Crveno vino može da izazove glavobolju: Ovo bi mogao biti uzrok
Crveno vino može izazvati glavobolju, čak i kod osoba koje inače ne reaguju tako na alkohol.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu Scientific Reports, uzrok bi mogao biti prirodni antioksidans prisutan u crnom (crvenom) vinu, koji remeti normalan proces razgradnje alkohola u organizmu.
Prethodna istraživanja su pokazala da će crveno vino izazvati glavobolje kod ljudi koji ih obično dobijaju nakon konzumiranja alkohola.
Takođe je verovatnije da će izazvati glavobolje nego žestoka pića, belo ili penušavo vino, i tri puta verovatnije nego pivo. I ne morate da popijete puno vina da biste dobili glavobolju, jer je studija otkrila da se glavobolje mogu javiti u roku od 30 minuta ili manje nakon samo jedne ili dve čaše, prenosi Miss7, prenosi Danas.
Kako antioksidans može postati toksičan?
Da bi otkrili zašto crveno vino izaziva glavobolje, istraživači su proučavali ulogu antioksidansa kvercetina. Kvercetin je flavanol, podklasa flavonoida, hemijska jedinjenja koja se prirodno nalaze u svim vrstama voća i povrća, uključujući grožđe.
Prema Američkom udruženju za srce, flavonoidi imaju mnoge koristi za zdravlje srca i mozga. Kvercetin se smatra zdravim antioksidansom i dostupan je čak i u obliku suplemenata, ali istraživači su otkrili da kada se metaboliše sa alkoholom, može biti problematičan.
"Kada uđe u vaš krvotok, vaše telo ga pretvara u drugi oblik koji se zove kvercetin glukuronid", rekao je za "Everyday Health" koautor studije dr Endru Voterhaus, profesor na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.
U ovom obliku, blokira metabolizam alkohola. Kada se to desi, toksin nazvan acetaldehid se nakuplja u sistemu. Glavna autorka studije, dr Apramita Devi, objašnjava da je acetaldehid dobro poznati toksin, iritant koji može izazvati upalu, a visoki nivoi mogu izazvati crvenilo, glavobolje i mučninu.
Ali, prema autorima, još uvek nije jasno zašto su neki ljudi osetljiviji. Moguće je da kvercetin lakše inhibira enzime kod ljudi koji pate od glavobolja od crvenog vina ili da su lakše pogođeni nakupljanjem toksičnog acetaldehida nego prosečna osoba.
"Kvercetin je moćan antioksidans i tradicionalno se smatra jednom od nutritivnih komponenti crvenog vina, ali ova studija svakako pokazuje da to možda nije slučaj", kaže Ketrin Donelan, registrovana dijetetičarka i nutricionistkinja koja nije bila uključena u studiju.
Ona dodaje da su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdili i generalizovali ovi nalazi, ali da bi ovo istraživanje moglo biti vredno za ljubitelje vina, posebno one koji su skloni glavoboljama.
Pročitaj još
Istraživači planiraju da testiraju teoriju na ljudima koji imaju glavobolje izazvane konzumiranjem alkohola.
"Ako se naša hipoteza pokaže tačnom, onda ćemo imati alate da odgovorimo na ova važna pitanja", kaže Voterhaus, dodajući da je kliničko ispitivanje u toku.
Nivoi flavanola mogu značajno da variraju između sorti crvenog vina
Nivoi flavanola mogu da variraju u vinima, delom zato što kvercetin reaguje na sunčevu svetlost.
"Ako uzgajate grožđe sa izloženim grozdovima, dobićete mnogo veći nivo kvercetina. U nekim slučajevima, može biti četiri do pet puta veći", kaže Voterhaus.
Na nivoe flavanola utiče i način proizvodnje vina, uključujući kontakt sa kožicom tokom fermentacije, proces bistrenja i starenje. Bistrenje podrazumeva dodavanje sredstva poput želatina, belanca ili uglja u vino kako bi se pomoglo u izlučivanju neželjenih materija.
Sulfati, histamini i tanini takođe mogu izazvati glavobolje od crvenog vina
"Istorijski gledano, konzumiranje vina je povezano sa neželjenim efektima kao što su glavobolja, crvenilo i začepljenost nosa. Ove reakcije se obično pripisuju alergijama ili osetljivosti na komponente kao što su sulfiti, histamini, tanini i tiramin", kaže Donelan.
Donelan dodaje da sam alkohol ubrzava dehidraciju i uzrokuje oštećenja u celom digestivnom, kardiovaskularnom, imunološkom i centralnom nervnom sistemu, a poznato je i da je alkohol kancerogen. Što manje alkohola pijete, manji je rizik od raka.
Kako izbeći glavobolju od crnog vina?
Da biste smanjili rizik od glavobolje od crvenog vina, Donelan predlaže da birate sorte sa nižim nivoima potencijalno iritantnih elemenata. To uključuje vina sa: minimalnim ili bez sulfita, obično organska vina sa nižim sadržajem tanina, kao što je vino napravljeno od grožđa Crljenak sa nižim nivoom histamina, kao što su Pino Noar ili Merlo sa nižim sadržajem alkohola.
Donelan dodaje da pijenje puno vode i jedenje obroka bogatog proteinima i vlaknima može smanjiti šanse za dobijanje glavobolje.
"Ovo razblažuje potencijalno problematičan sadržaj vina i usporava njegovu apsorpciju u gastrointestinalnom traktu", objašnjava Donelan.
Kada probate novo crveno vino, počnite sa manje od pola čaše. Ako će vam izazvati glavobolju, to će se desiti u roku od 15 minuta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
VIDEO Sa špagetama, pržena u ulju: Objavljeno koje su najgore pice na svetu
03.08.2026.•
0
Sajt specijalizovan za hranu Taste Atlas napravio je listu najgorih pica na svetu.
Objavljeno kojih 10 gradova ima najbolju uličnu hranu
03.08.2026.•
6
Kada pomislite na uličnu hranu, verovatno vam na pamet padnu banj mi u Vijetnamu, takosi u Meksiku ili čak pizza al taglio u Italiji.
Italijanski monasi pravili svoju verziju Koka-kole od lišća koke: "Bila sjajna protiv umora i vrlo popularna"
03.08.2026.•
1
Jedan italijanski monah pronašao je dokument u arhivi apoteke drevnog samostana u Firenci u kojem je opisan lekoviti napitak napravljen od bolivijskog lišća koke i kola oraha.
Danas je Međunarodni dan lubenice: Stručnjaci savetuju da se jede sa raženim hlebom i šunkom ili sirom
03.08.2026.•
4
Međunarodni dan lubenice obeležava se 3. avgusta, a kako sadrži oko 92 odsto vode, čini je savršenom za hidrataciju i rashlađivanje tokom vrelih letnjih dana.
VIDEO: Najređu testeninu na svetu ume da pravi samo nekoliko žena, ni Džejmi Oliver je nije savladao
02.08.2026.•
1
Kada se pomene Sardinija, većina će prvo pomisliti na tirkizno more i prelepe plaže.
Studija: Organska proizvodnja jaja dvostruko štetnija za životnu sredinu od klasičnog uzgoja
29.07.2026.•
23
Proizvodnja organskih jaja iz slobodnog uzgoja dvostruko je štetnija po životnu sredinu od proizvodnje jaja od kokošaka koje se drže u kavezima, pokazala je nova britanska studija.
Za savršen domaći pomfrit najvažniji je korak pre pečenja: Mnogi ga preskaču
28.07.2026.•
3
Ako želite pomfrit koji je spolja zlatno hrskav, a iznutra mekan i vazdušast, postoji jedan trik koji profesionalni kuvari koriste decenijama - a mnogi ga kod kuće preskaču.
Puni sastojaka koje ne prepoznajete: Neki popularni proteinski proizvodi mogu da izazovu glavobolju i nadutost
25.07.2026.•
0
Nutricionista upozorava da neke popularne namirnice sa polica supermarketa sadrže aditive koji mogu izazvati glavobolje i nadutost.
Da li perete ove namirnice? Bakterije se mogu preneti i kada se kora ne jede
24.07.2026.•
3
Većina nas bez razmišljanja opere jabuke, paradajz ili zelenu salatu pre nego što ih pojede.
Beli luk i spanać: Zdrav tandem koji vredi češće imati na trpezi
22.07.2026.•
1
Beli luk i spanać spadaju među najzdravije namirnice, a njihova kombinacija može doneti dodatne koristi za organizam.
Vlasnik cenjenog restorana koristio mrave u desertima zbog čega bi mogao da završi u zatvoru
22.07.2026.•
1
Južnokorejski tužioci zatražili su jednogodišnju zatvorsku kaznu za vlasnika restorana sa Mišlenovim zvezdicama koji je optužen da je koristio mrave kao ukras za desert.
Kako ljuta hrana utiče na organizam i zašto neki ljudi ne mogu bez nje?
21.07.2026.•
2
Nekima je dovoljan i prstohvat bibera, dok drugi ne mogu da zamisle obrok bez ljutih papričica. Šta je to što ljutu hranu čini toliko privlačnom?
Austrijanci piju sve manje piva: Pad potrošnje 25 odsto manji u odnosu na devedesete
20.07.2026.•
2
Potrošnja piva u Austriji opada već godinama, a stanovnici te zemlje danas u proseku popiju oko 30 litara manje piva godišnje nego tokom 1990-ih, što predstavlja pad od približno 25 odsto.
Da li je majonez zaista toliko nezdrav?
20.07.2026.•
3
Majonez već godinama izaziva podeljena mišljenja. Nekima smeta njegova tekstura, drugima sastojci ili uverenje da namirnica napravljena uglavnom od ulja i žumanaca ne može biti zdrava.
Da li su kolači s voćem imalo zdraviji?
20.07.2026.•
2
Voćni kolači su mnogima prvi izbor među poslasticama jer se često smatraju lakšim i zdravijim od onih sa mnogo čokolade ili krema.
Turska i Azerbejdžan zatražili od UNESCO zaštitu baklave, druge zemlje negoduju
19.07.2026.•
4
Azerbejdžan i Turska su zajednički podneli zahtev UNESCO-u za zaštitu baklave i stavljanje te tradicionalne poslastice na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je izazvalo negodovanje brojnih zemalja.
Iako je paradajz često bleđi: Zašto je kečap jarko crvene boje?
19.07.2026.•
0
Crvena boja kečapa jedna je od njegovih najprepoznatljivijih karakteristika, ali nije zaslužan samo paradajz.
Glavna greška kojom ljudi upropaste paradajz sos
19.07.2026.•
1
Bogat i aromatičan paradajz sos jedno je od najjednostavnijih, ali i najzahvalnijih jela koje možete da pripremite.
Grci u limunadu dodaju jedan sastojak da povrate elektrolite
19.07.2026.•
10
Leti se znojenjem ne gubi samo voda, već i važni elektroliti poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma.
Ugrožena proizvodnja parmezana zbog ekstremnih vrućina
15.07.2026.•
0
Pre pedeset godina farmeri u italijanskoj regiji Emilija-Romanja tokom letnjih noći otvarali su prozore na štalama kako bi rashladili stoku.
Da mleveno meso bude još ukusnije: Primenite trik sa sodom bikarbonom
13.07.2026.•
1
Mleveno meso jedan je od najčešće korišćenih sastojaka u kuhinji i nezaobilazna je baza brojnih jela.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar