Čini se da, što je više novih istraživanja, to je i više novih saznanja o tome koliko su korisne probiotske kulture i kako one utiču na naše zdravlje.
Na tržištu je danas dostupan veliki broj probiotskih proizvoda i potrebno je znati kako izabrati pravi. U preplavljujućem moru proizvoda i obećanja koja prate probiotike moramo se zapitati da li su probiotici koje pijemo zaista korisni.
Kako bi dobili odgovore na ova pitanja, došli smo u Probiotic Excellence Center Abela Pharm koji se bavi naučno-istraživačkim radom, ali i edukacijom opšte i stručne javnosti na temu probiotika i mikrobiote. Na ovu temu, danas govori prof dr. sc. Branislava Miljković, predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS) i autor Smernica za probiotike.
Kada pacijent uđe u apoteku i zatraži probiotik koje su to ključne informacije?
Pre svega, potrebno je da razumemo konkretni zdravstveni problem pacijenta. Razlikuju se potrebe osoba koje piju antibiotike od onih koje imaju digestivne smetnje ili koje se suočavaju sa drugim zdravstvenim izazovima. Tek kada razumemo svrhu za uzimanje probiotika, možemo preporučiti odgovarajući probiotik koji će najbolje zadovoljiti njihove specifične potrebe.
Nisu svi probiotici isti. Na primer, kada koristite antibiotike preporučuje se da odmah počnete da koristite i probiotke. Prema Smernicama za farmaceute, Saccharomyces boulardii je prva preporuka jer, kao probiotska kvasnica, jedini može da se koristi istovremeno sa antibioticima, bez potrebe za pravljenjem vremenskog razmaka od dva do tri sata koji se inače preporučuje. Svakako je savet da se prilikom kupovine probiotskog preparata pacijent uvek posavetuje sa farmaceutom koji će dati preporuku u skladu sa aktuelnim smernicama.
O kakvim smernicama je reč?
U pitanju su nacionalne smernice za probiotike, koje su specifično namenjene farmaceutima. U ovim smernicama, precizno su definisane određene probiotske kulture i njihove optimalne doze za rešavanje određenih zdravstvenih problema.
Važno je napomenuti da su ove smernice nastale kako bi farmaceutima pomogle da pruže brze i tačne odgovore na pitanja pacijenata i da im pruže pouzdane savete. Zadovoljstvo je što sam imala priliku da doprinesem izradi smernica koje su zasnovane na dokazima iz kliničkih ispitivanja probiotskih kultura. Razumevanje uloge probiotika i njihova pravilna primena su ključni za opšte zdravlje i dobrobit pacijenata.
Mnogi ljudi veruju da više znači bolje kada kupuju probiotik. Da li je to zaista tako?
Pravilno doziranje probiotika je ključno kako bismo iskoristili pun potencijal ovih korisnih mikroorganizama za naše zdravlje. Od doze zavisi koliko će probiotici biti efikasni i zbog toga je važno uneti dovoljan broj probiotskih kultura.
Međutim, postoji još jedna informacija na koju je možda još važnije da obratimo pažnju. Pošto su probiotici živi mikroorganizmi, njihov broj vremenom opada, čime se smanjuje njihova efikasnost. Zato je neophodno obratiti pažnju da li je na deklaraciji probiotika definisana količina probiotskih kultura do kraja roka upotrebe, a ne u trenutku proizvodnje ili trenutku pakovanja.
S obzirom na to da su probiotici živi mikroorganizmi da li treba da ih čuvamo na poseban način?
Probiotici su osetljivi na spoljne faktore kao što su kiseonik, vlaga i svetlost i potrebno ih je čuvati na suvom i hladnom mestu. Takođe, potrebno je obratiti pažnju i na pakovanje.
Kako bi mikroorganizmi u probiotskom preparatu ostali živi, i unutrašnje i spoljašnje pakovanje igra ključnu ulogu. Maksimalnu zaštitu probiotskih kultura pružaju probiotici koji dolaze sa dodatnom zaštitom. U njima, pored uobičajenog blister pakovanja, postoji i troslojna kesica ispunjena inertnim gasom, takozvano aTECH pakovanje koje dodatno čuva osetljive mikroorganizme od negativnih spoljnih faktora.
Poruka za kraj?
Pravilna upotreba probiotika može doneti brojne koristi za vaše zdravlje, ali je ključno obratiti pažnju na dozu, pakovanje i smernice za pravilnu upotrebu.
Konsultacija sa farmaceutom prilikom izbora probiotika može vam pomoći da odaberete proizvod koji najbolje odgovara vašim potrebama. Važno je zapamtiti da je pravilan izbor probiotika preduslov za njegovu efikasnost i doprinos vašem zdravlju.
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
