Putnička dijareja predstavlja prilično neprijatnog ali, nažalost, veoma čestog pratioca na našim putovanjima.
Podrazumeva skup neprijatnih tegoba koji umnogome remete kvalitet odmora putnicima. Iako se sreće i zimi, još češća je leti, kada njena učestalost varira između 30 i 70 odsto.
Izazivači putničke dijareje su crevni patogeni i/ili njihovi toksini sa kojima se na putovanjima susrećemo. Među njima dominiraju bakterije, koje su odgovorne za 80-90 odsto svih putničkih dijareja, praćene virusima (5-15 odsto) i u malom procentu crevnim parazitima.
Putnici se najčešće žale na učestale neformirane stolice (dva do pet puta dnevno) praćene bolovima u trbuhu i potrebom za hitnim pražnjenjem, a ponekad i povišenom telesnom temperaturom, mučninom i povraćanjem. Ako navedene tegobe potraju i pacijenti nisu adekvatno lečeni, klinička slika se može zakomplikovati opštom slabošću i malaksalošću, ali i dehidratacijom koja može zahtevati čak i hospitalizaciju pacijenta.
U prošlosti se prevencija putničkih dijareja svodila na adekvatno održavanje higijene, naročito ruku, izbegavanje sirove hrane i konzumiranje isključivo oljuštenog voća i povrća, kao i korišćenje flaširane vode.
Međutim, u poslednjih nekoliko decenija dobili smo moćnog saveznika u borbi protiv putničke dijareje, a to su probiotici. Postoji veliki broj studija koje pokazuju da, osim što predstavljaju moćno oružje u lečenju putničke dijareje, preventivna primena probiotika značajno smanjuje rizik od toga da do ovog neprijatnog događaja dođe.
Probiotici ostvaruju svoje blagotvorno dejstvo na nivou creva, tako što naseljavaju crevnu sluznicu "dobrim" i na taj način uskraćuju hranu i "prostor" patogenim mikroorganizmima sa kojima se susrećemo u toku putovanja. Međutim, oni rade i više od toga - doprinose otpornosti i ishranjenosti sluznice creva, kao i adekvatnom funkcionisanju imunog sistema na nivou digestivnog trakta kako bismo bili otporniji na infekcije.
Zbog svega toga, potrebno je sa preventivnom primenom probiotika početi pre putovanja, kako bi oni imali vremena da ostvare svoj blagotvorni uticaj. Ne postoji apsolutna saglasnost među stručnjacima koji period primene probiotika pre putovanja je dovoljan kako bi oni imali maksimalno preventivno dejstvo, ali savetuje se primena od najmanje pet dana pre puta, uz svakodnevnu primenu dok smo na putu.
U moru dostupnih probiotika nije lako odabrati pravi. Međutim, ono što pre donošenja takve odluke moramo znati je da nije svaki probiotik podjednako efikasan u svim situacijama.
Ako govorimo o putničkim dijarejama, preporuka je da to bude probiotik koji u sebi sadrži dovoljan broj probiotskih kultura gljivice Saccharomyces boulardii za koju postoji veliki broj validnih naučnih dokaza da efikasno sprečava pojavu putničke dijareje. Takav probiotik je sigurno i Bulardi, kompanije Abela Pharm, koji zadovoljava visoke kriterijume u pogledu stabilnosti i efikasnosti probiotskog preparata.
Kompanija Abela Pharm je od prošle godine osnivač jedinstvenog naučno-istraživačkog centra za probiotike, Probiotic Excellence Centra, koji je usmeren na razvoj probiotika i novih probiotskih sojeva za primenu u različitim terapeutskim oblastima. Dugogodišnje iskustvo kao i najsavremenije procedure u procesu proizvodnje čine Probiotic Excellence Centar jedinstvenim u ovom delu Evrope.
Savetuje: ass. dr sci. med. Nikola Panić, gastroenterohepatolog
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Biciklista koji je zadobio teške povrede lica nakon što ga je pijani vozač oborio sa bicikla, jedan je od prvih pacijenata koji su dobili 3D štampano lice.
Naučnici sa Instituta za bioinženjering Katalonije prvi put su detaljno opisali kako se tačno pokreće formiranje amiloidnih plakova u mozgu, što je ključna karakteristika Alchajmerove bolesti.
Pušačima u Evropskoj uniji preti značajan udar. Kako piše nemački Bild, Evropska komisija pod vođstvom Ursule fon der Lajen poziva zemlje članice da znatno povećaju poreze na duvan.
Na vrhuncu epidemije tuberkuloze u 19. veku, lekari su počeli da savetuju ljude da izlaze napolje kako bi pobegli od "lošeg vazduha" u svojim domovima.
Svaka treća punoletna osoba u Srbiji puši, a svaki deseti osnovac je aktivni pušač, a to su podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
U Srbiji trenutno ima oko 400 pacijenata obolelih od cistične fibroze, u avgustu bi trebalo da bude dostupan novi lek koji će, samo jednom tabletom dnevno, svesti simptome bolesti na minimum.
Autori studije sa Nortvesten univerziteta ukazuju da trendovi nege kože popularni na TikToku, koji podrazumevaju korišćenje velikog broja proizvoda mogu da naštete koži mladih devojaka i tinejdžerki.
Neimenovana osoba koja je patila od Parkinsonove bolesti postala je prva osoba koja je umrla putem potpomognutog samoubistva u okviru novog zakona o eutanaziji u Toskani.
Kontrolom lekova koji sadrže semaglutid, aktivni sastojak u lekovima "ozempik", "vegovi" i "ribelsus", utvrđeno je da imaju "veoma retku" nuspojavu gubitka vida.
Žene koje ujutru piju kafu su zdravije i u svojim kasnim sedamdesetim godinama i kasnije, pokazuju rezultati američke studije koja je sprovedena tokom 30 godina.
Valunzi su jedan od najneprijatnijih simptoma perimenopauze, ali uz nekoliko pametnih prilagođavanja ishrane i načina života, moguće ih je ublažiti i vratiti osećaj ravnoteže u sopstvenom telu.
Iako se kreatin najčešće povezuje sa sportom i razvojem mišićne mase, sve više naučnih istraživanja ukazuje na to da bi ovaj suplement mogao imati i druge korisne efekte.
Jedno dete je palo u komu nakon što je jelo "Haribo" bombone koje su, kako se ispostavilo, sadržale kanabis, potvrdila je bolnica "Ziekenhuisgroep Twente" u Holandiji.
.jpg "Klima uređaji: Spas od vrućina ili rizik za zdravlje?")
