Proleće i alergije

Možda ili sigurno, ali svakako pouzdanije od toplijeg vremena i prvog prolećnog sunca dolazak ovog godišnjeg doba najavile su kijavica, svrab u nosu, suzne oči, kašalj, škripa u grudima, glavobolja, osećaj slomljenosti i umora. Sezona alergija, posebno alergijske kijavice je uveliko počela i pacijenti već opsedaju lekarske ordinacije. 
- Alergijska kijavica je najčešća alergijska bolest u svetu. Trenutno probleme ljudima zadaje polen drveća, kreće ubrzo sezona polena trava, mada ambrozija već počinje mnoge da muči. Od maja meseca pa do kasne jeseni, poleni drže pod svojom "vlašću" i decu i starije, praktično sve koji su (pre)osetljivi na polen. Pacijenti koji već godinama od toga pate i znaju za dijagnozu, dobro znaju i da najmanje 7 do 15 dana pre pojave prvih simptoma treba da počnu da uzimaju terapiju. Jer, to je u suštini najbolja i najefikasnija prevencija alergijske bolesti. Oni kod kojih se simptomi sada prvi put jave obavezno treba da zatraže savet lekara. Najgore je čekati da alergijska kijavica sama od sebe prođe - kaže profesorka dr Mirjana Bogić, direktorka Klinike za alergologiju Kliničkog centra Srbije. 
Prvo i osnovni pravilo za prevenciju alergije je da pobegnete od onoga na šta ste alergični. Kako to uglavnom nije moguće postoje i neka osnovna pravila kako da sebi olakšate život: stanove, posebno spavaće sobe alergične osobe ne treba da provetravaju danju nego noću, i to od 22 sata do zore kada je koncentracija polena u vazduhu najmanja. Zatim, danju kada se vraćate s posla ili iz šetnje pred vratima stana treba dobro da istresete kosu i odeću da ne bi polenova zrna uneli u kuću. I kućne ljubimce posle šetnje treba obavezno iščetkati. 
Veliku grešku prave ljudi koji misle da će, na primer, s alergijskom kijavicom organizam sam da se izbori. To nije dobro. Jer, poručuju stručnjaci, organizmu treba pomoći kako pogoršanje ne bi dovelo do oštećenja sluzokože koje će kod sledećeg reagovanja biti još teže. Terapija je i kod nas na niovu kao u razvijenom svetu, primenjuje se inhalaciona terapija, sprejevi za nos, pumpice, masti, tablete. Terapiju, naravno, niko ne bi trebalo da uzima na svoju ruku već isključivo u dogovoru s lekarom. 
Valja imati na umu da alergijska kijavica, napominje profesorka Bogić, nije kozmetska bolest. To je prava bolest koju je i Svetska zdravstvena organizacija priznala kao glavni faktor rizika za nastanak bronhijalne astme.

Postavljanje dijagnoze je veoma jednostavno. Kod nas se, objašnjava alergološkinja dr Zorica Plavšić, primenjuju apsolutno sve dijagnostičke metode koje se i u svetu koriste - kožni test i kod dece i kod odraslih, analiza krvi, ili određenih specifičnih belančevina u krvi ukoliko postoji pozitivna reakcija na ambroziju. Ako je u pitanju rinitis ili alergijska astma obavljaju se i dodatna ispitivanja. Osim genetske predispozicije na alergiju utiču i brojni drugi faktori, i ne može sa sigurnošću da se kaže koji su glavni krivci za veliki porast broja alergičnih osoba, i to od beba do ljudi sa 70 i više godina.