Pola Srbije ima visok krvni pritisak

Teške posledice visokog krvnog pritiska mogu da se spreče, ali se na prevenciji zdravlja i zdravstvenom prosvećivanju u Srbiji radi jako malo. Podaci iz 54 koronarne jedinice u Srbiji pokazuju da čak 70% pacijenata sa akutnim infarktom srca imaju povišen krvni pritisak, koji je kod velikog broja obolelih bio nelečen.

"Od ukupnog broja bolesnika koji ima povišen krvni pritisak, koji je izrazito negativan faktor za nastanak koronarne bolesti, leči se možda nekih, svaki treći. A od tog svakog trećeg, svaki deseti ili jedanaesti ima korigovan faktor, krvni pritisak", kaže za B92 dr Aleksandar Nešković, kardiolog i zamenik direktora KBC Zemun.

Visoki krvni pritisak oštećuje krvne sudove u celom organizmu. To je najmasovnija bolest današnjice koja, ako se ne leči izaziva i infarkt srca.

Visoki krvni pritisak se naziva i tihim ubicom jer često ne daje znake upozorenja. U Srbiji obolevaju sve mlađi ljudi, granica se sa 50 spustila na 35 pa je jako važno da se otkrije na vreme. Visoki krvni pritisak se ne može izlečiti, ali se redovnim i doživotnim uzimanjem lekova može držati pod kontolom. O opasnostima nelečenog krvnog pritiska, masnoćama u krvi, gojaznosti i opasnostima nedovoljnog kretanja pacijenti u Srbiji saznaju najčešće tek kad se ozbiljno razbole.

"Lekari opšte prakse jednostavno nemaju vremena, po onom uvidu koji ja imam u to, nemaju vremena uopšte da razgovaraju sa pacijentom. Oni su apsolutno opterećeni ogromnim brojem pregleda, ogromnim brojem uputa koje izdaju. Tako da je u njihovoj svakodnevnoj aktivnosti razgovor sa pacijentom praktično nemoguć", dodaje dr Nešković.

Nelečeni visoki krvni pritisak dovodi do oštećenja vida, moždanog udara, infarkta srca, otkazivanja bubrega, aneurizmatskih bolesti. Sve ove posledice vode u invalidnost ili smrt, a njihovo lečenje je dugotrajno i veoma skupo. Teške posledice visokog krvnog pritiska mogu da se spreče, pre svega redovnim uzimanjem lekova koje je propisao lekar, ali i zdravijim načinom života i zdravijom ishranom.