Distopija "in vitro": Pametnije bebe za bogate roditelje?
Američka startap kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć bogatim parovima da genetskim predviđanjem embriona utvrde koliki će biti koeficijent inteligencije njihovog potomstva.
Foto: Pixabay
Najveća briga budućih roditelja obično je, da li će moje dete biti zdravo? Današnja tehnologija im omogućava da na to pitanje odgovore na različite načine, uključujući i genetsku analizu, piše RTS.
Genetski skrining embriona nije nova stvar, niti je kontroverzan, naročito ukoliko postoji porodična istoriju bolesti poput srpaste anemije ili Hantingtonove bolesti – i zato je potrebno proveriti embrione kako bi se osiguralo da te ozbiljne bolesti ne budu prenete na buduće potomstvo.
Međutim, kako je otkrila nova istraga udruženja "Hope Not Hate“ (Nada ne mržnja), američki tehnološki startup možda namerava da ode korak dalje.
Novinarka Gardijana imala je uvid u tajne video-snimke na kojima se vidi kako kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć roditeljima da izaberu buduću decu na osnovu genetskih predviđanja inteligencije.
Tvrdili su da mogu rangirati embrione prema osobinama kao što su IQ, visina i rizik od mentalnih oboljenja. Gledajući te tajne sastanke gde prikazuju svojevrsne "menije" osobina koje roditelji mogu odabrati i optimizovati, kao da biraju osobine lika za video-igricu.
"Heliospekt" je američki startup koji još uvek ne radi javno, ali nudi parovima koji žele bebu mogućnost da provere embrione prema IQ-u, visini i čitavom nizu drugih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja.
Do sada u Sjedinjenim Državama nema drugih kompanija koje javno nude stvari poput skrininga IQ-a. Ipak, ova kompanija je nudila svoje usluge dok je bila u fazi prikrivene delatnosti ograničenom broju parova.
Kompanija nije klinika za plodnost, već više liči na tehnološku kompaniju. Sve je ovo izašlo na videlo zahvaljujući tajnoj istrazi grupe "Hope Not Hate".
Istraživač koji je prisustvovao nekoliko sastanaka sa "Heliospektom" 2023. godine bio je u prilici da vidi ponudu za skrining do 100 embriona tokom petogodišnjeg perioda po ceni od 50.000 dolara.
Kako tačno funkcioniše ovaj skrining?
Osnovno je da se uzme par ćelija iz embriona, iz kojih se potom dobija genetska informacija. Klinika za veštačku oplodnju obezbeđuje te podatke ili se šalju trećoj strani specijalizovanoj za genetsku analizu embriona.
Zatim bi roditelji dobijene genetske podatke poslali "Heliospektu". Oni bi koristili svoje prediktivne algoritme kako bi analizirali hiljade gena, sabrali doprinose za osobinu koja ih zanima i dali predviđanja za visinu ili IQ.
U suštini, imali su prilično široku ponudu osobina koje bi roditeljima bile dostupne.
Kada je novinarka Gardijana kontaktirala kompaniju, rekli su da su u vreme kada su snimljeni tajni materijali imali 13 klijenata, od kojih je pet analiziralo embrione i koristilo ih u postupk vantelesne oplodnje. Generalni direktor Majkl Kristensen rekao je da su "bebe na putu".
Od čega zavisi koeficijent inteligencije
Deo koji je prilično poznat i nesporan kada se govori o ovoj temi jeste da je inteligencija delimično nasledna. Postoji mnogo studija koje porede jednojajčane blizance sa dvojajčanim blizancima i pokazuju da su jednojajčani blizanci mnogo sličniji po pitanjima poput obrazovnih postignuća ili uspeha na testovima inteligencije, što ukazuje na to da deo toga dolazi od genetike, a deo od uticaja sredine, poput vaspitanja i školovanja.
Ono što je teže jeste pronaći stvarnih gena koji definišu inteligenciju i razumevanje njihovog delovanja. Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju. To može biti nešto poput imunog sistema, koji će nam, recimo, omogućiti da ne izostajemo iz škole, što omogućava da postignemo bolje rezultate na testovima.
Postoji još jedan sloj komplikacije, a to su geni povezani, na primer, sa dobrim roditeljstvom. Takvi efekti su vrlo teški za odvajanje u genetici, posebno kada se govori o složenim osobinama koje obuhvataju hiljade gena i kada se naučnici bave većim skupovima podataka, više gena izgleda ima uticaj.
Testovi inteligencije, njihova povezanost sa obrazovnim postignućima, i poređenje genetike kako bi se otkrilo koji geni mogu igrati ulogu i koliko su uticajni, često izazivaju polemiku.
Testovi inteligencije su problematični, a isto tako, posmatranje obrazovnih postignuća propušta da prepozna koliko je inteligencija višeslojna. Svi poznajemo nekoga ko je uspešan na studijama, ali možda nije toliko dobar u drugim stvarima poput orijentacije, muzičkih sposobnosti, duhovitosti ili čak empatije – i obrnuto.
"Heliospekt" u svojoj prezentaciji tvrdi da bi izbor "najpametnijeg" od 10 embriona doveo do prosečnog povećanja IQ-a za više od šest poena, ali je potpuno nemoguće ispitati verodostojnost ovih tvrdnji. Postoje naučnici koji su se bavili pitanjem šta bi se moglo dobiti za predviđanje IQ-a u kontekstu skrininga embriona.
Pre svega, njihovi rezultati ukazuju da je procenjeni dobitak otprilike duplo manji od onoga što "Heliospekt" tvrdi.
Potom je potrebno osvrnuti se i na praktičnu stranu. Početak sa 10 embriona je relativno visok broj, ali ako se uzme u obzir stvarni proces vantelesne oplodnje, 10 embriona ne mora nužno rezultirati sa 10 održivih trudnoća, što za neke parove može značiti prolazak kroz veliki broj ciklusa za dobitak koji mnogi mogu smatrati marginalnim.
Ako se na ovo gleda kroz prizmu konvencionalne medicinske etike, gde se obično meri rizik - postoji rizik vezan za ventelesnu oplodnju i on nije zanemarljiv za ženu, naspram ovako neizvesnog dobitka, postavlja se pitanje da li bi ovo zadovoljilo standarde za medicinsku proceduru.
Pročitaj još
Šta dobijamo povećanjem koeficijenta inteligencije
Čak i da je moguće postići povećanje IQ-a od 10 ili 20 poena, postavlja se pitanje da li je to zaista poželjno ili postoji li druga strana medalje koja nas može odvesti u opasnijem pravcu. Jedno od ključnih pitanja je, kada se radi nešto ovako eksperimentalno, ne zna se sa sigurnošću koji drugi efekti se mogu izazvati.
Ako biramo embrione na osnovu inteligencije, da li slučajno biramo i nešto drugo, neku drugu osobinu ili vrstu ličnosti? To je svakako nešto što bi mnoge ljude navelo na razmišljanje i oprez pre nego što se upuste u ovakve procese bez dubljeg razumevanja.
Da bi moglo biti nepredviđenih posledica genetske selekcije, možemo pogledati primere iz ostatka sveta i način na koji smo uzgajali životinje. Postoje neki uspešni primeri - na primer, krave koje daju više mleka. Ali ako pogledamo pse, one koji su intenzivno uzgajani zbog specifičnih osobina, poznato je da mnogi od njih imaju brojne zdravstvene probleme.
Kada se uđe dublje u oblast spekulacija o tome šta bi moglo da se desi ako bi se ovakvi postupci ponavljali kroz nekoliko generacija. Pojedini zagovornici ovih tehnologija prave paralele sa svetom poljoprivrede, gde je selektivno uzgajanje domaćih životinja donelo značajan napredak u produktivnosti, ali su postojali i eksperimenti koji nisu prošli dobro.
Tehno-eugenika?
Ovo se svakako razlikuje od ideologije eugenike, koja je promovisana u nacističkoj Nemačkoj.
Ovde je reč o roditeljima koji sami donose odluke o načinu na koji mogu da utiču na genetiku svog deteta. Međutim, grupe koje su istraživale ovo pitanje, uključujući Centar za genetiku i društvo u Kaliforniji, koji se već duže vreme bavi ovom tematikom, istakle su da je ovo ipak korak ka onome što nazivaju tehno-eugenikom.
Oni navode da, iako ovde govorimo o vrsti dobrovoljne situacije u kojoj ljudi slobodno biraju da koriste ovu tehnologiju, i dalje postoji problem da bi to moglo normalizovati ideju da postoji superiorni i inferiorni genetike, odnosno da su neka deca genetski superiornija ili inferiornija u odnosu na drugu. Upozorili su da bi uvođenje ovakvih tehnologija moglo ojačati šire verovanje da nejednakost potiče iz biologije, a ne iz društvenih uzroka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Bebe ne bi trebalo da piju kravlje mleko u prvoj godini života
21.06.2026.•
0
Mnogi roditelji se pitaju zašto pedijatri savetuju protiv kravljeg mleka u prvoj godini života, kada je to hrana koju većina dece kasnije redovno konzumira.
Rekordno nizak broj rođenih u Švajcarskoj
21.06.2026.•
1
Švajcarska je zabeležila najnižu stopu nataliteta u svojoj istoriji.
Najkraći brak u Republici Srpskoj ove godine trajao samo 35 dana
17.06.2026.•
0
Najkraći brak zabeležen u Republici Srpskoj tokom 2025. godine trajao je svega 35 dana, objavio je Republički zavod za statistiku.
Stručnjaci za roditeljstvo: Prirodne posledice deluju bolje od kažnjavanja dece
14.06.2026.•
1
Nekada je "disciplina" često značila oduzimanje privilegija zbog lošeg ponašanja. Dugotrajni je mit da deca bolje sarađuju kada roditelji koriste klasične metode disciplinovanja.
Nemica tri puta zaredom rodila blizance
14.06.2026.•
0
Nemica iz grada Firt na jugu Nemačke treći put zaredom rodila je blizance, saopštila je u četvrtak tamošnja gradska bolnica.
FOTO: U braku su 70 godina i imaju 188 potomaka
08.06.2026.•
0
Fotografije proslave 70. godišnjice braka jednog američkog para, koje je njihova ćerka Nikol podelila na društvenim mrežama, dirnule su brojne korisnike.
Kriza osiguranja nege u Nemačkoj: Razmatra se povećanje doprinosa za osobe bez dece
28.05.2026.•
2
Nemačkom sistemu osiguranja za dugotrajnu negu preti deficit od više milijardi, zbog čega Berlin razmatra veće doprinose za osobe bez dece.
Studija: Da bi deca volela povrće - potrebno je navikavati ih dok su još u stomaku
24.05.2026.•
0
Pokušaj da se deca ubede da se hrane zdravo izazov je sa kojim se suočavaju mnogi roditelji, a mala nova studija sugeriše da bi trudnoća mogla biti idealno vreme za uticanje na ukuse mališana.
Koreni mnogih pobačaja mogli bi voditi do perioda pre nego što je majka uopšte rođena
17.05.2026.•
0
Gubitak trudnoće i dalje je čest širom sveta. Oko 15 odsto poznatih trudnoća završava se pobačajem, iako je stvarni broj verovatno mnogo veći, jer se mnoge trudnoće izgube pre nego što budu otkrivene.
Kada su potrebni tepisi u dnevnoj sobi, a kada ne
15.05.2026.•
0
Tepih u dnevnoj sobi ima dve funkcije. Osim kao što služi kao dekorativni element, trebalo bi da obezbedi toplotnu i zvučnu izolaciju.
Ovo su najčešće greške prilikom prvih susreta novorođenčeta sa starijim detetom
14.05.2026.•
2
Dolazak novorođenčeta u porodicu za roditelje je uvek radostan trenutak, koji u isto vreme može biti izazovan, posebno kada se starije dete prvi put upoznaje sa bebom.
Kada mama zeva - zeva i beba u njenom stomaku
14.05.2026.•
0
Zevanje mora da bude jedna od najmoćnijih sila u univerzumu.
Nauka potvrdila: Jače mučnine u trudnoći češće su kod nošenja beba određenog pola
14.05.2026.•
0
Staro verovanje da jače trudničke mučnine najavljuju devojčicu nedavno je dobilo i naučnu potvrdu.
Saveti za gajenje orhideje: Neke vrste žive i do 15 godina
13.05.2026.•
0
Orhideje spadaju među najomiljenije sobne biljke, a uz adekvatnu negu mogu živeti i više od 15 godina.
Ako vaše dete hoda na prstima: Evo kada je to normalno, a kada ukazuje na problem
12.05.2026.•
0
Hodanje na prstima je prilično uobičajeno kod dece. Međutim, postavlja se pitanje kada je to potpuno normalno, a kada može ukazivati na potencijalni problem.
Nošenje visokih potpetica ne preporučuje se tokom trudnoće
10.05.2026.•
1
Trudnoća donosi brojne promene, kako fizičke, tako i hormonalne, koje utiču na ravnotežu, držanje i opterećenje tela. Zbog toga stručnjaci često preporučuju izbegavanje visokih potpetica u ovom periodu.
Poništavaju se pasoši roditeljima koji ne plaćaju alimentaciju u SAD
08.05.2026.•
4
Američki Stejt Department je najavio da će početi da poništava pasoše razvedenim roditeljima koji ne plaćaju izdržavanje dece.
Ortosomnija možda pogoršava san vaše bebe
03.05.2026.•
0
Kvalitetan san bebe jedan je od najvećih izazova za nove roditelje, a kad dete ne spava, oni očajnički traže rešenja.
Putnica se porodila na letu od Atlante do Portlanda
28.04.2026.•
1
Trudna putnica porodila se tokom leta kompanije Delta erlajns na liniji Atlanta-Portland, oko 30 minuta pre sletanja na aerodrom, saopštila je avio-kompanija.
Istraživanje otkrilo ključni trenutak kada postajemo odrasli
26.04.2026.•
6
Pojam odrastanja i zrelosti menjao se kroz godine, a svaka generacija ima sopstvenu definiciju toga šta nekoga čini odraslom osobom.
Jedna od najlepših prekretnica: Šta sve beba može da uradi sa tri meseca
26.04.2026.•
1
Treći mesec je jedna od najlepših prekretnica za mnoge roditelje. Vaša beba postaje sve osetljivija, znatiželjnija i društvena.
Komentari 6
Isidora
Šmrčem tigrokola
AA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar