom C, limunom...) pretvaraju u ultra-kancerogeni Benzen. Jos treba spomenuti Titanijum Dioksid (E171) koji kao nanomaterijal lako prodire u celije (organizam nema nacina da ga izbaci). Samo procitajte sastav lekova koje pijete... Neverovatno je da ovi aditivi nisu zabranjeni i da ih unosimo svakodnevno.

8 0 +8
Hm

03.12.2023 • 08:54

Hm

Šta jesti?

9 0 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.