Osteoporoza je bolest koju nazivaju epidemijom 21. veka koju karakteriše smanjivanje gustine kostiju što za posledicu ima nastanak preloma.
Foto: 021.rs (dr Tatjana Nikolov/Privatna arhiva)
O tome da li je i na koji način moguće zaštititi kosti i sačuvati ih od preloma govori sa dr Tatjana Nikolov, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i načelnica službe za dijagnostičko-konsultativne preglede Specijalne bolnice za reumatske bolesti u Novom Sadu.
U svetu oko 10 odsto stanovništva boluje od osteoporoze, a pošto se broj starijih osoba povećava, pretpostavlja se da će osteoporoza biti još veći zdravstveni problem, jer će se i broj preloma povećati.
Procenjeno je da se u svetu svake tri sekunde, dogodi prelom kao posledica osteoporoze. Odnosno svaka treća žena i svaki peti muškarac nakon 50. godine života će doživeti prelom zbog smanjene koštane čvrstine.
Prelomi se najčešće javljaju na kičmenim pršljenovima, kukovima i ručnom zglobu i događaju se čak i na takozvanu "malu traumu". To znači da ovi prelomi nastaju i u situacijama kada se verovatno ne bi dogodili, da nema osteoporoze.
Od osteoporoze oboljevaju osobe oba pola i svih uzrasta, a posebno su ugrožene žene u menopauzi. Tada dolazi do smanjenog lučenja ženskih polnih hormona i prestaje njihova zaštitna uloga na kost. Kod muškaraca je gubitak koštane mase sporiji i manji, kosti su čvršće, pa oni ređe imaju osteoporozu.
Faktori rizika za nastanak osteoporoze su mnogobrojni. Možemo ih podeliti u dve grupe, na promenjive i nepromenjive.
Nepromenjivi faktori rizika su oni na koje ne možemo da utičemo: ženski pol, bela rasa, rana menopauza (pre 45. godine života), osteoporoza i prelom kuka majke, životna dob preko 65 godina i genetska predispozicija.
Takođe, neke pridružene bolesti mogu loše uticati na zdravlje kostiju. Tu spadaju bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bubrežna insuficijencija, poremećaji apsorpcije i neke upalne reumatske bolesti), kao i upotreba nekih lekova koji smanjuju koštanu gustinu.
Za razliku od prethodnih faktora rizika na koje ne možemo uticati, jako je bitno uticati na one faktore, koji zavise od nas. Smanjenjem telesne težine, prekidom konzumiranja alkohola, prestankom pušenja, kao i redovnim unošenjem vitamina K2 i D3 možemo u velikoj meri sprečiti nastanak osteoporoze.
Prema preporukama Svestske Zdravstvene Organizacije dijagnoza se postavlja DXA pregledom. Pregled je bezbolan i komforan za pacijenta, traje nekoliko minuta, bezbedan je, tako da je moguće koštanu gustinu izmeriti u svim životnim dobima, uključujući i decu.
Danas postoji veliki broj lekova koji se primenjuju u cilju sprečavanja i lečenja osteoporoze. Terapija ima za cilj da održi postojeće stanje ili da popravi koštanu gustinu. Sve lekove možemo podeliti u tri osnovne grupe: lekovi koji sprečavaju razgradnju kosti, lekove koji stimulišu izgradnju kosti i lekove koji imaju oba navedena efekta.
Kao što je već pomenuto, važan deo za sprečavanje nastanka i razvoja osteoporoze je redovno unošenje vitamina K2 i D3. Bitno je naglasiti da oni najbolje deluju zajedno te da je suplementacija preparatom K2D3® Viva efikasnija u sprečavanju gubitka koštane mase nego kada se ovi vitamini koriste pojedinačno.
K2D3® Viva je jedinstven preparat koji može pomoći da se spreči nastanak i razvoj osteoporoze. Jedna soft gel kapsula ovog preparata sadrži 2000 IJ vitamina D3, što predstavlja preporučenu dnevnu dozu, koja omogućava adekvatno preuzimanje kalcijuma.
Foto: AbelaPharm
Da bi se kalcijum pravilno iskoristio tj. ugradio u kosti, a ne u neka druga tkiva, neophodan je vitamin K2, što upravo imamo u ovoj idealnoj kombinaciji. Zato je uz vitamin D3 uvek potrebno uzimati i vitamin K2. Prednost je i u tome što se može nesmetano kombinovati sa lekovima za lečenje osteoporoze i ima dobru efikasnost i podnošljivost.
Važno je da znamo da je osteoporoza "nema bolest" jer ne daje nikakve simptome i otkriva se najčešće tek nakon što dođe do preloma. Zato je moja preporuka K2D3® Viva.
U Srbiji je u periodu od 27. oktobra do 2. novembra evidentirano 6.255 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Privredna komora Srbije (PKS) sprovodi od 3. do 9. novembra kampanju pod nazivom "#MedSafetyWeek", sa ciljem podizanja svesti o značaju prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove.
Međunarodni tim istraživača, predvođen španskim naučnicima, po prvi put je stvorio organoide ljudskih bubrega, kombinovao ih sa bubrezima svinje i potom ih uspešno presadio u telo životinje.
Posmatranje originalnih umetničkih dela može da ublaži stres, smanji rizik od srčanih bolesti i pojača imunološki sistem, objavljeno je u prvoj studiji te vrste koju je uradio Kraljevski koledž iz Londona.
Kako sve više Amerikanaca koristi GLP-1 lekove poput Ozempika i Vegovija, restorani reaguju - smanjuju porcije, prilagođavaju menije i redefinišu kako izgleda "zadovoljavajući obrok".
Sezona gripe uveliko je u toku, a sa njom dolazi i naša potreba da sačuvamo i ojačamo imunitet. Tu i jedan poznati mineral može mnogo da pomogne - jod.
Više od milion korisnika platforme "ChatGPT" svake nedelje pokazuje znake samoubilačkih namera, saopštila je kompanija "OpenAI", u okviru izveštaja o bezbednosti svog četbota.
Stanovnici razvijenih zemalja rođeni između 1960. i 1975. sve češće pokazuju znakove zavisnosti od visokoprerađene hrani, kao prva generacija izložena takvoj ishrani u detinjstvu.
Udruženje "Pacijenti protiv psorijaze 3P" ogranizovaće širom Srbije edukacije obolelih od te hronične kožne bolesti, kako bi saznali o dostupnosti biološke terapije, najavio je predsednik udruženja Vladimir Kecić.
Koristeći mikroskope izuzetno visoke rezolucije i mašinsko učenje, američki naučnici su otkrili potpuno novi tip veze između neurona u mišjem i ljudskom mozgu.
U nesvakidašnjoj hirurškoj proceduri, 65-godišnja pacijentkinja obolela od Parkinsonove bolesti svirala je klarinet dok su joj lekari stimulisali mozak električnim impulsima, kako bi pratili trenutne efekte operacije.
Ljudi koji redovno preskaču doručak imaju značajno veći rizik od razvoja metaboličkog sindroma - grupe stanja koja povećavaju verovatnoću srčanih oboljenja, dijabetesa i moždanog udara.
