Podizanje Venecije na viši nivo: Spas od poplava ili odlaganje neminovnog?
Venecija je "plutajući grad", ali i grad koji tone. U prošlom veku, Venecija se spustila za oko 25 centimetara, dok je u međuvremenu prosečni nivo mora porastao skoro 30 centimetara od 1900. godine.
Foto: Pixabay
Redovne poplave nisu više slučajnost već stvarnost, a grad tone u vodene dubine njegove čuvene lagune.
Za posetioce, nesigurni status Venecije je i deo njene privlačnosti, ali i potreba da se se ona poseti pre nego što bude prekasno.
Profesor Pjetro Teatini ima plan
Šta ako Venecija može da se podigne na novu visinu? To možda zvuči kao naučna fantastika, ali je zapravo ideja veoma cenjenog inženjera koji misli da bi to mogao biti ključ za spas "plutajućeg grada", prenosi klix.ba.
Dok italijanska vlada trenutno troši milione evra svake godine na podizanje barijera kako bi sprečila ulazak izuzetno visoke plime u lagunu, Pjetro Teatini, vanredni profesor hidrologije i hidrauličkog inženjerstva na obližnjem Univerzitetu u Padovi, kaže da bi ispumpavanje vode u zemlju duboko ispod grada podiglo morsko dno.
Da li bi to podiglo i grad iznad talasa? Ili bi sve moglo da krene strašno po zlu, uzrokujući rušenje zgrada?
Teatini kaže da bi njegov plan Veneciji dao grejs period, odnosno odlaganje od oko 50 godina, radeći u tandemu sa trenutnim barijerama od poplava, što bi omogućilo vlastima da pronađu trajno rešenje. On veruje da bi njegov sistem mogao da podigne grad za 30 centimetara.
Podvizi za očuvanje Venecije
Inženjerski podvizi za očuvanje Venecije nisu ništa novo.
Tokom hiljadugodišnje istorije grada kao republike, zvaničnici "La Serenissime", "najmirnije" države, kako je bila ranije poznata, neprestano su preusmeravali reke, kopali nove kanale i preusmeravali vode lagune kako bi najbolje služile gradu.
Međutim, u 20. veku stvari su krenule po zlu. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina, podzemne vode su crpljene iz industrijske zone Margera, na kopnu okrenutom prema laguni.
Velika greška prouzrokovala je potonuće celog područja. Od 1950. do 1970. godine, dragoceni centar Venecije slegao se skoro pet centimetara.
Danas je glavna zaštita grada od plime i oseke - "MOSE" - skup barijera od poplava, koji se uzdiže s morskog dna kako bi odsekao lagunu od Jadrana za vreme izuzetno visokih plima.
Sistem, koji je prvi put isproban 2020. godine, planiran je 1980-ih, kada se predviđalo da će barijere morati da se podižu oko pet puta godišnje.
Međutim, s obzirom da klimatske promene doprinose porastu plima, sada je sasvim drugačija slika.
U proteklih 20 godina, plima u laguni je premašila 110 centimetara, u suštini, nivo na kom može pruzrokovati katastrofalne, a ne redovne poplave grada - više od 150 puta.
Umesto da se barijere podižu pet puta godišnje, MOSE je već radio oko 100 puta otkako je pokrenut u oktobru 2020. godine.
Ipak, barijere su još u fazi testiranja i nisu zvanično operativne. Do sada se procenjuje da je taj projekat koštao oko šest milijardi evra.
U međuvremenu, svaki put kada se podignu barijere, laguna je efektivno zatvorena - što ne samo da utiče na saobraćaj koji dolazi u Veneciju (druga najprometnija luka u Italiji, a peta na Mediteranu), već sprečava prirodnu akciju lagune da se ispira plimama.
Što se više barijere podižu, to je veći rizik da se ekosistem promeni.
Venecija i dalje nastavlja da tone brzinom od oko dva milimetra svake godine, dok nivoi plime rastu za oko pet milimetara godišnje.
Podizanjem nivoa grada za 30 centimetara, profesor Teatini veruje da bi Veneciji mogao da pokloni dve ili tri decenije - za to vreme grad bi mogao da osmisli trajni način da se bori protiv rastuće plime.
"Možemo reći da imamo pred sobom 50 godina (uključujući životni vek MOSE-a) da razvijemo novu strategiju. Moramo razviti mnogo drastičniji projekat", rekao je Teatini.
Ubrizgavanje vode u grad koji već pati od previše vode - zvuči kao recept za katastrofu, ali Teatini kaže da je sve u tome gde se voda dodaje. On cilja na vodonosne slojeve koji se protežu duboko ispod površine zemlje - na nivoima od oko 600 do 1.000 metara.
Ideja je proizašla iz posmatranja rezervoara ugljovodonika u dolini Po na severu Italije u toku dve decenije - bunara za skladištenje, gde se gas koji dolazi iz spoljnih cevovoda pumpa i skladišti tokom leta, kako bi se stvorile rezerve za Italiju tokom zime.
Inženjeri su uočili sezonsku fluktuaciju nivoa zemljišta. Tokom leta, kada se rezerve pune gasom, zemlja bi se podigla; tokom zime dok se rezerve koriste, zemljište opada.
Projektom se predlaže bušenje desetak bušotina u krugu od 10 kilometara oko grada Venecije, vodeći računa da se sve one drže u laguni - da se ne protežu u Jadran ili ispod kopna.
Debeli sloj gline ispod površine lagune znači da nema šanse da voda prodre prema gore.
Projekat bi započeo s test-bušotinom prečnika 20 cm i dubine 1.000 metara. U nju bi se umetnuo filter kroz koji bi voda lagano tekla u tlo. Postupak je sličan onom kod vađenja podzemne vode, samo u suprotnom smeru.
Teatini ističe da nije reč o frakturisanju, tehnici koja koristi visoki pritisak za razbijanje stena, već o kontrolisanom ubrizgavanju pod niskim pritiskom, bez pucanja stena. Ako se voda pumpa prebrzo, mogu da se stvore pukotine, što bi bilo izuzetno opasno. Testiranje bi trajalo dve do tri godine, a koštalo bi između 30 i 40 miliona evra.
Ukupna cena projekta bila bi tri puta jeftinija od MOSE-a.
Neki stručnjaci sumnjaju u Teatinijev plan, ali on tvrdi da je to zbog ograničenog znanja o dubinskim geološkim strukturama. Oni koji se bave geomehanikom dubokog tla, kaže profesor, smatraju da projekat može da se izvede.
Teatini se ovom idejom bavi decenijama. Njegov mentor Đuzepe Gambolati još je 70-ih godina prošlog veka predložio ubrizgavanje vode duboko u tlo.
Ali, projekat nikad nije ozbiljno razmotren.
"Moramo početi nešto da radimo, i to odmah. Ovo je jedini predlog koji je već razrađen i može se testirati sutra, samo je potrebna politička odluka", kaže Teatini.
Pročitaj još
On dodaje da bi prepuštanje grada sudbini bila - najradikalnija opcija.
"Venecija je jedinstvena, ne postoji drugo mesto poput nje. I zato je moramo očuvati, ako je ikako moguće, u njenom prirodnom okruženju: laguni, s gondolama, vaporetima i svim onim što čini njen duh", kazao je Teatini.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Unesko odložio stavljanje Ohrida na listu ugroženog svetskog nasleđa
25.07.2026.•
1
Komitet za svetsko nasleđe Uneska odlučio je da odloži stavljanje Ohridskog regiona na listu ugroženog svetskog kulturnog i istorijskog nasleđa, objavila je agencija MIA.
Na današnji dan: Ubijen Karađorđe, pala Musolinijeva vlast, rođena prva "beba iz epruvete"
25.07.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 25. jul, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Umrli Stevan Sremac i Delča, rođeni Bolivar i Aleksandar Dima Otac
24.07.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 24. jul.
Na današnji dan: Austrougarska uputila ultimatum Srbiji, Milošević postao predsednik SRJ, umrla Ejmi Vajnhaus
23.07.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 23. jul, u svetu i kod nas.
Ponađeni ostaci aviona koji se pre 74 godine srušio na obali Portorika
22.07.2026.•
0
Ostaci aviona kompanije "Pan American Airways" pronađeni su na dnu Atlantskog okeana, 74 godine nakon pada letelice.
Hitlerova rodna kuća u Austriji pretvorena u policijsku stanicu
22.07.2026.•
0
Zgrada u kojoj je nacistički nemački kancelar Adolf Hitler rođen u austrijskom gradu Braunau na Inu zvanično je dobila novu namenu i od danas počinje da funkcioniše kao policijska stanica.
Na današnji dan: Rođen Aleksandar Veliki, Brejvik ubio 77 ljudi, Veljko Rogošić preplivao Sredozemno more
22.07.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 22. jul, u svetu i kod nas.
Toplotni talas u Grčkoj: Temperatura krovova čak 75 stepeni Celzijusa
21.07.2026.•
5
Grčka je na udaru toplotnog talasa, a prema pisanju grčkih medija, termalne kamere je zabeležila temperaturu i do 60 stepeni Celzijusa na asfaltu saobraćajnica i čak 75 stepeni Celzijusa na krovovima zgrada.
Na današnji dan: Rođen Hemingvej, formirana inkvizicija, uhapšen Radovan Karadžić
21.07.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 21. jul, u svetu i kod nas.
Turska zabrinuta zbog rekordnog zagrevanja mora
20.07.2026.•
0
Turska će ove sedmice biti pod uticajem toplotnog talasa zbog kojeg će temperatura u velikom broju gradova dostići čak 45 stepeni Celzijusa.
Ženu udario grom na plaži na Krku
20.07.2026.•
0
Ženu je jutros na plaži u Baškoj, na Krku, tokom grmljavinskog nevremena koje je zahvatilo delove Kvarnera, udario grom dok je nosila suncobran, prenosi portal Index.
Preminuo čuveni engleski fudbaler Kevin Kigen
20.07.2026.•
4
Jedan od najtrofejnijih engleskih fudbalera Kevin Kigen umro je u 75. godini, sedam nedelja nakon što je otkrio da mu je dijagnostikovan rak u četvrtom stadijumu, saopštila je danas njegova porodica.
Teksas uvodi Bibliju u škole, javlja se strah od mogućeg antisemitizma
20.07.2026.•
3
Odluka obrazovnih vlasti Teksasa da uvedu obavezno izučavanje Biblije u državnim školama izazvala je oštre reakcije jevrejskih lidera, koji upozoravaju da bi ta mera mogla da podstakne antisemitizam.
Tunel nije mesto za paniku: Šta uraditi u slučaju kvara ili nesreće
20.07.2026.•
0
Mnogi vozači osećaju nelagodu kada prolaze kroz tunele. Ograničen prostor, veštačko osvetljenje, pojačana buka saobraćaja i slabija preglednost mogu izazvati stres, posebno kod vozača koji retko koriste duže tunele.
Grčka kandidovala planinu Olimp za UNESKO listu svetske baštine
20.07.2026.•
0
Planinu Olimp Grčka je kandidovala za UNESKO listu svetske baštine uz objašnjenje da je to lokalitet koji objedinjuje kulturno i prirodno nasleđe.
Na današnji dan: Rođen vojvoda Mišić, Nil Armstrong sleteo na Mesec, Emirati lansirali sondu na Mars
20.07.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 20. jul, u svetu i kod nas.
"Dlakave noge na poslu": Japanci zbog ekstremne vrućine i na poslu počeli da nose bermude
19.07.2026.•
4
Tokom vrelog i sparnog dana u Tokiju, službenik gradske uprave Noboru Vatanabe savladao je neprijatnost i na posao došao u bermudama, što je neuobičajen izbor u zemlji u kojoj je formalna poslovna odeća i dalje standard.
Kako da prepoznate da li je vaš šef narcis: Naučnici otkrili novi ključni znak
19.07.2026.•
1
Ako nemate sreće pa radite za narcisa, on će očekivati komplimente – i, prema novom istraživanju koje sugeriše da su egocentrični menadžeri protiv rada od kuće, više će voleti da ih dobija uživo.
Deca mafijaša dobijaju šansu za novi život: Usvojen zakon da zaustavi prenošenje kriminala na nove generacije
19.07.2026.•
1
Deca i mladi odrasli koji odrastaju u mafijaškim porodicama dobiće priliku da se otrgnu od organizovanog kriminala zahvaljujući novom zakonu u Italiji, čiji je cilj da zaustavi prenošenje kriminala na nove generacije.
VIDEO: Iako se most u Grčkoj urušio, vozači ga i dalje koriste
19.07.2026.•
1
Stanovnici i poljoprivrednici u blizini grada Larise svakodnevno rade nešto na šta bi se malo ko usudio. Oni prelaze automobilima preko betonskog mosta koji se urušio pre gotovo tri godine i nikada nije popravljen.
Sovjetska zastava koja je bila na Mesecu prodata za 80.000 dolara
19.07.2026.•
0
Sovjetska zastava koju je astronaut Baz Oldrin nosio na misiji Apolo 11 i koja je sletela na Mesec, prodata je u Sotbiju u Njujorku za 80.000 dolara.
Komentari 1
...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar