Istina je, međutim, da su naše kosti mnogo pre toga postepeno gubile čvrstoću i gustinu. O tome da li je, i na koji način moguće zaštititi kosti i sačuvati ih od preloma razgovaramo govori doc. dr Radmila Matijević, šef Kabineta za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju u Univerzitetskom kliničkom Centru Vojvodine u kome se godišnje uradi preko 1000 DXA pregleda.
Od malena su nas učili da je kalcijum važan za zdravlje kostiju. Međutim, sve češće slušamo o tome da još neki vitamini daju kostima čvrstinu i čine ih otpornim na prelome. Da li je to zaista tako?
Da bi nivo kalcijuma u krvi bio adekvatan, neophodna je i dovoljna količina vitamina D jer on utiče na preuzimanje kalcijuma i fosfora unetog putem ishrane.
Vitamin sunca, kako se često opisuje, ima ulogu u prevenciji depresije, modulira imuni odgovor, utiče na nivo šećera u krvi, pomaže normalno funkcionisanje mišića a neophodan je za zdravlje kostiju. Nedostatak vitamina D kod dece dovodi do pojave rahitisa a kod odraslih do smanjenog kvaliteta kosti, osteoporoze i osteoporotičnih preloma.
Koja je uloga vitamina K2?
Davne 1939. godine, svetski putnik, stomatolog po profesiji, dr. Weston A. Price se zapitao ko su najzdraviji ljudi na planeti. Odgovor je dao u svojoj knjizi, opisavši do tada neotkriveni vitamin. U svom radu Prajs je pretpostavio da ovaj vitamin nedostaje u ishrani zapadnih kultura, te da zbog toga, u poređenju sa stanovnicima Japana ili Aboridžinima na primer, osobe bele rase znatno češće oboljevaju od nekih bolesti.
Nedugo potom, već 1934. godine Nobelova nagrada je dodeljena dvojici naučnika za otkriće i hemijsku strukturu tog vitamina, koji je nazvan vitamin K.
Postoje dve varijante ovog vitamina, K1 i K2.
Donedavno, često previđen od opšte javnosti ali i od strane medicinskih stručnjaka, vitamin K2 je tek u ovom veku dobio na značaju, kada je detaljnije objašnjena njegova neverovatna uloga u očuvanju zdravlja kostiju i kardiovaskularnog sistema. Našem telu je potreban kalcijum, da bi nam kosti bile zdrave i što otpornije na prelome, kaže dr Matijević.
Vitamin D3 pomaže da se kalcijum iz creva preuzme i nađe u krvotoku, a zatim vitamin K2 pomaže da se smanji nivo kalcijuma u mekim tkivima, sprečavajući njegovo taloženje u krvnim sudovima i bubrezima, a istovremno aktivira protein koji omogućava bolju ugradnju kalcijuma u kosti i zube.
Oba ova vitamina se nalaze u prehrambenim namernicama, ali kao što je to dr Prajs tačno primetio još pre skoro 100 godina, nema ih u dovoljnoj količini u našoj ishrani. S obzirom na to da veći deo dana provodimo u sedećem položaju, da se nedovoljno bavimo fizičkom aktivnošću i previše vremena provodimo u zatvorenom prostoru, bez obrira što živimo na Suncem okupanoj geografskoj širini, vrlo često patimo od nedostatka vitamina D, te je zbog toga suplementacija vitaminom D neophodna.
Sinergistički efekat vitamina K2 i D3 nije samo puko zbrajanje njihovih pojedinačnih efekata, navodi dr Matijević. Adekvatnim doziranjem oba vitamina postiže se da se kalcijum preuzet iz creva ne taloži u krvnim sudovima izazivajući aterosklerozu, nego da se dopremi do kostiju gde je neophodan činilac koštane gustine.
Foto: AbelaPharm
Nažalost, mnogo ljudi zna koliko poguban prelom kuka može biti ne samo po pojedinca koji ga zadobije, nego i po članove njegove porodice, ali i širu društvenu zajednicu. Čak 75% ovih pacijenata nikad više ne bude samostalno u obavljanju aktivnosti svakodnevnog života. Mnogi padnu na teret članovima porodice, a neki moraju biti smešteni i u domove za negu.
Zato je bitno na vreme učiniti sve što je do nas, da do osteoporotičnih preloma i ne dođe, odnosno, kako naš narod lepo kaže - bolje sprečiti nego lečiti, ističe na kraju razgovora doc. dr Radmila Matijević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Naučnici sa Instituta za bioinženjering Katalonije prvi put su detaljno opisali kako se tačno pokreće formiranje amiloidnih plakova u mozgu, što je ključna karakteristika Alchajmerove bolesti.
Pušačima u Evropskoj uniji preti značajan udar. Kako piše nemački Bild, Evropska komisija pod vođstvom Ursule fon der Lajen poziva zemlje članice da znatno povećaju poreze na duvan.
Na vrhuncu epidemije tuberkuloze u 19. veku, lekari su počeli da savetuju ljude da izlaze napolje kako bi pobegli od "lošeg vazduha" u svojim domovima.
Svaka treća punoletna osoba u Srbiji puši, a svaki deseti osnovac je aktivni pušač, a to su podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
U Srbiji trenutno ima oko 400 pacijenata obolelih od cistične fibroze, u avgustu bi trebalo da bude dostupan novi lek koji će, samo jednom tabletom dnevno, svesti simptome bolesti na minimum.
Autori studije sa Nortvesten univerziteta ukazuju da trendovi nege kože popularni na TikToku, koji podrazumevaju korišćenje velikog broja proizvoda mogu da naštete koži mladih devojaka i tinejdžerki.
Neimenovana osoba koja je patila od Parkinsonove bolesti postala je prva osoba koja je umrla putem potpomognutog samoubistva u okviru novog zakona o eutanaziji u Toskani.
Kontrolom lekova koji sadrže semaglutid, aktivni sastojak u lekovima "ozempik", "vegovi" i "ribelsus", utvrđeno je da imaju "veoma retku" nuspojavu gubitka vida.
Žene koje ujutru piju kafu su zdravije i u svojim kasnim sedamdesetim godinama i kasnije, pokazuju rezultati američke studije koja je sprovedena tokom 30 godina.
Valunzi su jedan od najneprijatnijih simptoma perimenopauze, ali uz nekoliko pametnih prilagođavanja ishrane i načina života, moguće ih je ublažiti i vratiti osećaj ravnoteže u sopstvenom telu.
Iako se kreatin najčešće povezuje sa sportom i razvojem mišićne mase, sve više naučnih istraživanja ukazuje na to da bi ovaj suplement mogao imati i druge korisne efekte.
Jedno dete je palo u komu nakon što je jelo "Haribo" bombone koje su, kako se ispostavilo, sadržale kanabis, potvrdila je bolnica "Ziekenhuisgroep Twente" u Holandiji.
.jpg "Klima uređaji: Spas od vrućina ili rizik za zdravlje?")
