Alergije se smatraju najčešćim poremećajem imunskog sistema. Nastaju kao reakcija rane preosetljivosti koja se javlja kod nekih osoba pri ponovnom susretu sa određenim alergenom.
Prema trenutnim literaturnim podacima oko 25 odsto svetske populacije pati od nekog oblika alergije, dok u ekonomski razvijenim zemljama taj procenat dostiže i 40 procenata.
Polen različitih biljnih vrsta, uglavnom drveća i korova, smatra se jednim od najčešćih inhalacionih izazivača alergijskih reakcija, pa je broj osoba koji se susreću sa neprijatnim simptomima sezonske (polenske) alergije u stalnom porastu.
Procenjeno je da svaka peta osoba, nezavisno od godina starosti, ima simptome polenske alergije u vidu crvenih i suznih očiju, kijanja, curenja vodenog sekreta iz nosa i natečenost nosne sluznice, nadražajnog suvog kašlja ili otežanog disanja.
Period polinacije (ili oprašivanja) biljaka zavisi od vrste i klimatskih uslova. Iako kalendar cvetanja biljaka obuhvata period od sredine januara do kraja oktobra, suva i topla prolećna jutra se karakterišu velikom koncentracijom polena i zadaju velike probleme osobama sklonim alergijama.
Izbegavanje okidača koji doprinose nastanku alergije (alergeni), primena antihistaminika, nazalnih ili sistemskih dekongestiva predstavlja najčešću terapijsku opciju za lečenje polenske alergije. Simptomi senzonske alergije su često uporni, dosadni, iscrpljujući, mogu trajati danima i nedeljama, pa dugotrajna primena antihistaminika i/ili nazalnih dekongestiva u vidu kapi/sprejeva za "otpušivanje nosa" može doprineti nastaku pratećih neželjenih efekata (pospanost, glavobolja, zamor i suva usta tokom primene antihistaminika, dok bi primena kapi/sprejeva trebala biti ograničena na od tri do pet dana u cilju izbegavanja nastanka nadražaja i pojačanog otoka sluzokože nosa).
U poslednje vreme velika pažnja se poklanja primeni aktivnih principa iz hrane biljnog porekla, koji posredstvom imunomodulatnog i antiinflamatornim delovanja mogu ublažiti simptome polenske alergije. Kvercetin je najproučavaniji i najzastupljeniji flavonoid u našoj svakodnevnoj ishrani. Prisutan je u pojednom voću i povrću, uključujući: luk, kapar, jabuke, bobičasto voće, crni i zeleni čaj, itd.
Važno je istaći da se kvrcertin vrlo slabo rastvara u vodi, ima kratko polu-vreme eliminacije i intenzivan efekat prvog prolaza kroz jetru, što finalno rezultuje niskom biorasploživošću. Ovakve karaktistike značajno ograničavaju primenu suplemenata koji u svom sastavu sadrže kvercetin.
Kako bi se prevazišla prepreka niske bioraspoloživosti i kako bi se omogućila bolja iskoristljivost, prednost se daje formulacijama kvercetina u vidu fitozoma. Dodatno, kompleksiranje sa fosfolipidima poboljšava rastvorljivost i resorpciju iz gastointestinalnog trakta. Finalno, dijetetski suplementi koji u svom sastavu sadrže kvercetin komleksiran sa fosfolipidima u fitozomalnom obliku omogućavaju i do 20 puta veću bioraspoloživost, a samim tim i veću terapijsku efikasnost.
Kvercetin pokazuje značajna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva koja su potvrđena brojnim istraživanjima. Važno je napomenuti da kvrcetin ima i antialergijski potencjal koji ostavruje inhibicijom enzima i inflamatornih medijatora. Inhibicuju aktivacije mastocita kvercetin omogućava putem inhibicije oslobađanja histamina, leukotrijena i prostaglanida, što poslednično dovodi do ublažavanja simptoma alergije.
Kvercetin se smatra odličnim kandidatom iz grupe dijetetskih suplemenata koji se može suprotstaviti upornim simptomima polenske alergije. Savetuje se profilaktička primena kvercetina pre izlaganja alergenima. Imajući u vidu da se radi o bioflavonoidu sa vrlo bezbednim profilom i retkim neželjenim efektima, pored profilaktičke primene preporučuje se primena kvercitina u dozi od 250 do 500 miligrama tokom cele sezone alergija. Oprez je potreban tokom istovreme primene sa hinolonskim antibioticima i varfarinom.
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
