Istraživanje pokazalo: Muški mozak ima mnogo toga zajedničkog s testisima

Nova studija pokazala je da ima puno sličnosti u građi muškog mozga i testisa, piše portal "Science Alert".
Istraživanje pokazalo: Muški mozak ima mnogo toga zajedničkog s testisima
Foto: Pixabay
"Mozak i testisi imaju najveći broj zajedničkih proteina u poređenju s ostalim organima", objavio je tim portugalske biomedicinske naučnice Barbare Matos u časopisu "Royal Society Open Biology".
 
I dok mozak ima jako složenu ulogu - kontroliše naše telo, prima i tumači signale naših čulnih organa i jedini razmišlja i oseća, ljudski testisi imaju samo dve funkcije, proizvodnju sperme i hormona. 
 
Ranije studije su ukazivale na to da postoje veze između seksualne disfunkcije i moždanih poremećaja, čak i između kvaliteta sperme i inteligencije. Same po sebi te veze ne znače mnogo, ali portugalski naučnici pronašli su objašnjenje zašto možda ipak postoje. 
 
Oni su uporedili proteine 33 tipa tkiva, uključujući srce, creva, matericu, jajnike i placentu, i otkrili da mozak i testisi imaju 13.342 zajednička proteina. To je potvrđeno studijama genskih ekspresija koja su pokazale da ova dva udaljena organa dele najveći broj gena među svim organima u telu. 
 
Kad su proučili koji su od zajedničkih proteina najizraženiji, Matos i kolege otkrili su da se radi o proteinima većinom uključenim u razvoj tkiva i komunikaciju ćelija. To ima smisla ako uzmete u obzir koliko su dva organa neočekivano slična. 
 
Mozak i testisi su pohlepni za energijom kako bi imali "goriva" za visokozahtevne procese poput razmišljanja i proizvodnje nekoliko miliona spermatozoida dnevno. Tako oba organa imaju specijalizovane ćelije za podršku vrlo marljivim neuronima u mozgu i polnim ćelijama u testisima koje je potrebno dobro "nahraniti".
 
Uz to, uprkos tome što im je svrha jako različita, neuroni na nekoliko načina funkcionišu slično spermatozoidima. Obe vrste ćelija imaju važan zadatak pomeranja stvari iznutra ka spoljašnjem okruženju, odnosno međućelijskom prostoru, što je proces koji se naziva egzocitoza. 
 
"Ovo je nedovoljno istraženo područje i povezanost između ovih tkiva treba razjasniti, što bi pomoglo da se razumeju disfunkcije koje pogađaju mozak i testise", napisali su portugalski naučnici. 
 
Iako vlasnici testisa možda neće biti oduševljeni ovakvim biološkim saznanjima, žene bi mogle zaključiti da one itekako imaju smisla. Ali pre nego što se "zalete", ovo otkriće znači da i njihov mozak sadrži građu kakva je kod muških polnih žlezda, zaključuje portal Science Alert. 

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Zašto bi trebalo da jedemo više hleba

Iako mnogi smatraju da je hleb "glavni krivac" za višak kilograma, naučnici i stručni magazini su pokušali da objasne zašto je ipak dobro da uvrstimo ovu namirnisu u našu ishranu.

Ovo su znaci dugog kovida

Studije su pokazale da svaka deseta osoba koja je obolela od kovida19 razvije simptome duge manifestacije bolesti, ali formalne dijagnostičke smernice za potvrdu dugog kovida još nisu sastavljene.