Postoje pacijenti koji su preboleli infekciju korona virusom, negativni su na PCR testu, ali i dalje imaju simptome i tegobe koji se ne mogu povezati sa prisustvom druge bolesti.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Ivana Damjanović)
Ukoliko ovo stanje traje duže od četiri nedelje od završetka bolesti eksperti su skloni da ga nazivaju imenom post kovid, ali ukoliko traje duže od 12 nedelja post kovid prerasta u stanje koje najčešće nazivamo simptomom dugačkog kovida.
Bilo kako bilo, nazivi se često mešaju, nema jasne nomenklature, a najvažnije je da jedno zlo nikad ne ide samo, piše dr Ivana Damjanović.
Teško je definisati koji su to pacijenti koji su skloni da podlegnu sindromu dugačkog kovida i koliko ih je zapravo, ali ono malo što znamo nam govori da će ovaj sindrom dobiti češće stariji pacijenti sa istovremenim prisustvom više bolesti.
Nije retko da se sindrom dugačkog kovida zabeleži i kod mlađih ljudi, ali uglavno se smatra da je potrebno da su preležali teži oblik bolesti.
Možemo smatrati da se sindrom dugačkog kovida javlja kod 10 do 15% pacijenata koji su preležali kovid-19. Mnogi autori insistiraju na mnogo većim brojkama, imajući u vidu da ako su simptomi dugačkog kovida blaži ti bacijenti i ne odlaze doktoru. U mnogim zemljama koje su beležile visok broj zaraženih formiraju se posebna odeljenja ili čak i čitave bolnice koje leče samo pacijente koji pate od sindroma dugačkog kovida (Španija, Italija, Francuska, SAD itd). Italijanski stručnjaci smatraju da najmanje 80% pacijenata sa prebolelim kovidom više meseci ima makar jedan simptom, a čak 55% takvih pacijenata čak tri simptoma dugačkog kovida.
Generalno gledajući kovid ostavlja posledice na svim organima. Pacijenti su najčešće umorni, teško se kreću, brzo se umaraju, imaju probadanje u grudima, povećanu količinu sekreta, često kašlju, ali imaju i poremećaj sna, raspoloženja, koncentracije, pažnje i probleme na poslu. Naravno da je najopasnija pojava peri i miokarditisa sa pratećim aritmijama, pogoršanje dijabetesa ili izraženi urinarni problemi. Nedavno je čak pokazano da preležani kovid-19 može ostaviti posledice na reproduktivnu sposobnost muškraca, ali ne i žena, jer se ispostavilo da na njihovim reproduktivnim organima nema dovoljno receptora za koje se vezuje virus.
Bolest se leči uz učešće većeg broja specijalista različitih grana medicine. Uz zvaničnu terapiju koju dobijaju, ovi pacijenti često posežu i za različitim suplementima. Upravo zbog toga nam je ideja bila da razmotrimo moguću i racionalnu primenu ovih proizvoda u sindromu dugačkog kovida.
Tri najizraženija simptoma su umor, teškoće sa disanjem, povećna količina sekreta i tzv "brain fog", koji prate poremećaj raspoloženja, sna, pažnje, koncentracije, nemogućnost brzog razmišljanja i donošenja odluka što rezultira i velikim gubitkom radnih dana na poslu.
Ako je u nečemu bila korisna ova pandemija onda je to činjenica da su naša znanja o suplementima drastično povećana. N-acetil-cistein je recimo mukolitik, što znači da pomaže izbacivanje i smanjuje količinu gustog sekreta, te tako i česti kašalj. Osim toga on deluje i antioksidantno i kod pacijenata sa dugačkim kovidom popravlja disanje, smanjuje učestalost kašlja.
Kada govorimo o nervnom sistemu pomaže da se smanji zaostala upala i popravi stvaranje serotonina, dopamina i drugim supstancija bitnih za raspoloženje i ponašanje. Na ovaj način smanjuje intezitet sva tri najvažnija simptoma sindroma dugog kovida: "brain fog", umor i kašalj. N-acetil-cistein dokazano pomaže da se spreči nastanak plućne fibroze, jedne od najopasnijih komplikacija posle preležanog kovida.
Cink i selen su snažni antioksidansi. Za cink smo saznali da popravlja eliminaciju sekreta i olakšava disanje, da podiže imuni odgovor i urođenog i stečenog imuniteta i na kraju smanjuje umor. Bez cinka i selena danas nema ni lečenja nekih poremećaja štitne žlezde, koji se takođe javlja u sindromu dugačkog kovida.
O vitaminu C je izlišno govoriti. Njegova uloga u popravljanju simptoma infekcije, ali i daljem sprečavanju upale je verovatno presudna. On istovremeno popravlja i odbrambene snage organizma i povoljno deluje na normalno funkcionisanje krvnih sudova.
Vitamin D smanjuje umor i deluje imunomodulatorno. Na pitanje da li je u našim krajevima neophodno uzimanje proizvoda sa vitaminom D postoji samo jedan odgovor: DA.
U našim krajevima nema dovoljno UVB zrakova u sunčanoj svetlosti koji bi u našoj koži napravili dovoljno vitamina D, niti ga u dovoljnoj meri uzimamo hranom. Vrlo je verovatno da je više od 70% stanovništva ima nedostatak pa se on mora nadoknaditi kroz suplemente. I vitamin D i cink je skoro sigurno u manjku kod starijih osoba, a slična je situacija i sa onima koji boluju od hroničnih bolesti.
Naravno, postoje i druge supstancije koje mogu da potpomognu u otklanjanju oksidativnog stresa u postkovidu. Takav je, na primer, mangan ili alfa lipoinska kiselina. Nekoliko studija završenih ove godine je pokazalo da stalna primena probiotika smanjuje osećaj umora kod pacijenata sa sindromom dugačkog kovida.
Kada sva ova znanja, do kojih smo došli na osnovu mnogobrojnih istraživanja u toku pandemije, stavimo na sto, postaje jasno da su nam suplementi, minerali i vitamini, neophodni kao dodatna, ali važna terapija u sindromu dugačkog kovida. U centrima u kojima se ovakvi pacijenti leče upravo se, uz redovnu terapiju, poklanja velika pažnja i suplementaciji.
Lično preporučujem BiVits® ACTIVA Recovery, jedinstvenu formulu koja u jednoj tableti sadrži kombinaciju cinka, selena, vitamina D3, mangana, vitamina C i N-acetilcisteina. Pažljivo odabrani aktivni sastojci ostvaruju obećavajuću sinergiju i snažniji antioksidativni efekat.
Deca koja provode više sati dnevno pred ekranima mobilnih telefona, tableta i računara imaju znatno veći rizik razvoja kratkovidosti koja poprima razmere epidemije, upozoravaju stručnjaci.
Tehnolog Srđan Đuričić kaže je da je bakterija Bacillus cereus, zbog koje je Hrvatska sa tržišta povukla hranu za bebe Aptamil AR1 i Ministarstvo zdravlja sprovelo hitnu proveru, poznata u prehrambenoj industriji.
Nova velika kohortna studija pokazala je da je kod odraslih pacijenata koji su preživeli hospitalizaciju zbog kovida, rizik od smrti u roku od dve godine znatno veći od njihovih vršnjaka koji nisu bili zaraženi.
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
