Osteoporoza je bolest koju nazivaju epidemijom 21. veka koju karakteriše smanjivanje gustine kostiju što za posledicu ima nastanak preloma.
Foto: 021.rs (dr Tatjana Nikolov/Privatna arhiva)
O tome da li je i na koji način moguće zaštititi kosti i sačuvati ih od preloma govori sa dr Tatjana Nikolov, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i načelnica službe za dijagnostičko-konsultativne preglede Specijalne bolnice za reumatske bolesti u Novom Sadu.
U svetu oko 10 odsto stanovništva boluje od osteoporoze, a pošto se broj starijih osoba povećava, pretpostavlja se da će osteoporoza biti još veći zdravstveni problem, jer će se i broj preloma povećati.
Procenjeno je da se u svetu svake tri sekunde, dogodi prelom kao posledica osteoporoze. Odnosno svaka treća žena i svaki peti muškarac nakon 50. godine života će doživeti prelom zbog smanjene koštane čvrstine.
Prelomi se najčešće javljaju na kičmenim pršljenovima, kukovima i ručnom zglobu i događaju se čak i na takozvanu "malu traumu". To znači da ovi prelomi nastaju i u situacijama kada se verovatno ne bi dogodili, da nema osteoporoze.
Od osteoporoze oboljevaju osobe oba pola i svih uzrasta, a posebno su ugrožene žene u menopauzi. Tada dolazi do smanjenog lučenja ženskih polnih hormona i prestaje njihova zaštitna uloga na kost. Kod muškaraca je gubitak koštane mase sporiji i manji, kosti su čvršće, pa oni ređe imaju osteoporozu.
Faktori rizika za nastanak osteoporoze su mnogobrojni. Možemo ih podeliti u dve grupe, na promenjive i nepromenjive.
Nepromenjivi faktori rizika su oni na koje ne možemo da utičemo: ženski pol, bela rasa, rana menopauza (pre 45. godine života), osteoporoza i prelom kuka majke, životna dob preko 65 godina i genetska predispozicija.
Takođe, neke pridružene bolesti mogu loše uticati na zdravlje kostiju. Tu spadaju bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bubrežna insuficijencija, poremećaji apsorpcije i neke upalne reumatske bolesti), kao i upotreba nekih lekova koji smanjuju koštanu gustinu.
Za razliku od prethodnih faktora rizika na koje ne možemo uticati, jako je bitno uticati na one faktore, koji zavise od nas. Smanjenjem telesne težine, prekidom konzumiranja alkohola, prestankom pušenja, kao i redovnim unošenjem vitamina K2 i D3 možemo u velikoj meri sprečiti nastanak osteoporoze.
Prema preporukama Svestske Zdravstvene Organizacije dijagnoza se postavlja DXA pregledom. Pregled je bezbolan i komforan za pacijenta, traje nekoliko minuta, bezbedan je, tako da je moguće koštanu gustinu izmeriti u svim životnim dobima, uključujući i decu.
Danas postoji veliki broj lekova koji se primenjuju u cilju sprečavanja i lečenja osteoporoze. Terapija ima za cilj da održi postojeće stanje ili da popravi koštanu gustinu. Sve lekove možemo podeliti u tri osnovne grupe: lekovi koji sprečavaju razgradnju kosti, lekove koji stimulišu izgradnju kosti i lekove koji imaju oba navedena efekta.
Kao što je već pomenuto, važan deo za sprečavanje nastanka i razvoja osteoporoze je redovno unošenje vitamina K2 i D3. Bitno je naglasiti da oni najbolje deluju zajedno te da je suplementacija preparatom K2D3® Viva efikasnija u sprečavanju gubitka koštane mase nego kada se ovi vitamini koriste pojedinačno.
K2D3® Viva je jedinstven preparat koji može pomoći da se spreči nastanak i razvoj osteoporoze. Jedna soft gel kapsula ovog preparata sadrži 2000 IJ vitamina D3, što predstavlja preporučenu dnevnu dozu, koja omogućava adekvatno preuzimanje kalcijuma.
Foto: AbelaPharm
Da bi se kalcijum pravilno iskoristio tj. ugradio u kosti, a ne u neka druga tkiva, neophodan je vitamin K2, što upravo imamo u ovoj idealnoj kombinaciji. Zato je uz vitamin D3 uvek potrebno uzimati i vitamin K2. Prednost je i u tome što se može nesmetano kombinovati sa lekovima za lečenje osteoporoze i ima dobru efikasnost i podnošljivost.
Važno je da znamo da je osteoporoza "nema bolest" jer ne daje nikakve simptome i otkriva se najčešće tek nakon što dođe do preloma. Zato je moja preporuka K2D3® Viva.
Sneg pred kućnim pragom obično poziva vlasnika da ga očisti, ali ljudi sa srčanim bolestima trebalo bi dva puta da razmisle pre nego što krenu u akciju.
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je da nisu tačni navodi pojedinih medija da zdravstvenim ustanovama nedostaju infuzioni rastvori.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je, povodom završetka višenedeljnog božićnog posta, da je posle posta važna umerenost u konzumiranju uobičajene hrane.
Američke vlasti saopštile su da uklanjaju četiri vakcine iz svog rutinskog kalendara imunizacije dece kako bi se uskladile sa praksom drugih razvijenih zemalja.
Nedavno je predsednik SAD Donald Tramp, koji ima hroničnu vensku insuficijenciju, priznao da uzima visoku dnevnu dozu aspirina, i to čini već više od dve decenije, odbacujući savete svojih lekara.
Godine 2022, neurolozi u klinici za pamćenje u Kini dijagnostikovali su 19-godišnjaku ono za šta su verovali da je Alchajmerova bolest - čineći ga najmlađom osobom kojoj je ikada postavljena ova dijagnoza.
U Velikoj Britaniji je stupila na snagu zabrana reklamiranja brze i nezdrave hrane na televiziji i internetu, u okviru mera za suzbijanje gojaznosti kod dece.
Milioni ljudi širom sveta mogli bi biti izloženi riziku ubrzanog starenja mozga zbog svakodnevne upotrebe veštačkih zaslađivača, pokazuje nova studija.
Kreativne aktivnosti, poput plesa, muzike, crtanja, ali i igranja složenih video-igara, ne samo da mogu poboljšati zdravlje mozga, već ga mogu i usporiti da stari, pokazuje nova studija.
Kada govorimo o zdravlju creva, obično najviše pažnje posvećujemo ishrani. Ipak, jednako važnu - a neretko i ključnu - ulogu imaju napici koje svakodnevno konzumiramo.
Stručnjaci upozoravaju da namakanje posuđa tokom noći može pretvoriti vašu kuhinju u leglo bakterija koje izazivaju trovanje hranom i ozbiljne bolesti.
Nove studije sprovedene nad desetinama hiljada dece ukazuju da korišćenje pametnih telefona pre 13. godine života značajno povećava rizik od poremećaja spavanja, gojaznosti i psihološkog stresa.
Dok uživamo u ukusnim zalogajima, stomatolozi upozoravaju na neočekivane namirnice koje mogu izazvati neprijatan zadah i pokvariti praznično raspoloženje.
U Srbiji je od 22. do 28. decembra registrovano 21.225 slučајеvа оbоljеnjа sličnih gripu i 19.569 slučajeva оbоljenja оd акutnih rеspirаtоrnih infekcija.
Republički fond za zdravstveno osiguranje usvojio je novu listu lekova na koju je stavljeno čak 99 novih generičkih lekova, odnosno zamena za lekove koji se već izdaju o trošku RFZO, ali od različitih proizvođača.
.jpg "Ples, čitanje i video-igre mogu pomoći da mozak duže ostane mlad")
