Koreni mnogih pobačaja mogli bi voditi do perioda pre nego što je majka uopšte rođena

Autor: 021.rs

Život

17.05.2026.

14:40 > 05:45

Gubitak trudnoće i dalje je čest širom sveta. Oko 15 odsto poznatih trudnoća završava se pobačajem, iako je stvarni broj verovatno mnogo veći, jer se mnoge trudnoće izgube pre nego što budu otkrivene.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Koreni mnogih pobačaja mogli bi voditi do perioda pre nego što je majka uopšte rođena

Foto: 021.rs (AI)

U nedavnoj studiji, istraživači su otkrili ključne informacije o genetskim faktorima povezanim sa aneuploidijom, odnosno abnormalnošću u broju hromozoma u ćeliji - jednim od najčešćih uzroka gubitka trudnoće.

Pobačaj može nastati iz različitih razloga, ali hromozomske abnormalnosti su čest faktor. Oko polovine svih poznatih pobačaja u prvom ili drugom tromesečju rezultat je toga što fetus ima previše ili premalo hromozomapiše ScienceAlert.

Kako bi istražili uzroke aneuploidije, istraživači su analizirali genetske podatke gotovo 140.000 embriona dobijenih vantelesnom oplodnjom (IVF), pružajući nove detalje o tome kako uobičajene genetske varijacije mogu povećati rizik nekih roditelja za gubitak trudnoće.

"Ovaj rad pruža najjasnije dokaze do sada o molekularnim putevima kroz koje nastaje promenljiv rizik od hromozomskih grešaka kod ljudi. Ovi uvidi produbljuju naše razumevanje najranijih faza ljudskog razvoja i otvaraju vrata budućem napretku u reproduktivnoj genetici i lečenju plodnosti", kaže glavni autor Radživ Mekoj, kompjuterski biolog sa Univerziteta Džons Hopkins.

Hromozomske abnormalnosti obično nastaju u jajnoj ćeliji, a njihova učestalost pozitivno korelira sa godinama majke.

Iako su godine poznat faktor rizika, naše razumevanje šireg genetskog konteksta bilo je ograničeno nedostatkom podataka, navode istraživači.

Da bi to promenili, naučnici bi morali da analiziraju ogromnu količinu genetskih podataka od više hiljada embriona pre gubitka trudnoće, zajedno sa podacima njihovih bioloških roditelja.

"Ovo je osobina usko povezana sa preživljavanjem i reproduktivnim uspehom, pa će evolucija dozvoliti da genetske razlike sa malim efektima budu česte u populaciji. Potrebni su veliki uzorci kako bi se mogli otkriti ti mali efekti", objašnjava Mekoj.

Istraživači su koristili kliničke podatke iz preimplantacionog genetskog testiranja IVF embriona, analizirajući 139.416 embriona od 22.850 parova bioloških roditelja u nadi da će pronaći obrasce.

Identifikovali su 92.485 aneuploidnih hromozoma unutar 41.480 različitih embriona.

"Ovde snaga dolazi iz ogromne veličine uzorka. To nam je omogućilo obim i rezoluciju da otkrijemo nekoliko prvih dobro okarakterisanih povezanosti između DNK majke i njenog rizika od stvaranja embriona koji neće preživeti", kaže Mekoj.

Najjače od tih povezanosti pronađene su u genima koji utiču na to kako se hromozomi uparuju, rekombinuju i okupljaju tokom mejoze u linijama jajnih ćelija.

Varijanta gena SMC1B, koji kodira protein koji pomaže da hromozomi ostanu povezani tokom mejoze, bila je povezana sa smanjenim brojem ukrštanja i povećanom majčinskom mejoznom aneuploidijom, pokazala je studija.

Analiza je takođe istakla povezanosti sa nekoliko drugih gena uključenih u rekombinaciju ukrštanjem, uključujući C14orf39, CCNB1IP1 i RNF212.

"Ovo otkriće je posebno ubedljivo, jer su geni koji su proizašli iz naše studije na ljudima upravo oni koje eksperimentalni biolozi decenijama detaljno proučavaju kao ključne za rekombinaciju i povezanost hromozoma kod modelnih organizama poput miševa i crva", kaže Mekoj.

Ženska mejoza prvobitno se odvija tokom fetalnog razvoja, kada se hromozomi uparuju i rekombinuju, a zatim se zaustavlja godinama dok se kasnije u životu ne nastavi radi ovulacije i oplodnje.

Genetske varijacije mogu dovesti do problema u međuvremenu, što rezultira hromozomima koji se previše lako razdvajaju, i tako potencijalno postavljaju osnovu za aneuploidiju kada se mejoza nastavi.

"Naši rezultati pokazuju da nasledne razlike u ovim mejoznim procesima doprinose prirodnim razlikama u riziku od aneuploidije i gubitka trudnoće među pojedincima", kaže Mekoj.

Predviđanje individualnog rizika za gubitak trudnoće ostaće teško uprkos ovim nalazima, ističu autori, s obzirom na važnost dodatnih faktora osim genetike, poput starosti majke i uticaja okruženja.

Ipak, razumevanje ovih genetskih faktora moglo bi biti dragoceno za razvoj lekova i pruža osnovu za buduća istraživanja i majčinskih i očinskih genetskih varijacija povezanih sa gubitkom trudnoće.

Studija je objavljena u časopisu "Nature".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

pobačaj

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.