Naučnici: Industrijski otpad pretvara se u stenu za samo nekoliko decenija
Industrijski otpad pretvara se u stenu tokom perioda koje se meri decenijama, mnogo brže od miliona godina koliko se smatra potrebnim da se stene prirodno formiraju, pokazalo je istraživanje.
Foto: Pixabay
Aluminijumska limenka za piće napravljena nakon 1989. i novčić iz 1934. pronađeni ugrađeni u stenu na obali Kumbrije među predmetima su koji su pomogli naučnicima da shvate koliko se brzo proces odvija.
Istraživači su dokumentovali novi "brzi antropoklastični ciklus stena", koji oponaša prirodne cikluse stena, ali uključuje ljudski materijal tokom ubrzanih vremenskih skala.
Upozoravaju da bi brzi i neplanirani razvoj stena oko odlagališta industrijskog otpada mogao imati negativan uticaj na bioraznolikost i ekosisteme, kao i na planiranje zemljišta i upravljanje obalom.
Njihovi nalazi proizašli su iz analize dvokilometarskog pojasa odlagališta zgura u Dervent Hau u Zapadnoj Kumbriji, gde su se tokom 19. i 20. veka nalazile livnice gvožđa i čelika.
Naslage zgure formirale su litice otpadnog materijala koje erodiraju talasi i plime, a tim je sproveo detaljnu analizu nakon što je primetio intrigantne nepravilne formacije u liticama.
Amanda Oven iz Škole geografskih nauka Univerziteta u Glazgovu i jedna od autorki studije, rekla je: "Nekoliko stotina godina shvatamo ciklus stena kao prirodni proces koji traje hiljadama i milionima godina. Ovde smo otkrili da se ovi materijali koje je stvorio čovek uključuju u prirodne sisteme i postaju litificirani - pretvaraju se u stenu - tokom perioda koji se meri decenijama".
Laboratorijski testovi pomogli su istraživačima da utvrde da materijali od zgura u Dervent Hau sadrže naslage kalcijuma, gvožđa, magnezijuma i mangana. Ti elementi su hemijski vrlo reaktivni, što je ključno za ubrzani proces stvaranja stena.
Kada zgura erodira more, izlaže materijal morskoj vodi i vazduhu, koji stupaju u interakciju s reaktivnim elementima zgure stvarajući prirodne cemente, uključujući kalcit, goetit i brucit. Ovi cementi su isti materijali koji vežu prirodne sedimentne stene, ali hemijske reakcije uzrokuju da se proces odvija mnogo brže nego što se pretpostavljalo da se događa sa sličnim materijalom u prirodnom ciklusu stena.
Naučnici su pronašli moderne materijale zarobljene u nekim uzorcima, što im je pomoglo da utvrde koliko se brzo proces odvija.
Džon Mekdonald, koautor studije, rekao je: "Pronašli smo i novčić kralja Džordža V iz 1934. i aluminijumsku limenku s dizajnom za koji smo shvatili da nije mogao biti proizveden pre 1989. ugrađenu u materijal. To nam daje maksimalni vremenski okvir od 35 godina za ovu formaciju stena, što je unutar jednog ljudskog života".
Pročitaj još
Naučnici su upozorili da bi proces mogao imati uticaj na ekosisteme i rekli su da su potrebna dodatna istraživanja.
Studija je objavljena u časopisu "Geology".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
U najvećem jezeru u Severnoj Irskoj otkrivene superbakterije otporne na antibiotike
15.03.2026.•
0
Geni sposobni da stvore superbakterije otporne na antibiotike otkriveni su u najvećem jezeru u Ujedinjenom Kraljevstvu koje snabdeva pijaćom vodom oko 40 odsto stanovništva u Severnoj Irskoj.
Vrednost nekretnina u Dubaiju pala za 30 odsto zbog rata na Bliskom istoku
15.03.2026.•
1
Eskalacija rata na Bliskom istoku počela je snažno da pogađa finansijska tržišta u regiji, a jedan od najupečatljivijih pokazatelja je nagli pad indeksa nekretnina u Dubaiju.
Glečeri u austrijskim Alpima se raspadaju i dezintegrišu zbog klimatskih promena
15.03.2026.•
0
Glečeri u austrijskim Alpima ne samo da se smanjuju, već se zbog klimatskih promena dezintegrišu i raspadaju, upozorili su naučnici u najnovijoj studiji, preneo je BBC.
Britanski muzeji čuvaju više od 260.000 ljudskih ostataka iz celog sveta
15.03.2026.•
0
Muzeji u Velikoj Britaniji čuvaju više od 263.000 različitih delova ljudskih ostataka iz celog sveta, što poslanici i arheolozi opisuju kao neprijatno nasleđe kolonijalne prošlosti zemlje.
Na današnji dan: Rođen Branko Radičević, ubijen Cezar, umro Moša Pijade
15.03.2026.•
1
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 15. mart.
Preminuo filozof Jirgen Habermas
14.03.2026.•
3
Nemački filozof Jirgen Habermas, jedan od najpoznatijih nemačkih intelektualaca, preminuo je u 96. godini, saopštio je danas njegov izdavač.
Na današnji dan: Rođeni Ajnštajn i Mika Antić, umro Marks
14.03.2026.•
0
Pregled važnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 14. mart.
Kako da pronađete svoj lični stil: Evo nekoliko saveta
13.03.2026.•
1
Pravi stil nije u jurnjavi za trendovima, kažu stručnjaci. Umesto toga, reč je o oblačenju na način koji otkriva vašu autentičnu ličnost i "verziju vas koja deluje najiskrenije i najživlje".
Na današnji dan: Preminuli Ivo Andrić i Mija Aleksić
13.03.2026.•
1
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 13. marta.
Španija uvodi "otisak mržnje": Novi sistem za praćenje govora mržnje na mrežama
12.03.2026.•
2
Premijer Španije Pedro Sančez najavio je pokretanje sistema za merenje polarizacije i govora mržnje na društvenim mrežama pod nazivom "HODIO", takozvani "otisak mržnje".
Na današnji dan: Ubijen Đinđić, rođeni Dis i vojvoda Stepa, Austrija pripojena Trećem rajhu
12.03.2026.•
1
Pregled važnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 12. mart.
Kompanija nudi 735 evra dnevno zaposlenom koji će ceo dan da maltretira AI
11.03.2026.•
1
Ako vam je AI četbot ikada testirao strpljenje, ovaj posao vam može doneti 800 dolara (oko 735 evra) da izbacite iz sebe svu tu frustraciju.
Na današnji dan: Umrli Dragan Nikolić i Slobodan Milošević, Krim proglasio nezavisnost
11.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 11. mart.
Italija za 30 miliona evra otkupila delo Karavađa
10.03.2026.•
0
Italija je kupila delo baroknog majstora Karavađa za 30 miliona evra, što je jedna od najvećih suma koje je država ikada platila za jedno umetničko delo, saopštilo je danas italijansko Ministarstvo kulture.
Britanski poslanici odbacili predlog o zabrani društvenih mreža za mlađe od 16 godina
10.03.2026.•
1
Poslanici u parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva odbacili su predlog o zabrani društvenih mreža za mlađe od 16 godina.
Na današnji dan: Ostavka vlade Vojislava Koštunice, umro Sterija, osuđen ubica Martina Lutera Kinga
10.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 10. mart.
Na današnji dan: Prve antirežimske demonstracije u Beogradu, rođen Bobi Fišer, umro Čarls Bukovski
09.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 9. mart.
Nivo mora je viši nego što smo mislili, a posledice su ogromne
08.03.2026.•
0
Rastući nivoi mora zbog klimatskih promena mogu ugroziti desetine miliona više ljudi nego što su naučnici i državni planeri prvobitno mislili.
Danas se pomeraju kazaljke u SAD - milioni Amerikanaca nisu srećni zbog toga
08.03.2026.•
1
U većem delu SAD časovnici se danas pomeraju jedan sat unapred zbog letnjeg računanja vremena, te dan traje 23 sata što remeti rasporede spavanja i izaziva milione žalbi.
Globalno zagrevanje se ubrzalo - i to dvostruko
08.03.2026.•
2
Klimatski slom i zagrevanje planete odvijaju se mnogo brže, pri čemu je tempo zagrevanja gotovo dvostruko ubrzan, upozorili su istraživači u najnovijoj studiji, prenosi "Gardijan".
Indonezija zabranila društvene mreže za mlađe od 16 godina
08.03.2026.•
1
Indonezija će zabraniti društvene mreže za decu mlađu od 16 godina, rekla je ministarka komunikacija i digitalnih poslova Meutja Hafid.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar