Kako praznična trpeza utiče na organizam i kako da se zaštitimo?
Tradicionalno, širom sveta, Nova godina se dočekuje uz bogatu trpezu.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Najduža i najveselija noć u godini često počinje čašicom ili dve aperitiva, uz razne grickalice. Kako noć odmiče, a atmosfera postaje sve življa, sto za večeru obično oživi tek posle devet sati.
Osim u periodima posta, na prazničnoj trpezi najčešće se nalaze hladna predjela poput proje ili gibanice, sira, kajmaka, kobasica, pršute, ruske ili sličnih salata sa majonezom ili pavlakom. Nakon kraće pauze, sledi glavno jelo - najčešće svinjsko pečenje uz prženi ili pečeni krompir i poneku salatu, sve uz nekoliko čaša piva ili vina. Deca često popiju i veću količinu gaziranih ili negaziranih sokova. Oko ponoći obavezno dolazi desert, najčešće čokoladna torta, a zatim i kafa. I sve to često nazivamo "umerenom" varijantom praznične večere.
Kako organizam reaguje na praznično prejedanje?
Preterivanje u hrani i piću ima svoju cenu, navode iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Unos velike količine namirnica koje se inače sporo vare - poput mesa i mesnih prerađevina, pržene ili pohovane hrane, masnih salata, slatkiša i raznih napitaka - dovodi do toga da varenje traje duže i bude manje efikasno.
Dobra vest je da je za povećanje telesne mase od oko 450 grama potrebno uneti približno 3.500 kalorija više, pa povremeno praznično preterivanje često ne ostavlja vidljive posledice. Loša vest je da najmanje 40 odsto viška kalorija dolazi iz masti, koje se talože u masnom tkivu i mogu oštetiti krvne sudove. Organizam deo viška šećera i belančevina takođe pretvara u masnoću.
Kada unosimo previše hrane, pankreas luči dodatni insulin, što može dovesti do naglog pada nivoa šećera u krvi. Tada se javljaju umor, malaksalost, vrtoglavica, znojenje i mučnina, što često dovodi do ponovnog posezanja za slatkom hranom. Obilan obrok može izazvati i gorušicu, peckanje i bol u stomaku, nadimanje i gasove. Slana i masna hrana, kao i alkoholna i bezalkoholna pića, mogu doprineti porastu krvnog pritiska, osećaju lupanja ili preskakanja srca, pa čak i bolu u grudima.
Poseban oprez potreban je kod hroničnih bolesnika - osoba sa povišenim krvnim pritiskom, povećanim masnoćama u krvi, šećernom bolešću, bubrežnim oboljenjima i sličnim zdravstvenim problemima.
Pročitaj još
Kako praznični obrok učiniti zdravijim?
Ako želimo da promenimo uobičajeni praznični kliše, evo nekoliko saveta kako da pripremite svečani obrok u kome ćete uživati, a da pritom ne ugrozite zdravlje.
Preskočite aperitiv ili, ako ipak želite da nazdravite, ograničite se na jednu čašicu rakije. Izbegavajte slatke likere i mešavine alkohola sa sokovima i gaziranim pićima, jer se tako lakše popije veća količina alkohola i unese više kalorija.
Opredelite se ili za predjelo ili za glavno jelo. Ako želite da probate po malo od svega, birajte manju porciju proje i tanku krišku belog sira kao predjelo, a parče pečenja bez kožice uz obilje salate kao glavno jelo.
Jedna čaša crnog vina sasvim je dovoljna za novogodišnju zdravicu.
Umesto teških kolača, desert možete zameniti voćnom salatom bez dodatog šećera i šlaga.
Alternativa klasičnoj večeri može biti bife posluženje sa raznovrsnim salatama, poput zdravije varijante Valdorf salate sa rendanim kiselim jabukama, celerom, seckanim orasima i kiselom pavlakom sa niskim procentom masti ili nemasnim jogurtom umesto pavlake i majoneza. Dobar izbor je i salata od crvenog pasulja, kukuruza šećerca, kiselih krastavčića, paprike iz turšije i praziluka, začinjena maslinovim uljem i limunovim sokom. Uz to možete poslužiti crni hleb, po mogućstvu domaći, sa dodatkom semenki.
Ako ipak pokleknete pred prazničnim đakonijama, narednih dana primenite osnovni princip pravilne ishrane - umerenost. Smanjite porcije, pijte dovoljno tečnosti (najbolje vodu i nezaslađene čajeve) i budite fizički aktivni.
Ne postoji univerzalan način ishrane koji odgovara svima. Promene u ishrani treba da budu individualno prilagođene, naročito kod osoba sa postojećim zdravstvenim problemima, pa je savet lekara uvek najbolji izbor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ruska vakcina protiv raka kože: Ko sve može da je primi?
28.07.2026.•
0
Nacionalni medicinski istraživački centar za radiologiju i mikrobiologiju ruskog Ministarstva zdravlja dobio je odobrenje za prvu mRNK antitumorsku vakcinu protiv raka kože.
Raste rizik od širenja epidemije HIV-a u svetu
28.07.2026.•
2
Svet je u riziku od ponovnog širenja epidemije HIV-a nakon što je međunarodno finansiranje programa borbe protiv ove bolesti prošle godine smanjeno za gotovo petinu.
"Džonson i Džonson" nudi 5,5 milijardi kako bi se rešio optužbi da njegov bebi puder izaziva rak jajnika
28.07.2026.•
0
Kompanija "Džonson i Džonson" (J&J) ponudila je nagodbu vrednu do 5,5 milijardi dolara kako bi okončala desetine hiljada tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima se tvrdi da njen puder za bebe izaziva rak jajnika.
Pilipović: Srbija u evropskom vrhu po smrtnosti od melanoma - za to kriv i loš zdravstveni sistem
28.07.2026.•
2
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kazao je da u našoj zemlji od melanoma godišnje oboli 700, a premine oko 300 ljudi i da je u samom vrhu Evrope kada je reč o smrtnosti od zloćudnog tumora kože.
Crna Gora uvodi dva dana plaćenog "menstrualnog odsustva" mesečno
27.07.2026.•
3
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
SZO: Posledica po zdravlje ima i daleko od mesta požara
26.07.2026.•
0
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Prva pacijentkinja iz Srbije u avgustu na lečenju vakcinom protiv raka u Rusiji
26.07.2026.•
1
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je profesor dr Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Deset promena na jeziku koje nikada ne bi trebalo da ignorišete
26.07.2026.•
0
Verovatno ne provodite mnogo vremena gledajući svoj jezik, ali lekari kažu da on može da otkrije iznenađujuće mnogo o vašem zdravstvenom stanju.
Naučnici otkrili koliko bi ljudi najduže mogli da žive ukoliko se zaustavi starenje
26.07.2026.•
3
Čak i ako budu razvijene napredne terapije koje bi jednog dana mogle da zaustave gotovo sve procese starenja, ljudski životni vek verovatno neće moći da premaši oko 200 godina, pokazuje novo istraživanje.
Lekari objašnjavaju zašto su moždani udari češći ujutru
26.07.2026.•
0
Moždani udar nastaje kada se u organizmu formira krvni ugrušak ili dođe do začepljenja krvnog suda, zbog čega mozak ne dobija dovoljnu količinu krvi.
Svrab možda ima sopstveni čulni organ
26.07.2026.•
0
Ako vas nešto svrbi, to je najčešće znak da vas telo upozorava da se na koži nalazi nešto što tu ne pripada.
VIDEO: Simulacija pokazuje šta se događa u telu kada se primi injekcija za mršavljenje
26.07.2026.•
0
Lekovi za mršavljenje poslednjih godina postali su izuzetno popularni, ali mnogi ih koriste bez pravog razumevanja procesa koje pokreću u organizmu.
Ljudi žive duže, ali ne i zdravije
26.07.2026.•
2
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Lubenica ili dinja: Koja je bolja za nivo šećera u krvi?
26.07.2026.•
3
Lubenica i dinja dve su omiljene letnje voćke. Obe su prirodno slatke, sadrže ugljene hidrate i obezbeđuju važne hranljive materije koje doprinose metaboličkom zdravlju i opštem stanju organizma.
U svemiru mozak nastavlja da se ponaša kao da je pod Zemljinom gravitacijom
25.07.2026.•
0
Tim naučnika Univerziteta u Luvenu bacio je novo svetlo na to kako ljudski mozak prilagođava svoje pokrete u bestežinskom stanju, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Kako broj dece utiče na starenje?
25.07.2026.•
1
Novo istraživanje pokazuje da na brzinu starenja može uticati i broj dece, posebno kod žena.
Gledanje televizije satima može biti povezano sa većim rizikom od demencije
22.07.2026.•
0
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
Pet razloga zbog kojih je jod važan tokom leta
22.07.2026.•
0
Leto donosi više kretanja, putovanja i boravka napolju, ali često i promene u ishrani.
Španija još oštrije protiv pušenja: Proširuje zone bez duvanskog dima
22.07.2026.•
4
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oboleli od dijabetesa od četvrtka dobijaju veći izbor pomagala za kontrolu bolesti
21.07.2026.•
0
Osobe s dijabetesom tipa jedan moći će od četvrtka, 23. jula o trošku države da imaju veći izbor pomagala radi bolje regulacije šećerne bolesti.
SZO: Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži
20.07.2026.•
0
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Komentari 3
C16
Ogi
Umerenost
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar