Osteoporoza je bolest koju nazivaju epidemijom 21. veka koju karakteriše smanjivanje gustine kostiju što za posledicu ima nastanak preloma.
Foto: 021.rs (dr Tatjana Nikolov/Privatna arhiva)
O tome da li je i na koji način moguće zaštititi kosti i sačuvati ih od preloma govori sa dr Tatjana Nikolov, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i načelnica službe za dijagnostičko-konsultativne preglede Specijalne bolnice za reumatske bolesti u Novom Sadu.
U svetu oko 10 odsto stanovništva boluje od osteoporoze, a pošto se broj starijih osoba povećava, pretpostavlja se da će osteoporoza biti još veći zdravstveni problem, jer će se i broj preloma povećati.
Procenjeno je da se u svetu svake tri sekunde, dogodi prelom kao posledica osteoporoze. Odnosno svaka treća žena i svaki peti muškarac nakon 50. godine života će doživeti prelom zbog smanjene koštane čvrstine.
Prelomi se najčešće javljaju na kičmenim pršljenovima, kukovima i ručnom zglobu i događaju se čak i na takozvanu "malu traumu". To znači da ovi prelomi nastaju i u situacijama kada se verovatno ne bi dogodili, da nema osteoporoze.
Od osteoporoze oboljevaju osobe oba pola i svih uzrasta, a posebno su ugrožene žene u menopauzi. Tada dolazi do smanjenog lučenja ženskih polnih hormona i prestaje njihova zaštitna uloga na kost. Kod muškaraca je gubitak koštane mase sporiji i manji, kosti su čvršće, pa oni ređe imaju osteoporozu.
Faktori rizika za nastanak osteoporoze su mnogobrojni. Možemo ih podeliti u dve grupe, na promenjive i nepromenjive.
Nepromenjivi faktori rizika su oni na koje ne možemo da utičemo: ženski pol, bela rasa, rana menopauza (pre 45. godine života), osteoporoza i prelom kuka majke, životna dob preko 65 godina i genetska predispozicija.
Takođe, neke pridružene bolesti mogu loše uticati na zdravlje kostiju. Tu spadaju bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bubrežna insuficijencija, poremećaji apsorpcije i neke upalne reumatske bolesti), kao i upotreba nekih lekova koji smanjuju koštanu gustinu.
Za razliku od prethodnih faktora rizika na koje ne možemo uticati, jako je bitno uticati na one faktore, koji zavise od nas. Smanjenjem telesne težine, prekidom konzumiranja alkohola, prestankom pušenja, kao i redovnim unošenjem vitamina K2 i D3 možemo u velikoj meri sprečiti nastanak osteoporoze.
Prema preporukama Svestske Zdravstvene Organizacije dijagnoza se postavlja DXA pregledom. Pregled je bezbolan i komforan za pacijenta, traje nekoliko minuta, bezbedan je, tako da je moguće koštanu gustinu izmeriti u svim životnim dobima, uključujući i decu.
Danas postoji veliki broj lekova koji se primenjuju u cilju sprečavanja i lečenja osteoporoze. Terapija ima za cilj da održi postojeće stanje ili da popravi koštanu gustinu. Sve lekove možemo podeliti u tri osnovne grupe: lekovi koji sprečavaju razgradnju kosti, lekove koji stimulišu izgradnju kosti i lekove koji imaju oba navedena efekta.
Kao što je već pomenuto, važan deo za sprečavanje nastanka i razvoja osteoporoze je redovno unošenje vitamina K2 i D3. Bitno je naglasiti da oni najbolje deluju zajedno te da je suplementacija preparatom K2D3® Viva efikasnija u sprečavanju gubitka koštane mase nego kada se ovi vitamini koriste pojedinačno.
K2D3® Viva je jedinstven preparat koji može pomoći da se spreči nastanak i razvoj osteoporoze. Jedna soft gel kapsula ovog preparata sadrži 2000 IJ vitamina D3, što predstavlja preporučenu dnevnu dozu, koja omogućava adekvatno preuzimanje kalcijuma.
Foto: AbelaPharm
Da bi se kalcijum pravilno iskoristio tj. ugradio u kosti, a ne u neka druga tkiva, neophodan je vitamin K2, što upravo imamo u ovoj idealnoj kombinaciji. Zato je uz vitamin D3 uvek potrebno uzimati i vitamin K2. Prednost je i u tome što se može nesmetano kombinovati sa lekovima za lečenje osteoporoze i ima dobru efikasnost i podnošljivost.
Važno je da znamo da je osteoporoza "nema bolest" jer ne daje nikakve simptome i otkriva se najčešće tek nakon što dođe do preloma. Zato je moja preporuka K2D3® Viva.
Vodeći psihijatri se sve više slažu da korišćenje čet-botova sa veštačkom inteligencijom (AI) može da bude povezano sa slučajevima psihoze, piše Volstrit džurnal.
Republika Srpska dobila je Zakon o zaštiti zdravlja od duvanskih proizvoda, kojim se uvodi apsolutna zabrana pušenja u svim zatvorenim javnim prostorima.
U najnovijem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ističe se da Evropa ima najveći nivo konzumacije alkohola na svetu, što znatno doprinosi prevremenoj smrtnosti i povredama.
Međunarodna federacija za dijabetes zvanično je ove godine priznala dijabetes tipa 5, manje poznat, ali ozbiljan oblik bolesti, prenosi danas portal Sajens Alert.
Bugarska je i dalje među zemljama sa najvišim procentom konzumiranja alkohola u Evropi i na globalnom nivou, pokazuju najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Čekaonice i ordinacije u Srbiji su pune zbog sezonskih respiratornih infekcija, gripa i kovida. U sve se umešala i mutirana verzija gripa bombastično nazvana - "supergrip", ali to nije novi virus.
Članovi Vlade Srbije dogovorili su na današnjoj sednici da direktori zdravstvenih ustanova u kojima se sprovode poslovi u cilju smanjenja liste čekanja donesu odluku o preraspodeli radnog vremena.
Neke studije pokazuju da vitamin C može pomoći u sprečavanju ili smanjenju simptoma prehlade i gripa. Međutim, ne pokazuju sve studije ovu korist, iako korist svakako postoji.
Naučnici rade na razvoju metode analize krvi koja bi mogla da predvidi stepen rizika od hipetrofične kardiomiopatije (HCM), najčešćeg srčanog oboljenja, prenosi "Gardijan".
Većini ljudi se bar jednom tokom dana javi želja za nečim za grickanje, čak i kada su doručak i ručak bili obilni. Ponekad posežemo za užinom jer smo zaista gladni, a ponekad iz dosade, stresa ili navike.
Spinalna mišićna atrofija (SMA) danas se u Srbiji otkriva već na rođenju, a od uvođenja obaveznog neonatalnog skrininga u septembru 2023. godine testirano je 136.899 beba, a kod 20 je potvrđena dijagnoza SMA.
Početak nove godine za mnoge je trenutak preispitivanja navika, od ishrane i fizičke aktivnosti do brige o zdravlju. Dok se najčešće govori o šećeru, mastima i kalorijama, jedan važan mineral često je van fokusa: jod.
Pomoćnik direktora Klinike za dečiju hirurgiju i ortopediju u Nišu Milan Bojanović apelovao je na roditelje, babe i dede da deci i unucima ne kupuju petarde i druga pirotehnička sredstva zbog opasnosti od povreda.
Tokom zimskih meseci, stanovnici urbanih sredina vrlo često su izloženi povišenim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu, što nepovoljno utiče prvenstveno na disajne i kardiovaskularne funkcije.
Direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je da se trenutna epidemijska situacija u Srbiji vidi u domovima zdravlja gde je veliki broj obolelih od respiratornih infekcija.
