Menu 021

Dokazano je da najveću povezanost s bebom osećate tokom igre

Da li vam se ikad dogodilo da tokom igre s bebom dobijete osećaj da ste na istoj talasnoj dužini? Ako ste imali takav osećaj, po novim istraživanjima moguće je da ste zaista uspeli da se povežete s vašom bebom bez obzira na to što još uvek ne možete da komunicirate kako treba.
Život 19.01.2020. | 23:42
Dokazano je da najveću povezanost s bebom osećate tokom igre
Foto: Pixabay
Tim naučnika sa Prinstona sproveo je prvo istraživanje koje je analiziralo kako mozak bebe i mozak odrasle osobe komuniciraju tokom obične igre i rezultati su vrlo zanimljivi. Pronađene su sličnosti u neuralnoj aktivnosti kada su zajedno koristili igračke i ostvarili kontakt očima. Istraživanje je sprovedeno na  u laboratoriji za bebe na Prinstonu, gde naučnici istražuju kako bebe uče da vide, razgovaraju i razumeju svet.
 
"Prethodna istraživanja pokazala su da se mozgovi odraslih povezuju tokom gledanja filmova i slušanja priče, ali vrlo malo toga je poznato o mogućnosti povezivanja na neuralnom nivou tokom nekoliko prvih godina života", rekla je Eliza Piaca, spoljnja saradnica na Institutu za neuronauke univerziteta Prinston. Piaca i njeni koautori smatraju da neuronska sinhronizacija ima važne implikacije za društveni razvoj i učenje jezika.
 
Istraživanje komunikacije između dece i odraslih je jako teško. Da bi bilo moguće posmatrati komunikaciju u stvarnom vremenu, naučnici su morali da izmisle jednostavnu metodu snimanja aktivnosti mozga istovremeno i kod beba i kod odraslih. Na kraju je razvijen potpuno novi neuroslikovni sistem koji može da prati rad dva mozga, a koristi funkcionalnu spektroskopiju blisku infracrvenom zračenju (fNIRS) koja je vrlo sigurna i beleži oksigenaciju u krvi kao zamenu za neurološku aktivnost. Prostor je pripremljen tako da naučnici mogu da snime neuralnu koordinaciju između beba i odraslih tokom igre s igračkama, pevanja pesmica i čitanja knjige.
 
Ista odrasla osoba kontaktirala je sa sve 42 bebe koje su učestvovale u istraživanju, a na kraju su uspešno izmereni rezultati u interakciji s 18 beba uzrasta između devet i 15 meseci. Eksperiment je imao dva dela. U prvom, odrasla osoba provela je pet minuta u direktnoj interakciji s detetom (koristeći igračke, pevajući ili čitajući knjigu) dok je beba sedela u krilu roditelja. U drugom delu se odrasla osoba usmerila na drugu odraslu osobu i pričala joj neku priču, a dete se igralo sa svojim roditeljem.
 
Nakon analize rezultata, naučnici su utvrdili da su tokom direktne komunikacije i kod beba i kod odrasle osobe u nekoliko delova mozga zabeležene sinhronizacije u radu. Ti delovi mozga su inače zaduženi za razvoj razumevanja okoline pa je moguće da su se kod dece aktivirali kako bi pomogli u dekodiranju toga šta odrasla osoba radi. Kada su bebe i odrasla osoba bili odvojeni jedni od drugog i komunicirali nezavisno, ta veza se izgubila.
 
Rezultati su odgovarali očekivanjima naučnika, ali deo rezultata ipak je iznenadio. Možda najviše od svega, iznenadio je podatak da je tokom interakcije mozak bebe aktivno učestvovao u komunikaciji i da je često "vodio" nekoliko sekundi u odnosu na mozak odrasle osobe, iz čega se da zaključiti da je ta interakcija dinamična.
 
Ovaj pristup mogao bi u budućnosti otvoriti vrata ka razumevanju reakcija i odnosa između staratelja i male dece ili kako deca s posebnim potrebama (na primer autizmom) reaguju na komunikaciju sa stručnim osobama.
Autor: Index.hr
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest