1. Oticanje štitne žlezde - kako se nivo joda u krvi smanjuje, štitna žlezda, koja se nalazi u vratu postaje veća. To je zato što pokušava da prikupi ono malo joda koji postoji u krvotoku.
2. Nizak nivo hormona štitne žlezde- nizak unos joda dovešće do nižeg nivoa samih hormona koji se oslanjaju na jod kao gradivni element. Dva hormona štitne žlezde su T4 ili tiroksin i T3 ili trijodtironin. T3 ima tri atoma joda, a T4 četiri atoma joda.
3. Debljanje ili nemogućnost gubitka kilograma - može biti znak nedostatka joda ili insuficijencije.
4. Umor i slabost - budući da je jod potreban za zdrav metabolizam, tada će nedostatak koji usporava metabolizam ostaviti osećaj umora. Većina ljudi sa niskim nivoom hormona štitne žlezde i / ili hipotireoidizmom oseća umor i opštu slabost.
5. Problemi sa koncentracijom, pamćenjem i poremećaji raspoloženja - nizak nivo štitne žlezde povezan je sa depresijom i anksioznošću . Niski nivoi T4 i aktivnog hormona štitne žlezde T3, negativno utiču na nivo serotonina, dopamina i GABA. Svi ovi neurotransmiteri utiču na kogniciju, ponašanje i raspoloženje.
Najbolji način da sprečite nedostatak joda je osigurati da svakodnevno konzumirate dovoljno ovog dragocenog minerala.
Najbolji izvori joda iz hrane su riba, škampi, morski plodovi i morske alge.
U Evropi ne postoje jedinstveni podaci o unosu joda, tako da se o posledicama nedostatka može samo nagađati.
Prof.dr Henry Volzke s Medicinskog fakulteta u nemačkom Greifswaldu kaže: "Uveren sam da poboljšan unos joda može Evropu učiniti pametnijom".
