Vraćaju se zaboravljene bolesti, dok postupci protiv roditelja koji ne vakcinišu decu zastarevaju
U Dečijoj bolnici u Novom Sadu u poslednja tri meseca lečene su tri bebe mlađe od dva meseca od velikog kašlja.
Foto: Pixabay
Slična situacija je i u Beogradu gde je na Klinici u Tiršovoj za mesec dana ta dijagnoza upisana u zdravstvene kartone petoro dece, piše Euronews Srbija.
Lekare nije iznenadilo što se vraćaju zaboravljene bolesti, jer je sve manje vakcinisane dece. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je da deca moraju da prime zaštitu od 11 zaraznih bolesti, ali mnogi roditelji se ne pridržavaju te zakonske obaveze.
Zakon je jasan i predvideo je da u slučaju nevakcinisanja deteta roditelji plaćaju novčanu kaznu od 30.000 do 150.000 dinara. Odlaganje vakcinacije moguće je samo ukoliko postoje medicinski razlozi, koje utvrđuje lekar specijalista.
Međutim, Zakon je jedno, a ono što se dešava u praksi potpuno drugo. Na kršenje zakona roditeljima se gleda kroz prste. Postupci koji se vode pred prekršajnim sudovima u Srbiji uglavnom zastarevaju, mnogi budu okončani samo opomenom i retki su roditelji koji dobiju novčanu kaznu.
Pedijatri navode da se vakcinacijom ne štiti samo dete koje je primilo vakcinu, već i oni mališani koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da je prime. Ukoliko se vakciniše više od 95 odsto dece stvara se jak kolektivni imunitet, te bolest čak i ako se pojavi ne može da se širi.
U prvih šest meseci ove godine Prekršajni sud u Novom Sadu primio je 19 zahteva za pokretanje postupaka protiv roditelja koji nisu vakcinanisali svoju decu obaveznim vakcinama. U istom periodu rešeno je 15 predmeta i to devet tako što je obustavljen postupak uglavnom zbog zastarelosti (čak osam slučajeva), donete su tri oslobađajuće presude i tri osuđujuće presude.
Među osuđujućim kaznama bila je jedna novčana od 50.000 dinara i dve opomene. Dakle, za nepoštovanje zakona od 15 predmeta, samo je jedan roditelj kažnjen novčanom kaznom.
Tokom prošle godine, sud u Novom Sadu primio je 29 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, rešeno je 25 predmeta, od toga je 13 obustavljeno zbog zastarelosti, a šest su osuđujuće presude - opomene i kazna od 50.000 dinara.
Slično je bilo i u godini koja joj je prethodila - od 54 rešena predmeta, zapravo 25 je obustavljeno zbog zastarelosti, dok je 14 osuđujućih presuda - 10.000 do 50.000 dinara i opomene.
Prekršajni sud u Kragujevcu u prvoj polovini ove godine, ali i tokom 2022. i 2021. godine nije izrekao nijednu novčanu kaznu roditeljima koji nisu vakcinisali decu. U periodu od dve i po godine primljeno je 198 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
"U navedenom periodu je pravnosnažno okončano 40 prekršajnih postupaka i to tako što su izrečene 22 opomene, doneto je devet oslobađajućih presuda, devet rešenja o obustavi postupka. Nije izrečena nijedna novčana kazna. U 121 predmetu su doneta rešenja o odbačaju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepostupanja podnosioca zahteva", rečeno je u Prekršajnom sudu u Kragujevcu.
U Prekršajnom sudu u Nišu kažu da su u prvih šest meseci ove godine primili dva zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i da nijedan slučaj nije rešen.
"U 2022. godini primljena su četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, jedan zahtev je odbačen, jedan je obustavljen, jedan nerešen i za jedan je izrečena opomena. U 2021. godini primili smo 12 zahteva i izrečena je jedna novčana kazna od 10.000 dinara, pet postupaka je obustavljeno, isto toliko je odbačeno i izrečeno je pet opomena", kažu u Prekršajnom sudu u Nišu.
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. Georgios Konstantinidis kaže za Euronews Srbija da je država donela Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ali da se dalje od toga nije odmaklo.
"Kada se pokrenu prekršajni postupci pred sudom najveći broj njih zastari. Nema jasnog i doslednog stava koji prati struku i sprovođenja donetih ispravnih zakona i podzakonskih akata. Oni se jednostavno u praksi ne primenjuju. Teorija je dobra, praksa je loša kao većina stvari kod nas. Potpuno je besmisleno da se nešto prijavljuje, a rezultat je suprotan od onog što se očekuje. Šalje se poruka lekarima da rade uzaludan posao", naveo je Konstantinidis.
Danak nevakcinaciji već plaćaju oni koji su najnemoćniji - novorođenčad. Konstantinidis kaže da se prva doza vakcine protiv velikog kašlja prima sa navršena dva meseca, a da su bebe koje su kod njih lečene od velikog kašlja bile mlađe. Dakle, nisu mogle da budu zaštićene vakcinom.
Pročitaj još
.jpg "VOICE: Antivakseri mahom pripadaju krajnjoj desnici, skloni su da veruju u babaroge")
Vakcina koja štiti od velikog kašlja ili pertusisa je DTP (di-te-per). Mališani danas primaju petovalentnu vakcinu - Pentaksim koja je zaštita od velikog kašlja, difterije, tetanusa. Primaju je u pet doza. Primarna vakcinacija ide u tri doze i prima se u prvih šest meseci (drugom, četvrtom i šestom mesecu). Prva revakcina je sa 18 meseci, a zatim sa sedam godina.
Negativan stav prema obaveznim vakcinama koje se daju od najranijeg uzrasta deteta vidljiv je u Srbiji, ali i celom svetu. Zbog toga su počele da se vraćaju neke zaboravljene zarazne bolesti, poput dečje paralize, malih boginja, velikog kašlja...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Komentari 10
Pera
mrva
Sale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar