Alergije se smatraju najčešćim poremećajem imunskog sistema. Nastaju kao reakcija rane preosetljivosti koja se javlja kod nekih osoba pri ponovnom susretu sa određenim alergenom.
Foto: Pixabay
Prema trenutnim literaturnim podacima oko 25 odsto svetske populacije pati od nekog oblika alergije, dok u ekonomski razvijenim zemljama taj procenat dostiže i 40 procenata.
Polen različitih biljnih vrsta, uglavnom drveća i korova, smatra se jednim od najčešćih inhalacionih izazivača alergijskih reakcija, pa je broj osoba koji se susreću sa neprijatnim simptomima sezonske (polenske) alergije u stalnom porastu.
Procenjeno je da svaka peta osoba, nezavisno od godina starosti, ima simptome polenske alergije u vidu crvenih i suznih očiju, kijanja, curenja vodenog sekreta iz nosa i natečenost nosne sluznice, nadražajnog suvog kašlja ili otežanog disanja.
Period polinacije (ili oprašivanja) biljaka zavisi od vrste i klimatskih uslova. Iako kalendar cvetanja biljaka obuhvata period od sredine januara do kraja oktobra, suva i topla prolećna jutra se karakterišu velikom koncentracijom polena i zadaju velike probleme osobama sklonim alergijama.
Izbegavanje okidača koji doprinose nastanku alergije (alergeni), primena antihistaminika, nazalnih ili sistemskih dekongestiva predstavlja najčešću terapijsku opciju za lečenje polenske alergije. Simptomi senzonske alergije su često uporni, dosadni, iscrpljujući, mogu trajati danima i nedeljama, pa dugotrajna primena antihistaminika i/ili nazalnih dekongestiva u vidu kapi/sprejeva za "otpušivanje nosa" može doprineti nastaku pratećih neželjenih efekata (pospanost, glavobolja, zamor i suva usta tokom primene antihistaminika, dok bi primena kapi/sprejeva trebala biti ograničena na od tri do pet dana u cilju izbegavanja nastanka nadražaja i pojačanog otoka sluzokože nosa).
U poslednje vreme velika pažnja se poklanja primeni aktivnih principa iz hrane biljnog porekla, koji posredstvom imunomodulatnog i antiinflamatornim delovanja mogu ublažiti simptome polenske alergije. Kvercetin je najproučavaniji i najzastupljeniji flavonoid u našoj svakodnevnoj ishrani. Prisutan je u pojednom voću i povrću, uključujući: luk, kapar, jabuke, bobičasto voće, crni i zeleni čaj, itd.
Važno je istaći da se kvrcertin vrlo slabo rastvara u vodi, ima kratko polu-vreme eliminacije i intenzivan efekat prvog prolaza kroz jetru, što finalno rezultuje niskom biorasploživošću. Ovakve karaktistike značajno ograničavaju primenu suplemenata koji u svom sastavu sadrže kvercetin.
Kako bi se prevazišla prepreka niske bioraspoloživosti i kako bi se omogućila bolja iskoristljivost, prednost se daje formulacijama kvercetina u vidu fitozoma. Dodatno, kompleksiranje sa fosfolipidima poboljšava rastvorljivost i resorpciju iz gastointestinalnog trakta. Finalno, dijetetski suplementi koji u svom sastavu sadrže kvercetin komleksiran sa fosfolipidima u fitozomalnom obliku omogućavaju i do 20 puta veću bioraspoloživost, a samim tim i veću terapijsku efikasnost.
Kvercetin pokazuje značajna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva koja su potvrđena brojnim istraživanjima. Važno je napomenuti da kvrcetin ima i antialergijski potencjal koji ostavruje inhibicijom enzima i inflamatornih medijatora. Inhibicuju aktivacije mastocita kvercetin omogućava putem inhibicije oslobađanja histamina, leukotrijena i prostaglanida, što poslednično dovodi do ublažavanja simptoma alergije.
Kvercetin se smatra odličnim kandidatom iz grupe dijetetskih suplemenata koji se može suprotstaviti upornim simptomima polenske alergije. Savetuje se profilaktička primena kvercetina pre izlaganja alergenima. Imajući u vidu da se radi o bioflavonoidu sa vrlo bezbednim profilom i retkim neželjenim efektima, pored profilaktičke primene preporučuje se primena kvercitina u dozi od 250 do 500 miligrama tokom cele sezone alergija. Oprez je potreban tokom istovreme primene sa hinolonskim antibioticima i varfarinom.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Udruženje "Alergija i ja" saopštilo je da je u Srbiji potvrđen prvi slučaj alfa-gal sindroma, alergije na crveno meso koja nastaje nakon uboda krpelja.
Dve osobe su preminule, a najmanje 58 ljudi je obolelo od legionarske bolesti koja je izbila u Harlemu prošle nedelje, saopštili su zvaničnici Njujorka.
Lekari dečje bolnice "Bambino Đezu" u Rimu uspešno su odstranili tumor težak 800 grama iz tela prevremeno rođene bebe, odmah nakon njenog rođenja u 30. nedelji trudnoće.
Administracija nemačkog Bundestaga objavila je javni poziv za angažovanje instruktora joge i pilatesa, s ciljem smanjenja stresa među zaposlenima u administraciji.
Lekari hitne medicine svakodnevno se susreću s najtežim i najnepredvidljivijim zdravstvenim situacijama. Međutim, šta zapravo znači "ozbiljna" bol i kada treba reagovati odmah?
Novootvoreni Centar za palijativno zbrinjavanje u Batajnici sa 50 postelja ne rešava problem terminalno obolelih pacijenata i njihovih porodica, izjavio je predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović.
Mnogi ljudi vole sir u toplim sendvičima i sočnim pljeskavicama, ali stručnjaci upozoravaju da neke popularne vrste mogu dugoročno naštetiti zdravlju srca.
Leto i voda idu ruku pod ruku, a plivanje je nesumnjivo jedna od najzdravijih aktivnosti koje možemo da radimo, bez obzira na godine ili nivo kondicije.
Veštački zaslađivači koji se nalaze u bezalkoholnim pićima i žvakaćim gumama mogli bi da izazovu prevremeni pubertet kod dece, pokazuje naučna studija sprovedena na Medicinskom fakultetu u Tajpeju.
Svi znamo savet da je dobar doručak najvažniji obrok u danu. Ali da li to znači da nas ovaj obrok može učiniti zdravijima i mršavijima – ili je u pitanju nešto drugo?
Tokom vikenda muškarac (61) u Njujorku tragično je preminuo nakon što ga je, usled jake magnetne sile, uvukao aparat magnetne rezonance u bolnici na Long Ajlendu.
Ako imate osećaj da vas komarci uvek biraju, niste sami. Nova studija sa Univerziteta Rokfeler sugeriše da razlog može biti u hemijskom sastavu vaše kože.
Alkohol ima mnogo negativnih efekata na naše zdravlje, od kojih bi vas neki mogli iznenaditi. To uključuje kratkoročne efekte poput buđenja sa glavoboljom ili anksioznošću, do dugoročnih efekata, uključujući rak.
Registrovan je prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila u ovoj sezoni u Srbiji, saopštio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
