Zimsko računanje vremena od nedelje: Časovnici se vraćaju sat unazad, a kako utiče na organizam?
Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 27. oktobra u tri sata ujutru, kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad i tada počinje zimsko računanje vremena.
Foto: Pixabay
Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu, kada se vreme pomera jedan sat unapred.
Doktor Dušan Vešović rekao je da u ljudskom organizmu sve praktično funkcioniše na 24-satnom nivou i da remećenje tog ritma može da dovede do nekih zdravstvenih efekata i nekih problema.
"Mi kad se naučimo na jedan ritam najbolje ćemo funkcionisati tako, ali ako promenimo to je stres za nas i naš organizam. Naravno svi će se adaptirati, neko pre, neko kasnije adaptirati, jer tih sat vremena nije velika razlika, ali u nekom datom trenutku predstavlja problem", rekao je on za Tanjug.
Vešović je naglasio da zbog promene sata ljudi osećaju stanje umora, nemaju koncentraciju i pažnju, a dolazi i do promene u krvnom pritisku.
U tom periodu, kako je istakao češći su i pozivi upućeni Hitnoj pomoći i to od pacijenata koji imaju hronična oboljenja.
"Ukoliko imamo kardiovaskularne pacijente, tada mogu da se jave moždani, srčani udari, može da dođe i do aritmija", rekao je Vešović i naglasio da pacijenti ne smeju da dozvole sebi da nemaju terapiju koja je prepisana od strane lekara.
Istakao je da su rezultati istraživanja pokazali da period adaptacije može trajati svega nekoliko dana, a za grupe pacijenata koji boluju od hroničnih i kardiovaskularnih bolesti adaptacija može trajati i do dve nedelje, a prosek je da traje sedam dana.
Prema njegovim rečima, mladi ljudi se brže prilagođavaju promeni vremena, jer su njihovi adaptivni mehanizmi neistrošeni, dok se stariji, posebno oni koji imaju hronične bolesti, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja sporije prilagođavaju.
On naglašava i da je važno da ljudi imaju dobre životne navike koje podrazumevaju dovoljan unos vode, redovne obroke i dovoljnu količinu sna.
Vešović je pojasnio i da se ljudi ne bude zbog buke oko sebe, odnosno zbog toga što su drugi ustali, već zato što ih svetlost probudi tako što preko očnog živca ulazi u nervni sistem i daje signal organizmu da je jutro i da je vreme da se započne dan.
"Bilo bi najbolje da ustanemo ujutro i da ležimo uveče oko 23 časa, zbog hormonskog statusa, u večernjim satima kako pada količina svetlosti oko nas, tako naš sistem reaguje na taj pad količine svetlosti", rekao je doktor Vešović.
Fizičar Slobodan Bubnjević izjavio je da je prema Zakonu o računanju vremena uređeno da se posljednjeg vikenda u oktobru pomera sat i prelazi na zimsko računanje vremena koje je kako je naglasio u Srbiji zapravo prirodno astronomsko vreme u ovom delu Evrope.
To pomeranje sata, kako ističe donosi i energetske uštede.
"Kada ljudi po danu žive, dakle po obdanici, tada dolazi do uštede energije, a veća je i bezbednost u saobraćaju. Međutim, ova promena vremena koja se dva puta godišnje dešava dovodi do velikog stresa kod ljudi", rekao je on za Tanjug.
Dodao je i da je pomeranje sata tekovina 20. veka. On je ukazao i na to da se često diskutuje o ukidanju pomeranja sata i da dolazi do sukoba mišljenja, jer zemljama severne Evrope ovo ne čini onu korist kao zemljama sa juga Evrope koje žive od turizma i kojima dužina obdanica u tom delu Evrope ima ulogu i u ekonomskom profitu.
"Tu nije reč samo o energetskim uštedama ili u medicini, vreme prožima naše živote i ovde imamo puno različitih aspekata koji treba da se uzmu u obzir", rekao je Bubnjević.
Prema njegovim rečima za nas bi bilo izuzetno pogubno na svim nivoima ako bismo odustali od toga da usaglašavamo merenje vremena sa našim neposrednim susedima i sa Evropom.
"Sva rešenja koja možete da smislite koje ne idu ka tome da svi jednako merimo prave mnogo veće gubitke, i po medicini praktično nema oblasti života koja ne bi bila oštećena ako bi mi izmisli neko svoje računanje vremena i odustali od usaglašavanja. Kad živite na svetlu, onda je prosto, život lepši", zaključio je Bubnjević.
Pročitaj još
Većina zemalja u Evropi i SAD pomera kazaljke
Većina zemalja u Evropi i gotovo cela Severna Amerika pomeraju kazaljke na satu dva puta godišnje, a tu praksu prvi put je uvela Nemačka 1916. u jeku Prvog svetskog rata da bi se štedeo ugalj korišćen za osvetljavanje.
Njen primer sledile su i Velika Britanija, Rusija i SAD, a sezonsku promenu sata uvelo je više od 140 država.
Osnovna ideja bila je da se bolje iskoristi dnevna svetlost što je još 1784. zagovarao američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin koji je objavio esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.
Broj zemalja koje su menjale sat između značajno se smanjio između dva rata, a letnje računanje vremena ponovo je uvedeno nakon naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka, sa ciljem da se uštedi energija.
Letnje računanje vremena u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Iako od 1996. sve zemlje EU pomeraju sat dva puta godišnje, Evropska komisija je 2018. predložila ukidanje te prakse, a članice EU imale su rok do aprila 2020. da se izjasne da li će ostati da letnjem računanju vremena ili će se prebaciti na zimski režim.
Konačna odluka nije doneta jer je proglašena pandemija korona virusa, a izjašnjavanje o tom pitanju je odloženo. Iako je bilo najava, ni u Srbiji još nije donet zakon o ukidanju sezonske promene računanja vremena.
Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a najpoznatiji primer zemlje je Rusija, koja se prostire kroz 11 vremenskih zona, a koja je 2014.godine odbacila letnje računanje vremena.
Računanje vremena ne menja se ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Turskoj, Gruziji, Belorusiji, širom afričkog kontinenta.
Kao jedan od razloga za napuštanje letnjeg računanja vremena najčešće se navode naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, kao i istraživanja o povezanosti pomeranja časovnika i saobraćajnih nezgoda.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
3
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
1
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
3
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Komentari 17
NS_BOB
Činjenica je da obdanica u Novom Sadu, u decembru traje ~8,5h a u junu ~15,5h. Za to nije krivo nikakvo pomeranje sata, nego nagib zemljine ose
(google: "daylight time novi sad"), i tih ±sat vremena korekcije je samo pokušaj da se to malo ublaži.
Inače, meni lično, mnogo veći stres stvara što svaki ponedeljak u godini moram da ustanem sat vremena ranije u odnosu na vikend... Tako da bi verovatno bilo korisnije ukinuti ponedeljke!
Lian
BigM
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar