Koreni mnogih pobačaja mogli bi voditi do perioda pre nego što je majka uopšte rođena
Gubitak trudnoće i dalje je čest širom sveta. Oko 15 odsto poznatih trudnoća završava se pobačajem, iako je stvarni broj verovatno mnogo veći, jer se mnoge trudnoće izgube pre nego što budu otkrivene.
Foto: 021.rs (AI)
U nedavnoj studiji, istraživači su otkrili ključne informacije o genetskim faktorima povezanim sa aneuploidijom, odnosno abnormalnošću u broju hromozoma u ćeliji - jednim od najčešćih uzroka gubitka trudnoće.
Pobačaj može nastati iz različitih razloga, ali hromozomske abnormalnosti su čest faktor. Oko polovine svih poznatih pobačaja u prvom ili drugom tromesečju rezultat je toga što fetus ima previše ili premalo hromozomapiše ScienceAlert.
Kako bi istražili uzroke aneuploidije, istraživači su analizirali genetske podatke gotovo 140.000 embriona dobijenih vantelesnom oplodnjom (IVF), pružajući nove detalje o tome kako uobičajene genetske varijacije mogu povećati rizik nekih roditelja za gubitak trudnoće.
"Ovaj rad pruža najjasnije dokaze do sada o molekularnim putevima kroz koje nastaje promenljiv rizik od hromozomskih grešaka kod ljudi. Ovi uvidi produbljuju naše razumevanje najranijih faza ljudskog razvoja i otvaraju vrata budućem napretku u reproduktivnoj genetici i lečenju plodnosti", kaže glavni autor Radživ Mekoj, kompjuterski biolog sa Univerziteta Džons Hopkins.
Hromozomske abnormalnosti obično nastaju u jajnoj ćeliji, a njihova učestalost pozitivno korelira sa godinama majke.
Iako su godine poznat faktor rizika, naše razumevanje šireg genetskog konteksta bilo je ograničeno nedostatkom podataka, navode istraživači.
Da bi to promenili, naučnici bi morali da analiziraju ogromnu količinu genetskih podataka od više hiljada embriona pre gubitka trudnoće, zajedno sa podacima njihovih bioloških roditelja.
"Ovo je osobina usko povezana sa preživljavanjem i reproduktivnim uspehom, pa će evolucija dozvoliti da genetske razlike sa malim efektima budu česte u populaciji. Potrebni su veliki uzorci kako bi se mogli otkriti ti mali efekti", objašnjava Mekoj.
Istraživači su koristili kliničke podatke iz preimplantacionog genetskog testiranja IVF embriona, analizirajući 139.416 embriona od 22.850 parova bioloških roditelja u nadi da će pronaći obrasce.
Identifikovali su 92.485 aneuploidnih hromozoma unutar 41.480 različitih embriona.
"Ovde snaga dolazi iz ogromne veličine uzorka. To nam je omogućilo obim i rezoluciju da otkrijemo nekoliko prvih dobro okarakterisanih povezanosti između DNK majke i njenog rizika od stvaranja embriona koji neće preživeti", kaže Mekoj.
Najjače od tih povezanosti pronađene su u genima koji utiču na to kako se hromozomi uparuju, rekombinuju i okupljaju tokom mejoze u linijama jajnih ćelija.
Varijanta gena SMC1B, koji kodira protein koji pomaže da hromozomi ostanu povezani tokom mejoze, bila je povezana sa smanjenim brojem ukrštanja i povećanom majčinskom mejoznom aneuploidijom, pokazala je studija.
Analiza je takođe istakla povezanosti sa nekoliko drugih gena uključenih u rekombinaciju ukrštanjem, uključujući C14orf39, CCNB1IP1 i RNF212.
"Ovo otkriće je posebno ubedljivo, jer su geni koji su proizašli iz naše studije na ljudima upravo oni koje eksperimentalni biolozi decenijama detaljno proučavaju kao ključne za rekombinaciju i povezanost hromozoma kod modelnih organizama poput miševa i crva", kaže Mekoj.
Pročitaj još
Ženska mejoza prvobitno se odvija tokom fetalnog razvoja, kada se hromozomi uparuju i rekombinuju, a zatim se zaustavlja godinama dok se kasnije u životu ne nastavi radi ovulacije i oplodnje.
Genetske varijacije mogu dovesti do problema u međuvremenu, što rezultira hromozomima koji se previše lako razdvajaju, i tako potencijalno postavljaju osnovu za aneuploidiju kada se mejoza nastavi.
"Naši rezultati pokazuju da nasledne razlike u ovim mejoznim procesima doprinose prirodnim razlikama u riziku od aneuploidije i gubitka trudnoće među pojedincima", kaže Mekoj.
Predviđanje individualnog rizika za gubitak trudnoće ostaće teško uprkos ovim nalazima, ističu autori, s obzirom na važnost dodatnih faktora osim genetike, poput starosti majke i uticaja okruženja.
Ipak, razumevanje ovih genetskih faktora moglo bi biti dragoceno za razvoj lekova i pruža osnovu za buduća istraživanja i majčinskih i očinskih genetskih varijacija povezanih sa gubitkom trudnoće.
Studija je objavljena u časopisu "Nature".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Da li šećer zaista menja ponašanje dece?
11.08.2026.•
1
Iako roditelji često veruju da šećer izaziva hiperaktivnost kod dece, naučna istraživanja pokazuju da ne postoji jasan dokaz da šećer direktno utiče na njihovo ponašanje ili kognitivne sposobnosti.
Ishrana očeva mogla bi da utiče na zdravlje bebe još pre začeća
11.08.2026.•
0
Hrana koju muškarci jedu pre nego što postanu očevi mogla bi da ostavi dugotrajan trag na zdravlje njihove dece, pokazuje novo istraživanje.
Let za Toronto otkazan jer dete nije htelo da se veže
11.08.2026.•
1
Let za Toronto otkazan je u četvrtak uveče nakon što malo dete nije htelo da veže sigurnosni pojas, saopštila je avio-kompanija Porter Airlines.
Vodič za mokraću kod beba: Miris, boja, učestalost - šta je normalno, a kada treba da se zabrinete
11.08.2026.•
0
Kao novi roditelj, jedna od stvari koje ćete raditi veoma često, pored hranjenja, jeste menjanje pelena.
Visoke temperature mogu da budu rizik i za trudnicu i za fetus
09.08.2026.•
0
Letnje vrućine i ekstremni toplotni talasi predstavljaju značajan zdravstveni rizik za celu populaciju, ali trudnice spadaju u posebno osetljivu grupu.
Agencija za bezbednost saobraćaja: Ni na minut ne ostavljajte dete samo u automobilu tokom ovih vrućina
05.08.2026.•
0
Agencija za bezbednost saobraćaja upozorila je danas roditelje da ne ostavljaju decu u kolima ni na minut pošto visoke temperature mogu za samo nekoliko minuta da pretvore putničko vozilo u "opasno okruženje po život".
Oprez pri uvođenju soli u ishranu beba
03.08.2026.•
0
Mnogi roditelji pitaju se kada je pravo vreme da uvedu so u ishranu svoje bebe i koliko je bezbedno koristiti.
Koje namirnice treba birati tokom dojenja, a koje ograničiti?
03.08.2026.•
1
Dojenje je najbolji način ishrane novorođenčeta, jer majčino mleko sadrži hranljive materije neophodne za pravilan rast, razvoj i jačanje imuniteta bebe.
Saveti stručnjaka: Šta da radite kada vaše dete doživi napad besa u avionu
03.08.2026.•
2
Putovanje avionom može biti stresno i za odrasle, a posebno za malu decu, koja se teško nose sa dugim čekanjem, gužvama i promenom okruženja.
Trnci tokom trudnoće nisu neobična pojava: Šta ih izaziva i kako mogu da se ublaže?
02.08.2026.•
0
Trnci u rukama, prstima, stopalima, leđima ili zadnjici nisu neuobičajena pojava tokom trudnoće, naročito u trećem tromesečju.
Istraživanje pokazalo: Dojenje je posao sa punim radnim vremenom
02.08.2026.•
0
Novo istraživanje koje je sprovela kompanija Talker Research brojkama potvrđuje ono što mnoge majke već znaju - dojenje je posao sa punim radnim vremenom, uz sve ostalo što podrazumeva briga o bebi.
Matrescencija: Duboka promena koju mnoge žene dožive posle rođenja deteta
02.08.2026.•
0
Gubitak identiteta, dezorijentacija i tuga koje osećaju mnoge nove majke nisu znak da nešto nije u redu sa njima, već simptomi duboke promene.
Hrvatska porodicama sa četvoro i više dece daje do 15.000 evra za kupovinu automobila: Objavljeni detalji
02.08.2026.•
2
Ministarstvo demografije Hrvatske, u saradnji sa Fondacijom "Hrvatska za decu", pokreće pilot-program pomoći za sufinansiranje kupovine vozila sa sedam ili više sedišta namenjenog porodicama sa četvoro ili više dece.
Kontakt "koža na kožu" može smanjiti rizik postporođajne depresije
29.07.2026.•
0
Postporođajna depresija (PPD) mnogo je češća nego što mnogi misle i pogađa jednu od sedam žena nakon porođaja.
Više stotina brakova sklopljeno u Japanu zahvaljujući veštačkoj inteligenciji
28.07.2026.•
0
Prema zvaničnim podacima, 265 parova venčalo se nakon što su se upoznali preko aplikacije koja pomoću veštačke inteligencije procenjuje kompatibilnost parova.
Redak medicinski slučaj: U Štipu žena od 61 godine i njen suprug od 71 dobili prvu bebu
27.07.2026.•
12
Žena stara 61 godinu i njen 71-godišnji suprug postali su prvi put roditelji nakon uspešnog "in vitro" postupka, saopštila je bolnica za ginekologiju i akušerstvo "Dr Organdžiski" u Štipu.
Sve više beba rođenih uz pomoć surogat-majki rizikuje da ostane bez državljanstva
26.07.2026.•
6
Sve veći broj ljudi koji koriste usluge surogat-majki u inostranstvu dovodi do toga da je sve više beba izloženo riziku da ostane bez državljanstva, upozoravaju stručnjaci.
Nova državna mera u Hrvatskoj: Porodice sa četvoro i više dece dobiće do 15.000 evra za automobil
26.07.2026.•
1
Ministar demografije Hrvatske Ivan Šipić najavio je za Novu TV nove demografske mere.
I druga trudnoća menja mozak žene: Naučnici utvrdili kako
19.07.2026.•
1
Naučnici su u novom istraživanju pratili stotine žena i utvrdili da i druga trudnoća menja mozak, ali drugačije i u drugom vremenskom okviru nego prva.
Popularne igračke mogu da eksplodiraju u pregrejanom automobilu i izazovu opekotine
19.07.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju roditelje da popularne "squishy" antistres igračke ne ostavljaju u automobilima tokom letnjih vrućina.
Kako rade peščane pumpe za bazen i šta je sve dobro znati o njima
14.07.2026.•
0
Bazen u dvorištu najlepši je onda kada se koristi bez mnogo razmišljanja: deca ulaze i izlaze iz vode, društvo dolazi vikendom, dani su topli, a voda ostaje bistra i prijatna.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar