Gde se ljudi najčešće zaraze virusom korona?
Delovi Evrope ponovo ulaze u lokdaun i mnogi se pitaju: zašto su neka mesta zatvorena, dok druga ostaju otvorena? DW je proveravao činjenice, pokušavajući da utvrdi šta je poznato o mestima zaraze, a šta nije.
Foto: Pixabay
U Nemačkoj raste nervoza i ljutnja: ugostitelji se boje za egzistenciju, organizatori koncerata i sličnih zbivanja demonstriraju noseći simbolično svoj kovčeg do groba, umetnici i kulturni radnici su zapanjeni, u sportu se priča o "katastrofi", a nemački preduzetnici upozoravaju na "smrtni udarac" za desetine hiljada manjih i srednjih preduzeća, piše DW.
Prema istraživanju nedeljnika "Špigel", više od 62 odsto Nemaca smatra da je lokdaun nephodan. Ali istovremeno mnogi ne misle da je to potrebno baš tamo gde oni rade ili su aktivni. To je u velikoj meri povezano i s delimično kontradiktornim izjavama i informacijama o mestima zaraze u poslednjih nekoliko nedelja. DW proverava činjenice i pokušava da utvrdi šta je poznato, a šta nije o mestima zaraze koronavirusom.
Gde se ljudi zaraze u Nemačkoj?
Do većine aktuelnih infekcija u Nemačkoj došlo je na privatnim druženjima. Prema navodima Instituta Robert Koh (RKI) od 27. oktobra, privatna domaćinstva najčešća su mesta zaraze. Takođe, veliko i trenutno rastuće područje infekcija čine starački domovi, a zatim radna mesta. Stopa zaraze mnogo je manja u području povezanom sa slobodnim vremenom, a upravo je to sada snažno pogođeno lokdaunom.
Broj infekcija u oblasti medicine, recimo u bolnicama, ambulantama ili ordinacijama, relativno je mali, ali i taj broj u poslednje vreme znatno raste. Slično je sa školama, vrtićima ili izbegličkim domovima. Restorani, hoteli i pansioni imaju veoma mali udeo u zarazama u Nemačkoj, a istovremeno su novim merama najteže pogođeni.
Čini se da je rizik od zaraze u javnom prevozu još manji. Ali, to bi moglo da bude i zbog naglog pada broja putnika u autobusima i vozovima. Veliki deo infekcije takođe se događa na mestima koja RKI ne definiše detaljnije i sažima pod rubriku "ostalo".
Da li su mesta zaraze ista kao u prvom talasu korone?
Ne, postoje značajne razlike: u jeku prvog talasa pandemije kovidom 19 u Nemačkoj, starački domovi i domovi za negu nemoćnih bili su veći izvor zaraze od privatnih domaćinstava. I medicinski sektor – posebno bolnice – kao i izbeglički domovi bili su mnogo češća mesta zaraze nego što je to slučaj sada.
Škole i vrtići u proleće nisu igrali gotovo nikakvu ulogu u pandemiji. To je i logično, s obzirom na to da su, za razliku od sadašnjeg 'lokdauna lajt', tada bili zatvoreni. Radno mesto je u proleće igralo slabiju ulogu, a sada je odgovorno za znatno više slučajeva. Nagli porast zaraza na radnom mestu u junu uglavnom je posledica izbijanja epidemija u klanicama i pogonima sa sezonskim radnicima.
Način zaraze u Nemačkoj se dakle promenio u poređenju s prvim talasom pandemije. To delimično može da se objasni merama koje su preduzete, ali svi faktori koji su na to uticali moći će da se identifikuju tek kada bude dostupno više podataka o trenutnom porastu broja infekcija u Nemačkoj.
Škole i vrtići ostaju otvoreni. Da li je to opravdano?
Vlade Nemačke i Francuske odlučile su da škole i vrtiće drže otvorenim, uprkos opsežnim ograničenjima u javnom životu. To se, između ostalog, pravda činjenicom da je obrazovanje posebno važno za društvo.
Ako se pogledaju samo čiste brojke, čini se da je odluka razumna. Čak i ako škole i vrtići igraju određenu ulogu u procesu zaraze, to je ipak relativno malo. Prema podacima RKI, u samo nekoliko slučajeva zabeležena su izbijanja epidemije u obrazovnim ustanovama.
Slično je i u drugim zemljama: u Irskoj su škole odgovorne za izbijanje koronavirusa u nešto manje od sedam odsto slučajeva, u Španiji je to šest procenata. To je tako delimično i zbog činjenice da su mladi manje pogođeni virusom nego stariji ljudi: udeo ljudi do 18 godina među zaraženima u Evropi u avgustu bio je manji od pet odsto.
Koliko su ti podaci merodavni?
Nažalost, podaci RKI u ovom trenutku prilično su nepotpuni. Statistika berlinskog instituta beleži samo takozvane 'događaje izbijanja bolesti', to znači zabeležene slučajeve s dve ili više međusobno povezanih infekcija. I RKI priznaje: "Otprilike samo četvrtina od ukupno prijavljenih slučajeva kovida 19 spada u tu kategoriju".
Na pitanje DW o preostalih 75 odsto infekcija u Nemačkoj, RKI priznaje: "Zapravo nemamo više podataka". Ni Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) nije na zahtev DW bio u stanju da pruži bilo kakve podatke o mestima zaraze.
To znači da tri četvrtine zaraza u Nemačkoj nisu zabeležene, s obzirom na mesto izbijanja. S jedne strane, to je tako zbog složenosti pouzdanog utvrđivanja na kom mestu je došlo do infekcije, jer neki ljudi ostaju bez simptoma nekoliko dana pre nego što se oni ipak pojave. Traganje za izvorom tada je gotovo nemoguće.
S druge strane, nepostojanje pouzdanih i potpunih informacija otežava precizan odgovor na pandemiju – i to ne samo u Nemačkoj.
Ali, podaci iz drugih zemalja pokazuju slične trendove kakve je do sada zabeležio i Institut Robert Koh. Studije u Južnoj Koreji takođe uočavaju privatna domaćinstva kao središte procesa zaraze, gde je "šest puta veća verovatnoća da osoba bude zaražena nego drugim bliskim kontaktima". A jedna kineska studija udeo privatnih domaćinstava u širenju infekcije procenjuje na čak 69 odsto.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Veštački zaslađivači mogu da dovedu do ranijeg puberteta, pokazala naučna studija
23.07.2025.•
0
Veštački zaslađivači koji se nalaze u bezalkoholnim pićima i žvakaćim gumama mogli bi da izazovu prevremeni pubertet kod dece, pokazuje naučna studija sprovedena na Medicinskom fakultetu u Tajpeju.
Šta sve treba da znate pre nego što počnete da pijete kolagen?
22.07.2025.•
2
Kolagen je vrsta proteina, najzastupljeniji strukturni protein u telima životinja, uključujući i čoveka.
Doručak i zdravlje: Kako najvažniji obrok u toku dana utiče na nas?
22.07.2025.•
2
Svi znamo savet da je dobar doručak najvažniji obrok u danu. Ali da li to znači da nas ovaj obrok može učiniti zdravijima i mršavijima – ili je u pitanju nešto drugo?
Šta treba da znate pre odlaska na snimanje magnetnom rezonancom: Obratiti pažnju na tetovaže, nakit, proteze
21.07.2025.•
2
Tokom vikenda muškarac (61) u Njujorku tragično je preminuo nakon što ga je, usled jake magnetne sile, uvukao aparat magnetne rezonance u bolnici na Long Ajlendu.
Nova studija pokazuje: Evo zašto su neki ljudi "magneti" za komarce
21.07.2025.•
2
Ako imate osećaj da vas komarci uvek biraju, niste sami. Nova studija sa Univerziteta Rokfeler sugeriše da razlog može biti u hemijskom sastavu vaše kože.
Kako telo reaguje nakon što prestanemo da pijemo alkohol?
20.07.2025.•
14
Alkohol ima mnogo negativnih efekata na naše zdravlje, od kojih bi vas neki mogli iznenaditi. To uključuje kratkoročne efekte poput buđenja sa glavoboljom ili anksioznošću, do dugoročnih efekata, uključujući rak.
Prvi slučaj groznice Zapadnog Nila ove godine: U južnom Banatu
19.07.2025.•
0
Registrovan je prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila u ovoj sezoni u Srbiji, saopštio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
SZO: Evropa zaostaje u vakcinaciji dece
19.07.2025.•
3
Stopa vakcinacije dece u Evropi i Srednjoj Aziji je i tokom prošle godine ostala ispod nivoa iz perioda pre pandemije, pokazuju procene pokrivenosti objavljene u utorak.
Evropskim morima šire se opasne bakterije: Razlog su visoke temperature, lekari savetuju oprez
18.07.2025.•
0
U jeku letnje sezone i gužvi na evropskim plažama, zdravstveni stručnjaci su izdali važno upozorenje.
Jod je neophodan za decu i trudnice
18.07.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ističe da je "nedostatak joda u hrani u celom svetu najvažniji pojedinačni uzrok oštećenja mozga koji se može sprečiti".
Užina pre spavanja za bolji krvni pritisak: Evo šta savetuju stručnjaci
16.07.2025.•
2
Ako želite da podržite I očuvate zdravlje svog srca, posebno ako imate problema sa visokim krvnim pritiskom, odabir prave užine pred spavanje može imati pozitivan efekat.
Hronične upale – tihi neprijatelj organizma
16.07.2025.•
0
Hronične upale su zapaljenski procesi niskog intenziteta koji mogu tinjati u telu mesecima ili
godinama, često bez izraženih simptoma.
Naučnici kažu: Kad god počnete da se bavite fizičkom aktivnošću - znatno će uticati na dužinu života
15.07.2025.•
0
Redovna fizička aktivnost u odraslom dobu može smanjiti rizik od prerane smrti i do 40 odsto, pokazalo je opsežno istraživanje.
Koji su benefiti konzumiranja lubenice: Imuni sistem, hidratacija, snižava holesterol
14.07.2025.•
4
Lubenica nije samo neizostavan deo letnjih dana, već i izuzetno zdrava namirnica koja pruža brojne zdravstvene koristi.
Brzo hodanje korisno i nakon samo 10 minuta dnevno
14.07.2025.•
0
Hodanje je postalo jedan od najpopularnijih oblika fizičke aktivnosti jer je lako dostupno i blagotvorno za telo i um.
Tiha bolest, teška briga: Kako izgleda život sa demencijom?
13.07.2025.•
5
Starenje gotovo neizbežno prati demencija. Procenjuje se da je u Srbiji dementna svaka deseta osoba starija od 65 godina.
Redak slučaj: Muškarac u SAD umro od plućne kuge
13.07.2025.•
1
Stanovnik severne Arizone preminuo je od plućne kuge, saopštili su u petak američki zdravstveni zvaničnici, objavili su juče američki mediji.
Povećali se prosečna starost građana i očekivano trajanje života u Srbiji
13.07.2025.•
5
Procenjen broj stanovnika u Srbiji 1. januara ove godine iznosio je 6.567.783, a očekivano trajanje života kao i prosečna starost stanovništa se povećavaju, objavio je Republički zavod za statistiku.
Doktor apeluje na roditelje: Ne dozvoljavajte maloletnoj deci da voze dvotočkaše, naročito trotinete
13.07.2025.•
7
Rukovodilac Klinike za dečju hirurgiju, ortopediju i traumatologiju KC Niš Živojin Spasić izjavio je da je stanje dečaka kojem je amputirana noga usled saobraćajne nezgode u Vranju sada malo bolje.
Kako se zaštiti od mikroplastike: Na koji način je dospela u naša tela?
12.07.2025.•
2
Mikroplastika je svuda oko nas, ali da li smo spremni na spoznaju da je ljudsko telo odavno postalo njen dom?
Komentari 2
Milan
Ne, to se pravda cinnjenicom da roditelji treba da nastave da idu na posao da privreda nastavi da fercera.
Virus evil
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar