Osteoporoza je bolest koju nazivaju epidemijom 21. veka koju karakteriše smanjivanje gustine kostiju što za posledicu ima nastanak preloma.
Foto: 021.rs (dr Tatjana Nikolov/Privatna arhiva)
O tome da li je i na koji način moguće zaštititi kosti i sačuvati ih od preloma govori sa dr Tatjana Nikolov, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i načelnica službe za dijagnostičko-konsultativne preglede Specijalne bolnice za reumatske bolesti u Novom Sadu.
U svetu oko 10 odsto stanovništva boluje od osteoporoze, a pošto se broj starijih osoba povećava, pretpostavlja se da će osteoporoza biti još veći zdravstveni problem, jer će se i broj preloma povećati.
Procenjeno je da se u svetu svake tri sekunde, dogodi prelom kao posledica osteoporoze. Odnosno svaka treća žena i svaki peti muškarac nakon 50. godine života će doživeti prelom zbog smanjene koštane čvrstine.
Prelomi se najčešće javljaju na kičmenim pršljenovima, kukovima i ručnom zglobu i događaju se čak i na takozvanu "malu traumu". To znači da ovi prelomi nastaju i u situacijama kada se verovatno ne bi dogodili, da nema osteoporoze.
Od osteoporoze oboljevaju osobe oba pola i svih uzrasta, a posebno su ugrožene žene u menopauzi. Tada dolazi do smanjenog lučenja ženskih polnih hormona i prestaje njihova zaštitna uloga na kost. Kod muškaraca je gubitak koštane mase sporiji i manji, kosti su čvršće, pa oni ređe imaju osteoporozu.
Faktori rizika za nastanak osteoporoze su mnogobrojni. Možemo ih podeliti u dve grupe, na promenjive i nepromenjive.
Nepromenjivi faktori rizika su oni na koje ne možemo da utičemo: ženski pol, bela rasa, rana menopauza (pre 45. godine života), osteoporoza i prelom kuka majke, životna dob preko 65 godina i genetska predispozicija.
Takođe, neke pridružene bolesti mogu loše uticati na zdravlje kostiju. Tu spadaju bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bubrežna insuficijencija, poremećaji apsorpcije i neke upalne reumatske bolesti), kao i upotreba nekih lekova koji smanjuju koštanu gustinu.
Za razliku od prethodnih faktora rizika na koje ne možemo uticati, jako je bitno uticati na one faktore, koji zavise od nas. Smanjenjem telesne težine, prekidom konzumiranja alkohola, prestankom pušenja, kao i redovnim unošenjem vitamina K2 i D3 možemo u velikoj meri sprečiti nastanak osteoporoze.
Prema preporukama Svestske Zdravstvene Organizacije dijagnoza se postavlja DXA pregledom. Pregled je bezbolan i komforan za pacijenta, traje nekoliko minuta, bezbedan je, tako da je moguće koštanu gustinu izmeriti u svim životnim dobima, uključujući i decu.
Danas postoji veliki broj lekova koji se primenjuju u cilju sprečavanja i lečenja osteoporoze. Terapija ima za cilj da održi postojeće stanje ili da popravi koštanu gustinu. Sve lekove možemo podeliti u tri osnovne grupe: lekovi koji sprečavaju razgradnju kosti, lekove koji stimulišu izgradnju kosti i lekove koji imaju oba navedena efekta.
Kao što je već pomenuto, važan deo za sprečavanje nastanka i razvoja osteoporoze je redovno unošenje vitamina K2 i D3. Bitno je naglasiti da oni najbolje deluju zajedno te da je suplementacija preparatom K2D3® Viva efikasnija u sprečavanju gubitka koštane mase nego kada se ovi vitamini koriste pojedinačno.
K2D3® Viva je jedinstven preparat koji može pomoći da se spreči nastanak i razvoj osteoporoze. Jedna soft gel kapsula ovog preparata sadrži 2000 IJ vitamina D3, što predstavlja preporučenu dnevnu dozu, koja omogućava adekvatno preuzimanje kalcijuma.
Foto: AbelaPharm
Da bi se kalcijum pravilno iskoristio tj. ugradio u kosti, a ne u neka druga tkiva, neophodan je vitamin K2, što upravo imamo u ovoj idealnoj kombinaciji. Zato je uz vitamin D3 uvek potrebno uzimati i vitamin K2. Prednost je i u tome što se može nesmetano kombinovati sa lekovima za lečenje osteoporoze i ima dobru efikasnost i podnošljivost.
Važno je da znamo da je osteoporoza "nema bolest" jer ne daje nikakve simptome i otkriva se najčešće tek nakon što dođe do preloma. Zato je moja preporuka K2D3® Viva.
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
