Broj obolelih od tog sindroma, koji su izneli Centri za kontrolu i prevenciju bolesti veći je nego što su prethodne studije ukazivale i to verovatno zato što su uračunati i neki pacijenti sa dugim kovidom.
Elizabet Anger, koautorka izveštaja zasnovanog na anketiranju 57.000 odraslih osoba u SAD tokom 2021. i 2022. godine, rekla je da to stanje "očigledno nije retka bolest".
Hronični umor karakteriše najmanje šest meseci teške iscrpljenosti koja ne prolazi odmaranjem u krevetu.
Pacijenti takođe prijavljuju bol, moždanu maglu i druge simptome koji mogu da se pogoršaju posle vežbanja, rada na poslu ili drugih aktivnosti.
Za sindrom hroničnog umora ne postoji lek, kao ni test krvi ili pregled skenerom koji bi omogućili brzo postavljanje dijagnoze.
Lekari nisu uspeli da utvrde uzrok te bolesti, iako istraživanja sugerišu da je u pitanju produžena prekomerna reakcija tela na infekciju ili drugi udar na imuni sistem.
Sindrom hroničnog umora je postao poznat pre gotovo 40 godina, kada su brojni slučajevi prijavljeni u saveznim državama Nevada i Njujork. Neki lekari su ga odbacili kao psihosomatski sindrom, a neki se i danas drže tog mišljenja, prema rečima stručnjaka i pacijenata.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 1
Novonasađeni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar