Putnička dijareja predstavlja prilično neprijatnog ali, nažalost, veoma čestog pratioca na našim putovanjima.
Podrazumeva skup neprijatnih tegoba koji umnogome remete kvalitet odmora putnicima. Iako se sreće i zimi, još češća je leti, kada njena učestalost varira između 30 i 70 odsto.
Izazivači putničke dijareje su crevni patogeni i/ili njihovi toksini sa kojima se na putovanjima susrećemo. Među njima dominiraju bakterije, koje su odgovorne za 80-90 odsto svih putničkih dijareja, praćene virusima (5-15 odsto) i u malom procentu crevnim parazitima.
Putnici se najčešće žale na učestale neformirane stolice (dva do pet puta dnevno) praćene bolovima u trbuhu i potrebom za hitnim pražnjenjem, a ponekad i povišenom telesnom temperaturom, mučninom i povraćanjem. Ako navedene tegobe potraju i pacijenti nisu adekvatno lečeni, klinička slika se može zakomplikovati opštom slabošću i malaksalošću, ali i dehidratacijom koja može zahtevati čak i hospitalizaciju pacijenta.
U prošlosti se prevencija putničkih dijareja svodila na adekvatno održavanje higijene, naročito ruku, izbegavanje sirove hrane i konzumiranje isključivo oljuštenog voća i povrća, kao i korišćenje flaširane vode.
Međutim, u poslednjih nekoliko decenija dobili smo moćnog saveznika u borbi protiv putničke dijareje, a to su probiotici. Postoji veliki broj studija koje pokazuju da, osim što predstavljaju moćno oružje u lečenju putničke dijareje, preventivna primena probiotika značajno smanjuje rizik od toga da do ovog neprijatnog događaja dođe.
Probiotici ostvaruju svoje blagotvorno dejstvo na nivou creva, tako što naseljavaju crevnu sluznicu "dobrim" i na taj način uskraćuju hranu i "prostor" patogenim mikroorganizmima sa kojima se susrećemo u toku putovanja. Međutim, oni rade i više od toga - doprinose otpornosti i ishranjenosti sluznice creva, kao i adekvatnom funkcionisanju imunog sistema na nivou digestivnog trakta kako bismo bili otporniji na infekcije.
Zbog svega toga, potrebno je sa preventivnom primenom probiotika početi pre putovanja, kako bi oni imali vremena da ostvare svoj blagotvorni uticaj. Ne postoji apsolutna saglasnost među stručnjacima koji period primene probiotika pre putovanja je dovoljan kako bi oni imali maksimalno preventivno dejstvo, ali savetuje se primena od najmanje pet dana pre puta, uz svakodnevnu primenu dok smo na putu.
U moru dostupnih probiotika nije lako odabrati pravi. Međutim, ono što pre donošenja takve odluke moramo znati je da nije svaki probiotik podjednako efikasan u svim situacijama.
Ako govorimo o putničkim dijarejama, preporuka je da to bude probiotik koji u sebi sadrži dovoljan broj probiotskih kultura gljivice Saccharomyces boulardii za koju postoji veliki broj validnih naučnih dokaza da efikasno sprečava pojavu putničke dijareje. Takav probiotik je sigurno i Bulardi, kompanije Abela Pharm, koji zadovoljava visoke kriterijume u pogledu stabilnosti i efikasnosti probiotskog preparata.
Kompanija Abela Pharm je od prošle godine osnivač jedinstvenog naučno-istraživačkog centra za probiotike, Probiotic Excellence Centra, koji je usmeren na razvoj probiotika i novih probiotskih sojeva za primenu u različitim terapeutskim oblastima. Dugogodišnje iskustvo kao i najsavremenije procedure u procesu proizvodnje čine Probiotic Excellence Centar jedinstvenim u ovom delu Evrope.
Savetuje: ass. dr sci. med. Nikola Panić, gastroenterohepatolog
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
