Crveno vino može da izazove glavobolju: Ovo bi mogao biti uzrok
Crveno vino može izazvati glavobolju, čak i kod osoba koje inače ne reaguju tako na alkohol.
Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu Scientific Reports, uzrok bi mogao biti prirodni antioksidans prisutan u crnom (crvenom) vinu, koji remeti normalan proces razgradnje alkohola u organizmu.
Prethodna istraživanja su pokazala da će crveno vino izazvati glavobolje kod ljudi koji ih obično dobijaju nakon konzumiranja alkohola.
Takođe je verovatnije da će izazvati glavobolje nego žestoka pića, belo ili penušavo vino, i tri puta verovatnije nego pivo. I ne morate da popijete puno vina da biste dobili glavobolju, jer je studija otkrila da se glavobolje mogu javiti u roku od 30 minuta ili manje nakon samo jedne ili dve čaše, prenosi Miss7, prenosi Danas.
Kako antioksidans može postati toksičan?
Da bi otkrili zašto crveno vino izaziva glavobolje, istraživači su proučavali ulogu antioksidansa kvercetina. Kvercetin je flavanol, podklasa flavonoida, hemijska jedinjenja koja se prirodno nalaze u svim vrstama voća i povrća, uključujući grožđe.
Prema Američkom udruženju za srce, flavonoidi imaju mnoge koristi za zdravlje srca i mozga. Kvercetin se smatra zdravim antioksidansom i dostupan je čak i u obliku suplemenata, ali istraživači su otkrili da kada se metaboliše sa alkoholom, može biti problematičan.
"Kada uđe u vaš krvotok, vaše telo ga pretvara u drugi oblik koji se zove kvercetin glukuronid", rekao je za "Everyday Health" koautor studije dr Endru Voterhaus, profesor na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.
U ovom obliku, blokira metabolizam alkohola. Kada se to desi, toksin nazvan acetaldehid se nakuplja u sistemu. Glavna autorka studije, dr Apramita Devi, objašnjava da je acetaldehid dobro poznati toksin, iritant koji može izazvati upalu, a visoki nivoi mogu izazvati crvenilo, glavobolje i mučninu.
Ali, prema autorima, još uvek nije jasno zašto su neki ljudi osetljiviji. Moguće je da kvercetin lakše inhibira enzime kod ljudi koji pate od glavobolja od crvenog vina ili da su lakše pogođeni nakupljanjem toksičnog acetaldehida nego prosečna osoba.
"Kvercetin je moćan antioksidans i tradicionalno se smatra jednom od nutritivnih komponenti crvenog vina, ali ova studija svakako pokazuje da to možda nije slučaj", kaže Ketrin Donelan, registrovana dijetetičarka i nutricionistkinja koja nije bila uključena u studiju.
Ona dodaje da su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdili i generalizovali ovi nalazi, ali da bi ovo istraživanje moglo biti vredno za ljubitelje vina, posebno one koji su skloni glavoboljama.
Pročitaj još
Istraživači planiraju da testiraju teoriju na ljudima koji imaju glavobolje izazvane konzumiranjem alkohola.
"Ako se naša hipoteza pokaže tačnom, onda ćemo imati alate da odgovorimo na ova važna pitanja", kaže Voterhaus, dodajući da je kliničko ispitivanje u toku.
Nivoi flavanola mogu značajno da variraju između sorti crvenog vina
Nivoi flavanola mogu da variraju u vinima, delom zato što kvercetin reaguje na sunčevu svetlost.
"Ako uzgajate grožđe sa izloženim grozdovima, dobićete mnogo veći nivo kvercetina. U nekim slučajevima, može biti četiri do pet puta veći", kaže Voterhaus.
Na nivoe flavanola utiče i način proizvodnje vina, uključujući kontakt sa kožicom tokom fermentacije, proces bistrenja i starenje. Bistrenje podrazumeva dodavanje sredstva poput želatina, belanca ili uglja u vino kako bi se pomoglo u izlučivanju neželjenih materija.
Sulfati, histamini i tanini takođe mogu izazvati glavobolje od crvenog vina
"Istorijski gledano, konzumiranje vina je povezano sa neželjenim efektima kao što su glavobolja, crvenilo i začepljenost nosa. Ove reakcije se obično pripisuju alergijama ili osetljivosti na komponente kao što su sulfiti, histamini, tanini i tiramin", kaže Donelan.
Donelan dodaje da sam alkohol ubrzava dehidraciju i uzrokuje oštećenja u celom digestivnom, kardiovaskularnom, imunološkom i centralnom nervnom sistemu, a poznato je i da je alkohol kancerogen. Što manje alkohola pijete, manji je rizik od raka.
Kako izbeći glavobolju od crnog vina?
Da biste smanjili rizik od glavobolje od crvenog vina, Donelan predlaže da birate sorte sa nižim nivoima potencijalno iritantnih elemenata. To uključuje vina sa: minimalnim ili bez sulfita, obično organska vina sa nižim sadržajem tanina, kao što je vino napravljeno od grožđa Crljenak sa nižim nivoom histamina, kao što su Pino Noar ili Merlo sa nižim sadržajem alkohola.
Donelan dodaje da pijenje puno vode i jedenje obroka bogatog proteinima i vlaknima može smanjiti šanse za dobijanje glavobolje.
"Ovo razblažuje potencijalno problematičan sadržaj vina i usporava njegovu apsorpciju u gastrointestinalnom traktu", objašnjava Donelan.
Kada probate novo crveno vino, počnite sa manje od pola čaše. Ako će vam izazvati glavobolju, to će se desiti u roku od 15 minuta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Čemu služi strana rendeta s oštrim šiljcima koju retko ko koristi
01.11.2026.•
5
Većina ljudi na rendetu koristi jednu ili dve omiljene strane, dok jedna ostaje gotovo netaknuta.
Da palenta ispadne savršena: Na ovo obratite pažnju
01.11.2026.•
1
Kada se pravilno pripremi, palenta bi trebalo da bude gusta i kremasta.
Može li muzika da utiče na ukus hrane?
01.11.2026.•
0
Muzika zaista može da učini obroke ukusnijim tako što pojačava ukuse hrane, otkriva novo istraživanje.
Mekdonalds tužen zbog "Mekriba": Da li sendvič zaista sadrži meso sa rebara?
31.10.2026.•
2
Sud u Čikagu odbio je zahtev kompanije "Mekdonalds" za odbacivanje kolektivne tužbe u kojoj se lanac brze hrane optužuje da je potrošače dovodio u zabludu u vezi sa sastavom sendviča "Mekrib".
Šta jesti kada ogladnite pred spavanje: Nutricionistkinje preporučuju tri užine
29.10.2026.•
0
Kasna glad ne mora da znači da treba preskočiti obrok i sačekati jutro.
Zašto pečeno meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne
29.10.2026.•
0
Meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne.
Mala istorija majoneza
26.10.2026.•
0
Majonez je danas jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih sosova na svetu.
Naučnici pronašli novi način da spasu banane od nestanka
26.10.2026.•
0
Jedna od najpopularnijih sorti banana na svetu mogla bi da dobije naslednika otpornog na opasne bolesti.
Voće i povrće gube hranljive materije: Naučnici objašnjavaju zašto
25.10.2026.•
0
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Mali trik za ukusnije meso: Dodajte prstohvat šećera tokom pripreme
25.10.2026.•
0
Mala količina šećera tokom pripreme mesa može doprineti lepšoj boji i izraženijem ukusu, naročito kada se želi postići karamelizovana korica.
Sezona nara je počela: Koliko je ovo voće zaista dobro za zdravlje?
23.10.2026.•
3
Nar je ponovo dostupan na pijacama i u marketima, a često se predstavlja kao superhrana.
Italija uspešno brani titulu u proizvodnji testenina
23.10.2026.•
0
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Grčki i običan jogurt - koje su razlike?
21.10.2026.•
6
Grčki i obični jogurt nastaju na isti način, od mleka i živih bakterijskih kultura.
Kada treba dodati so u supu?
18.10.2026.•
2
Trenutak u kojem se supa soli može značajno da utiče na njen konačni ukus.
Da li je konzervirano voće zdravo?
18.10.2026.•
0
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
U Severnoj Makedoniji zabranjena upotreba pilećih želudaca, zaplenjena jedna tona
17.10.2026.•
2
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Kako da začini duže ostanu sveži?
17.10.2026.•
0
Većina kuhinjskih ormarića puna je začina koji mesecima, pa i godinama, stoje neiskorišćeni.
Novootkriveni molekuli u pečurkama pojačavaju slanoću za čak 71 odsto
14.10.2026.•
0
Naučnici iz Kine otkrili su tri molekula iz jestivih pečuraka koji mogu značajno da pojačaju osećaj slanoće, što bi moglo da pomogne u proizvodnji hrane sa manje natrijuma, ali bez gubitka slanog ukusa.
Nutricionisti usaglašeni oko toga koja pića su najbolja za zdravo starenje
13.10.2026.•
1
Većina nas verovatno ima ustaljen izbor napitaka koje svakodnevno konzumira, bilo da nam pomažu da imamo više energije, ostanemo hidrirani ili jednostavno uživamo u njihovom ukusu.
Kupus salata biće mnogo ukusnija uz dva jednostavna dodatka
10.10.2026.•
13
Kupus salata često se nalazi na našim trpezama, naročito tokom jeseni i zime.
Da li testeninu treba kuvati sa poklopcem? Kuvari rešili dilemu
07.10.2026.•
3
Kuvanje testenine deluje jednostavno, ali postoji jedna česta dilema - da li nakon ubacivanja testenine u ključalu vodu treba staviti poklopac na šerpu ili je ostaviti otvorenom?
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar