O ovoj temi govori ass. dr Marija Miletić sa Klinike za za endokrinologiju i bolesti metabolizma, Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Hiperholesterolemija ili povišen nivo holesterola u krvi, jedan je od vodećih faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Holesterol je vrsta masti koja se sintetiše u našem organizmu, a takođe i unosi hranom.
Pojednostavljeno, postoje dve vrste holesterola: "dobar" (HDL) i "loš" (LDL). Loš holesterol može da se nakuplja na zidovima krvnih sudova i da ometa protok krvi, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara, zbog čega je važno da nivo lošeg holesterola u krvi održavamo niskim.
S obzirom na to da su povišene vrednosti LDL holesterola prisutne kod približno 50% opšte populacije, velika pažnja je posvećena pronalaženju prirodnih rešenja, koja bi pored zdrave ishrane i fizičke aktivnosti mogla dodatno da utiču na regulaciju lipidnog profila.
Evropska asocijacija kardiologa i Smernice evropskog društva za aterosklerozu, od 2011 godine, predlažu upotrebu ekstrakta crvenog pirinča.
Crveni pirinač (Red Yeast Rice, RYR) sadrži monakolin K, koji igra ulogu u sprečavanju stvaranja viška holesterola u jetri. Glavni mehanizam delovanja ekstrakta crvenog pirinča je blokiranje ključnog enzima na putu nastanka holesterola. Uticaj ekstrakta crvenog pirinča na sniženje nivoa lipida je potvrđen brojnim studijama. Njegova upotreba se savetuje osobama sa blago povišenim vrednostima holesterola sa niskim kardiovaskularnim rizikom.
Koncept "što je niži LDL holesterol, to bolje" je zasnovan na dokazima. Međutim, na osnovu najnovijih dokaza objavljenih u proteklih 5 godina, sugeriše se dopuna ove tvrdnje pa se kaže "što se duže niži LDL holesterol održava, to bolje." Veoma male razlike u nivou LDL holesterola (od 0,6 do 0,8 mmol/l) održavane tokom niza godina, rezultiraju smanjenjem rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Uzimanje suplemenata koji sadrže ekstrakt crvenog pirinča, koji sadrži male doze monakolina K (od 3 do 10 mg po tableti) omogućava efikasno i relativno sigurno snižavanje lipida kod osoba niskog kardiovaskularnog rizika sa blago povišenim holesterolom.
Pored crvenog pirinča, vitamin K2 ima važnu ulogu u održavanju zdravlja krvnih sudova. On pomaže u sprečavanju stvaranja naslaga kalcijuma u zidovima krvnih sudova. Kalcijum je mineral koji je dobar za naše kosti, ali ne i za naše srce. Ako se kalcijum taloži u krvnim sudovima, oni postaju tvrđi i sužavaju se, što otežava protok krvi i povećava rizik od nastanka srčanih bolesti i moždanog udara.
Vitamin K2 igra ključnu ulogu u aktivaciji određenog proteina (matriksni Gla protein, skraćeno MGP), koji sprečava kalcifikaciju krvnih sudova. Na taj način on sprečava da se kalcijum taloži u krvnim sudovima, a istovremeno ga usmerava ka kostima, gde je potreban.
Uloga vitamina K2 je potvrđena mnogim studijama. Jedna od studija, koja je trajala više od 5 godina, pokazala je da je kod starije populacije nedovoljnost aktivacije MG proteina povezana sa povećanim rizikom od neželjenih ishoda kardiovaskularnih bolesti, nezavisno od tradicionalnih faktora rizika.
Takođe, istraživanja su pokazala da je nedovoljna aktivacija ovog proteina u nedostatku vitamina K2 povezana sa povećanim rizikom od koronarne bolesti, bolesti perifernih arterija, srčane insuficijencije i moždanog udara tokom praćenja pacijenata sa dijabetesom. Čuvena Roterdamska studija pratila je pacijente tokom 10 godina i pokazala da osobe koji uzimaju više od 32 μg vitamina K2 dnevno imaju 50% manji rizik od smrti izazvane kardiovaskularnim oboljenjima.
Vitamin K2 je bezbedan za upotrebu i nema poznatih slučajeva predoziranja ili neželjenih efekata.
Kako bi se uticalo na smanjenje povišenih vrednosti holesterola, treba promeniti i neke svoje životne navike. To uključuje ishranu sa malo zasićenih masti, kao što su Mediteranska dijeta i DASH dijeta (Dijetetski pristupi zaustavljanju hipertenzije) uz fizičku aktivnost umerenog, do visokog intenziteta bar 150 min nedeljno, kao i prestanak pušenja.
ArteroProtect® Forte je preparat koji u sebi sadrži monakolin K iz crvenog pirinča i vitamin K2. Svojim specifičnim sastavom i zajedničkim delovanjem aktivnih sastojaka pomaže u regulaciji holesterola i doprinosi elastičnosti krvnih sudova. Uz pravilne životne navike, kao što su zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost, on može biti snažan saveznik u borbi protiv holesterola.
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
