Podizanje Venecije na viši nivo: Spas od poplava ili odlaganje neminovnog?
Venecija je "plutajući grad", ali i grad koji tone. U prošlom veku, Venecija se spustila za oko 25 centimetara, dok je u međuvremenu prosečni nivo mora porastao skoro 30 centimetara od 1900. godine.
Foto: Pixabay
Redovne poplave nisu više slučajnost već stvarnost, a grad tone u vodene dubine njegove čuvene lagune.
Za posetioce, nesigurni status Venecije je i deo njene privlačnosti, ali i potreba da se se ona poseti pre nego što bude prekasno.
Profesor Pjetro Teatini ima plan
Šta ako Venecija može da se podigne na novu visinu? To možda zvuči kao naučna fantastika, ali je zapravo ideja veoma cenjenog inženjera koji misli da bi to mogao biti ključ za spas "plutajućeg grada", prenosi klix.ba.
Dok italijanska vlada trenutno troši milione evra svake godine na podizanje barijera kako bi sprečila ulazak izuzetno visoke plime u lagunu, Pjetro Teatini, vanredni profesor hidrologije i hidrauličkog inženjerstva na obližnjem Univerzitetu u Padovi, kaže da bi ispumpavanje vode u zemlju duboko ispod grada podiglo morsko dno.
Da li bi to podiglo i grad iznad talasa? Ili bi sve moglo da krene strašno po zlu, uzrokujući rušenje zgrada?
Teatini kaže da bi njegov plan Veneciji dao grejs period, odnosno odlaganje od oko 50 godina, radeći u tandemu sa trenutnim barijerama od poplava, što bi omogućilo vlastima da pronađu trajno rešenje. On veruje da bi njegov sistem mogao da podigne grad za 30 centimetara.
Podvizi za očuvanje Venecije
Inženjerski podvizi za očuvanje Venecije nisu ništa novo.
Tokom hiljadugodišnje istorije grada kao republike, zvaničnici "La Serenissime", "najmirnije" države, kako je bila ranije poznata, neprestano su preusmeravali reke, kopali nove kanale i preusmeravali vode lagune kako bi najbolje služile gradu.
Međutim, u 20. veku stvari su krenule po zlu. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina, podzemne vode su crpljene iz industrijske zone Margera, na kopnu okrenutom prema laguni.
Velika greška prouzrokovala je potonuće celog područja. Od 1950. do 1970. godine, dragoceni centar Venecije slegao se skoro pet centimetara.
Danas je glavna zaštita grada od plime i oseke - "MOSE" - skup barijera od poplava, koji se uzdiže s morskog dna kako bi odsekao lagunu od Jadrana za vreme izuzetno visokih plima.
Sistem, koji je prvi put isproban 2020. godine, planiran je 1980-ih, kada se predviđalo da će barijere morati da se podižu oko pet puta godišnje.
Međutim, s obzirom da klimatske promene doprinose porastu plima, sada je sasvim drugačija slika.
U proteklih 20 godina, plima u laguni je premašila 110 centimetara, u suštini, nivo na kom može pruzrokovati katastrofalne, a ne redovne poplave grada - više od 150 puta.
Umesto da se barijere podižu pet puta godišnje, MOSE je već radio oko 100 puta otkako je pokrenut u oktobru 2020. godine.
Ipak, barijere su još u fazi testiranja i nisu zvanično operativne. Do sada se procenjuje da je taj projekat koštao oko šest milijardi evra.
U međuvremenu, svaki put kada se podignu barijere, laguna je efektivno zatvorena - što ne samo da utiče na saobraćaj koji dolazi u Veneciju (druga najprometnija luka u Italiji, a peta na Mediteranu), već sprečava prirodnu akciju lagune da se ispira plimama.
Što se više barijere podižu, to je veći rizik da se ekosistem promeni.
Venecija i dalje nastavlja da tone brzinom od oko dva milimetra svake godine, dok nivoi plime rastu za oko pet milimetara godišnje.
Podizanjem nivoa grada za 30 centimetara, profesor Teatini veruje da bi Veneciji mogao da pokloni dve ili tri decenije - za to vreme grad bi mogao da osmisli trajni način da se bori protiv rastuće plime.
"Možemo reći da imamo pred sobom 50 godina (uključujući životni vek MOSE-a) da razvijemo novu strategiju. Moramo razviti mnogo drastičniji projekat", rekao je Teatini.
Ubrizgavanje vode u grad koji već pati od previše vode - zvuči kao recept za katastrofu, ali Teatini kaže da je sve u tome gde se voda dodaje. On cilja na vodonosne slojeve koji se protežu duboko ispod površine zemlje - na nivoima od oko 600 do 1.000 metara.
Ideja je proizašla iz posmatranja rezervoara ugljovodonika u dolini Po na severu Italije u toku dve decenije - bunara za skladištenje, gde se gas koji dolazi iz spoljnih cevovoda pumpa i skladišti tokom leta, kako bi se stvorile rezerve za Italiju tokom zime.
Inženjeri su uočili sezonsku fluktuaciju nivoa zemljišta. Tokom leta, kada se rezerve pune gasom, zemlja bi se podigla; tokom zime dok se rezerve koriste, zemljište opada.
Projektom se predlaže bušenje desetak bušotina u krugu od 10 kilometara oko grada Venecije, vodeći računa da se sve one drže u laguni - da se ne protežu u Jadran ili ispod kopna.
Debeli sloj gline ispod površine lagune znači da nema šanse da voda prodre prema gore.
Projekat bi započeo s test-bušotinom prečnika 20 cm i dubine 1.000 metara. U nju bi se umetnuo filter kroz koji bi voda lagano tekla u tlo. Postupak je sličan onom kod vađenja podzemne vode, samo u suprotnom smeru.
Teatini ističe da nije reč o frakturisanju, tehnici koja koristi visoki pritisak za razbijanje stena, već o kontrolisanom ubrizgavanju pod niskim pritiskom, bez pucanja stena. Ako se voda pumpa prebrzo, mogu da se stvore pukotine, što bi bilo izuzetno opasno. Testiranje bi trajalo dve do tri godine, a koštalo bi između 30 i 40 miliona evra.
Ukupna cena projekta bila bi tri puta jeftinija od MOSE-a.
Neki stručnjaci sumnjaju u Teatinijev plan, ali on tvrdi da je to zbog ograničenog znanja o dubinskim geološkim strukturama. Oni koji se bave geomehanikom dubokog tla, kaže profesor, smatraju da projekat može da se izvede.
Teatini se ovom idejom bavi decenijama. Njegov mentor Đuzepe Gambolati još je 70-ih godina prošlog veka predložio ubrizgavanje vode duboko u tlo.
Ali, projekat nikad nije ozbiljno razmotren.
"Moramo početi nešto da radimo, i to odmah. Ovo je jedini predlog koji je već razrađen i može se testirati sutra, samo je potrebna politička odluka", kaže Teatini.
Pročitaj još
On dodaje da bi prepuštanje grada sudbini bila - najradikalnija opcija.
"Venecija je jedinstvena, ne postoji drugo mesto poput nje. I zato je moramo očuvati, ako je ikako moguće, u njenom prirodnom okruženju: laguni, s gondolama, vaporetima i svim onim što čini njen duh", kazao je Teatini.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Meta će beležiti pokrete miša i kucanje zaposlenih na tastaturi za obuku AI modela
25.04.2026.•
0
Kompanija Meta uvodi novi softver za praćenje na računarima zaposlenih u SAD-u kako bi beležila pokrete miša, klikove i kucanja na tastaturi, u svrhu treniranja svojih modela veštačke inteligencije.
Na današnji dan: Počeli bitka na Galipolju i kopanje Sueckog kanala, rođen Filip Višnjić
25.04.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 25. april.
Na današnji dan: Počeo Drugi srpski ustanak, Milošević rekao "Niko ne sme da vas bije"
24.04.2026.•
0
Pregled važnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 24. april.
Turska zabranila društvene mreže mlađima od 15 godina
23.04.2026.•
6
Turski parlament usvojio je zakon kojim se zabranjuje korišćenje društvenih mreža mlađima od 15 godina, javila je turska novinska agencija Anadolu.
Na današnji dan: Rođen i umro Šekspir, u NATO bombardovanju poginulo 16 radnika RTS-a
23.04.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 23. april.
Na današnji dan: Rođeni Kant, Lenjin i Openhajmer, potpisan Pariski klimatski sporazum
22.04.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 22. april.
Na današnji dan: Umrli Nina Simon, Prins, Tven i papa Franja, Zelenski postao predsednik Ukrajine
21.04.2026.•
0
Donosimo vam pregled istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 21. april.
Preminuo i poslednji učesnik Igmanskog marša
20.04.2026.•
17
Albin Pibernik, poslednji živi učesnik Igmanskog marša iz 1942. godine, preminuo je u 95. godini, saopštio je danas Savez antifašista i boraca Narodnooslobodilačkog rata (SABNOR).
Izraelski vojnik čekićem razbio statuu Isusa u Libanu, vojska pokrenula istragu
20.04.2026.•
3
Izraelska vojska (IDF) je saopštila da je pokrenula istragu kako bi ispitala incident u južnom Libanu, kada je izraelski vojnik čekićem razbio statuu Isusa Hrista.
Lažni policajci naplaćuju kazne biciklistima u Japanu
20.04.2026.•
1
Japanska policija upozorila je javnost na prevarante koji se predstavljaju kao policajci i naplaćuju lažne kazne biciklistima, nakon uvođenja novih saobraćajnih pravila i sistema "plavih karata" za bicikle.
Na današnji dan: Objavljena prva detektivska priča, umro Brem Stoker
20.04.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 20. april.
Grčka uvodi AI platformu za brže zapošljavanje nastavnika
19.04.2026.•
0
Grčko ministarstvo prosvete saopštilo je da će koristiti platformu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji za anticipiranje nedovoljnog broja nastavnika i brže zapošljavanje nastavnog osoblja u školama.
Žena dobila 220.000 funti odštete jer joj je na kruzeru posluženo previše alkoholnih pića
19.04.2026.•
2
Žena (45) koja je na krstarenju kruzerom Karnival popila 14 tekila i koja je zbog alkoholisanog stanja pala niz stepenice, dobila je odštetu od kompanije koja organizuje krstarenja u iznosu od 220.000 funti.
Austrija će oduzimati sva vozila nakon počinjenih teških prekršaja
19.04.2026.•
0
Teški prekršaji u Austriji rezultiraju oduzimanjem vozila, ali će od 1. oktobra 2027. godine ta mera biti proširena.
VIDEO: Žena sa balkona u Kini bacala novčanice od 1.000 dolara
19.04.2026.•
0
Žena je bacala velike količine novčanica od 1.000 hongkonških dolara sa balkona stana zgrade u Šantouu, u provinciji Guangdong, što je navelo prolaznike da se otimaju za novac pre nego što su vlasti intervenisale.
Japanci imaju novi izraz za dane sa temperaturom od 40 stepeni
19.04.2026.•
2
Japanska meteorološka agencija (JMA) saopštila je da je zvanično usvojila reč "kokušobi" kao naziv za vrele dane sa maksimalnom temperaturom od 40 stepeni Celzijusa ili višom.
Černobilj bi mogao da se suoči sa katastrofalnim urušavanjem
19.04.2026.•
1
Potencijalno urušavanje unutrašnjeg skloništa za radijaciju u napuštenoj nuklearnoj elektrani Černobilj u Ukrajini moglo bi dovesti do oslobađanja radioaktivnosti u okolinu, upozorio je Grinpis.
Naučnici upozoravaju: Kolaps ključne okeanske struje bliži nego što se mislilo
19.04.2026.•
0
Kolaps ključnog sistema atlantskih morskih struja verovatniji je nego što se ranije procenjivalo, što bi moglo da ima teške posledice po Evropu, Afriku i severnu, centralnu i južnu Ameriku, pokazuju rezultati studije.
Na današnji dan: Turci predali ključeve Beograda, umrli Darvin i Bajron, održan prvi Mis sveta
19.04.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 19. april.
Na današnji dan: Umro Albert Ajnštajn
18.04.2026.•
0
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji datum, 18. april.
Na današnji dan: Rođen Hruščov
17.04.2026.•
0
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 17. april.
Komentari 1
...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar