Distopija "in vitro": Pametnije bebe za bogate roditelje?
Američka startap kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć bogatim parovima da genetskim predviđanjem embriona utvrde koliki će biti koeficijent inteligencije njihovog potomstva.
Foto: Pixabay
Najveća briga budućih roditelja obično je, da li će moje dete biti zdravo? Današnja tehnologija im omogućava da na to pitanje odgovore na različite načine, uključujući i genetsku analizu, piše RTS.
Genetski skrining embriona nije nova stvar, niti je kontroverzan, naročito ukoliko postoji porodična istoriju bolesti poput srpaste anemije ili Hantingtonove bolesti – i zato je potrebno proveriti embrione kako bi se osiguralo da te ozbiljne bolesti ne budu prenete na buduće potomstvo.
Međutim, kako je otkrila nova istraga udruženja "Hope Not Hate“ (Nada ne mržnja), američki tehnološki startup možda namerava da ode korak dalje.
Novinarka Gardijana imala je uvid u tajne video-snimke na kojima se vidi kako kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć roditeljima da izaberu buduću decu na osnovu genetskih predviđanja inteligencije.
Tvrdili su da mogu rangirati embrione prema osobinama kao što su IQ, visina i rizik od mentalnih oboljenja. Gledajući te tajne sastanke gde prikazuju svojevrsne "menije" osobina koje roditelji mogu odabrati i optimizovati, kao da biraju osobine lika za video-igricu.
"Heliospekt" je američki startup koji još uvek ne radi javno, ali nudi parovima koji žele bebu mogućnost da provere embrione prema IQ-u, visini i čitavom nizu drugih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja.
Do sada u Sjedinjenim Državama nema drugih kompanija koje javno nude stvari poput skrininga IQ-a. Ipak, ova kompanija je nudila svoje usluge dok je bila u fazi prikrivene delatnosti ograničenom broju parova.
Kompanija nije klinika za plodnost, već više liči na tehnološku kompaniju. Sve je ovo izašlo na videlo zahvaljujući tajnoj istrazi grupe "Hope Not Hate".
Istraživač koji je prisustvovao nekoliko sastanaka sa "Heliospektom" 2023. godine bio je u prilici da vidi ponudu za skrining do 100 embriona tokom petogodišnjeg perioda po ceni od 50.000 dolara.
Kako tačno funkcioniše ovaj skrining?
Osnovno je da se uzme par ćelija iz embriona, iz kojih se potom dobija genetska informacija. Klinika za veštačku oplodnju obezbeđuje te podatke ili se šalju trećoj strani specijalizovanoj za genetsku analizu embriona.
Zatim bi roditelji dobijene genetske podatke poslali "Heliospektu". Oni bi koristili svoje prediktivne algoritme kako bi analizirali hiljade gena, sabrali doprinose za osobinu koja ih zanima i dali predviđanja za visinu ili IQ.
U suštini, imali su prilično široku ponudu osobina koje bi roditeljima bile dostupne.
Kada je novinarka Gardijana kontaktirala kompaniju, rekli su da su u vreme kada su snimljeni tajni materijali imali 13 klijenata, od kojih je pet analiziralo embrione i koristilo ih u postupk vantelesne oplodnje. Generalni direktor Majkl Kristensen rekao je da su "bebe na putu".
Od čega zavisi koeficijent inteligencije
Deo koji je prilično poznat i nesporan kada se govori o ovoj temi jeste da je inteligencija delimično nasledna. Postoji mnogo studija koje porede jednojajčane blizance sa dvojajčanim blizancima i pokazuju da su jednojajčani blizanci mnogo sličniji po pitanjima poput obrazovnih postignuća ili uspeha na testovima inteligencije, što ukazuje na to da deo toga dolazi od genetike, a deo od uticaja sredine, poput vaspitanja i školovanja.
Ono što je teže jeste pronaći stvarnih gena koji definišu inteligenciju i razumevanje njihovog delovanja. Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju. To može biti nešto poput imunog sistema, koji će nam, recimo, omogućiti da ne izostajemo iz škole, što omogućava da postignemo bolje rezultate na testovima.
Postoji još jedan sloj komplikacije, a to su geni povezani, na primer, sa dobrim roditeljstvom. Takvi efekti su vrlo teški za odvajanje u genetici, posebno kada se govori o složenim osobinama koje obuhvataju hiljade gena i kada se naučnici bave većim skupovima podataka, više gena izgleda ima uticaj.
Testovi inteligencije, njihova povezanost sa obrazovnim postignućima, i poređenje genetike kako bi se otkrilo koji geni mogu igrati ulogu i koliko su uticajni, često izazivaju polemiku.
Testovi inteligencije su problematični, a isto tako, posmatranje obrazovnih postignuća propušta da prepozna koliko je inteligencija višeslojna. Svi poznajemo nekoga ko je uspešan na studijama, ali možda nije toliko dobar u drugim stvarima poput orijentacije, muzičkih sposobnosti, duhovitosti ili čak empatije – i obrnuto.
"Heliospekt" u svojoj prezentaciji tvrdi da bi izbor "najpametnijeg" od 10 embriona doveo do prosečnog povećanja IQ-a za više od šest poena, ali je potpuno nemoguće ispitati verodostojnost ovih tvrdnji. Postoje naučnici koji su se bavili pitanjem šta bi se moglo dobiti za predviđanje IQ-a u kontekstu skrininga embriona.
Pre svega, njihovi rezultati ukazuju da je procenjeni dobitak otprilike duplo manji od onoga što "Heliospekt" tvrdi.
Potom je potrebno osvrnuti se i na praktičnu stranu. Početak sa 10 embriona je relativno visok broj, ali ako se uzme u obzir stvarni proces vantelesne oplodnje, 10 embriona ne mora nužno rezultirati sa 10 održivih trudnoća, što za neke parove može značiti prolazak kroz veliki broj ciklusa za dobitak koji mnogi mogu smatrati marginalnim.
Ako se na ovo gleda kroz prizmu konvencionalne medicinske etike, gde se obično meri rizik - postoji rizik vezan za ventelesnu oplodnju i on nije zanemarljiv za ženu, naspram ovako neizvesnog dobitka, postavlja se pitanje da li bi ovo zadovoljilo standarde za medicinsku proceduru.
Pročitaj još
Šta dobijamo povećanjem koeficijenta inteligencije
Čak i da je moguće postići povećanje IQ-a od 10 ili 20 poena, postavlja se pitanje da li je to zaista poželjno ili postoji li druga strana medalje koja nas može odvesti u opasnijem pravcu. Jedno od ključnih pitanja je, kada se radi nešto ovako eksperimentalno, ne zna se sa sigurnošću koji drugi efekti se mogu izazvati.
Ako biramo embrione na osnovu inteligencije, da li slučajno biramo i nešto drugo, neku drugu osobinu ili vrstu ličnosti? To je svakako nešto što bi mnoge ljude navelo na razmišljanje i oprez pre nego što se upuste u ovakve procese bez dubljeg razumevanja.
Da bi moglo biti nepredviđenih posledica genetske selekcije, možemo pogledati primere iz ostatka sveta i način na koji smo uzgajali životinje. Postoje neki uspešni primeri - na primer, krave koje daju više mleka. Ali ako pogledamo pse, one koji su intenzivno uzgajani zbog specifičnih osobina, poznato je da mnogi od njih imaju brojne zdravstvene probleme.
Kada se uđe dublje u oblast spekulacija o tome šta bi moglo da se desi ako bi se ovakvi postupci ponavljali kroz nekoliko generacija. Pojedini zagovornici ovih tehnologija prave paralele sa svetom poljoprivrede, gde je selektivno uzgajanje domaćih životinja donelo značajan napredak u produktivnosti, ali su postojali i eksperimenti koji nisu prošli dobro.
Tehno-eugenika?
Ovo se svakako razlikuje od ideologije eugenike, koja je promovisana u nacističkoj Nemačkoj.
Ovde je reč o roditeljima koji sami donose odluke o načinu na koji mogu da utiču na genetiku svog deteta. Međutim, grupe koje su istraživale ovo pitanje, uključujući Centar za genetiku i društvo u Kaliforniji, koji se već duže vreme bavi ovom tematikom, istakle su da je ovo ipak korak ka onome što nazivaju tehno-eugenikom.
Oni navode da, iako ovde govorimo o vrsti dobrovoljne situacije u kojoj ljudi slobodno biraju da koriste ovu tehnologiju, i dalje postoji problem da bi to moglo normalizovati ideju da postoji superiorni i inferiorni genetike, odnosno da su neka deca genetski superiornija ili inferiornija u odnosu na drugu. Upozorili su da bi uvođenje ovakvih tehnologija moglo ojačati šire verovanje da nejednakost potiče iz biologije, a ne iz društvenih uzroka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Porodični obroci bez drame: Zašto su važni i kako ih organizovati?
23.03.2026.•
1
U užurbanom svakodnevnom životu, naročito kada su u porodici mala deca, mnogi roditelji pribegavaju tome da decu nahrane ranije, a zatim kasnije jedu odvojeno. Ipak, stručnjaci upozoravaju da to nije najbolja odluka.
Kako sprečiti ili zaustaviti štucanje kod novorođenčeta: Nekoliko jednostavnih metoda
22.03.2026.•
0
Štucanje kod novorođenčadi česta je pojava koja može zabrinuti roditelje, ali u većini slučajeva nema razloga za brigu.
Naučnici otkrili kada deca počinju da lažu
22.03.2026.•
3
Naučnici su otkrili uzrast u kom deca počinju da razumevaju i praktikuju obmanu, a to se događa mnogo ranije nego što se dosad verovalo.
Psi kao "nova deca" - Sve više parova bira kućne ljubimce umesto roditeljstva
21.03.2026.•
6
Sve manji broj rođene dece na globalnom nivou prati jedan neobičan, ali uočljiv trend - parovi se sve češće odlučuju za pse umesto za potomstvo.
Studija: Rad od kuće podstiče natalitet
19.03.2026.•
0
Rad od kuće podstiče natalitet, posebno kada oba partnera rade na daljinu, navodi se u studiji Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena.
Sve u svrhu povećanja nataliteta: Kineski univerzitet savetuje studente da se tokom raspusta zaljube
18.03.2026.•
1
Kineski univerzitet pozvao je studente da "uživaju u cveću i zaljube se" tokom prolećnog raspusta povodom inicijative države da podstakne mlade na brak i domaću potrošnju.
Majke i deca sinhronizuju moždanu aktivnost, čak i na nematernjim jezicima
17.03.2026.•
0
Nova studija pokazuje da majke i njihova deca pokazuju sinhronizovanu neuralnu aktivnost dok se igraju zajedno, čak i kada govore jezikom koji nije njihov maternji.
Studija: Što je toplije - rađa se sve manje dečaka
17.03.2026.•
0
Kada temperature porastu iznad 20°C, rađa se manje dečaka u poređenju sa devojčicama, pokazalo je novo istraživanje.
Studija: Tri četvrtine britanskih beba provodi vreme pred kompjuterom
17.03.2026.•
0
Tri četvrtine beba starih devet meseci provode kratko vreme pred ekranom kompjutera, dok samo dva odsto roditelja dozvoljava svojoj deci da to rade više od tri sata dnevno.
.jpg "Zašto neke žene žale što su postale majke?")
Zašto neke žene žale što su postale majke?
16.03.2026.•
0
Neke žene, uprkos ljubavi prema svojoj deci, žale zbog toga što su postale majke, a o tim osećanjima retko govore javno zbog straha od osude okoline.
Mnogi već znaju šta će njihovom dvorištu i terasi doneti najviše komfora
16.03.2026.•
0
Čim sunce u martu zadrži malo duže svetlost nad dvorištima i terasama, u mnogim kućama započinje isti razgovor.
Čak i kad je hiljadama kilometara daleko: Tri razloga zašto se parovi više svađaju tokom rata
15.03.2026.•
0
Čak i kada se rat dešava hiljadama kilometara daleko, on na neki način prodire u svakodnevni život.
Ovo su najčešće promene na koži tokom trudnoće
15.03.2026.•
0
Trudnoća donosi brojne promene u telu, a mnoge žene primete i promene na koži.
Kako AI igračke deluju na decu - vrlo malo istraživanja na tu temu
15.03.2026.•
0
Stručnjaci su pozvali na donošenje strožih propisa o igračkama sa veštačkom inteligencijom namenjenih deci.
Grčevi u nogama čest problem u trudnoći - evo kako ih ublažiti
10.03.2026.•
0
Grčevi u nogama tokom trudnoće često se javljaju neočekivano, ponekad čak i usred noći, i iako mogu biti bolni, smatraju se potpuno normalnim.
Objavljena lista najboljih gradova na svetu za podizanje dece
10.03.2026.•
1
Novi globalni izveštaj sajta Compare the Market otkriva najbolja mesta na svetu za podizanje dece.
Studija: Broj dece može uticati na dužinu životnog veka
08.03.2026.•
0
Rađanje više od prosečnog broja dece ili nemanje dece uopšte povezano je sa kraćim životnim vekom i bržim biološkim starenjem u nedavnoj studiji koju je predvodio tim sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj.
Bebe majki koje vežbaju pre i tokom trudnoće brže se razvijaju
08.03.2026.•
0
Nova studija iz Japana pokazuje da žene koje daju prioritet jednoj uobičajenoj aktivnosti tokom trudnoće možda svojim bebama daju razvojnu prednost.
Koliko majčino mleko može da stoji na sobnoj temperaturi
08.03.2026.•
0
Majke, posebno one koje se prvi put susreću s dojenjem, često imaju brojna pitanja o pravilnom čuvanju majčinog mleka.
Bebe su izložene 42 "večne hemikalije" i pre rođenja
08.03.2026.•
0
Nova istraživanja sugerišu da su bebe izložene mnogo većem broju "večnih hemikalija" pre nego što se rode nego što se ranije mislilo, dok se potencijalne štete ovih supstanci i dalje istražuju.
Kako dve godine dojenja mogu uticati na vaše telo
01.03.2026.•
0
Stručnjaci objašnjavaju šta se dešava sa našim telima nakon dojenja tokom dve godine i kakav je uticaj kada se ti postporođajni hormoni smire.
Komentari 6
Isidora
Šmrčem tigrokola
AA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar