Skoro svako od nas je barem jednom u životu imao problem sa nakupljenim kamencem ili plakom na zubima - ovo su pojave koje se razvijaju postepeno, ali mogu da nanesu veliku štetu.
Foto: Pexels
Istraživanja i iskustva stomatologa pokazuju da pranje zuba, iako je osnovna navika koju treba da negujemo u sklopu pojedinačne oralne higijene, nije dovoljno da bismo sprečili nastajanje štetnih naslaga bakterija i kamenca.
Ukoliko želite da prevenirate bolesti koje napadaju zube, a ujedno proredite svoje "intervencijske" posete stomatologu, korisno je da u svoju svakodnevnu rutinu uključite neke od sledećih navika.
Konac ili interdentalna četkica - vi birate
Izuzetno ćete pomoći svojim zubima ukoliko u rutinu uključite dentalni konac ili interdentalnu četkicu za zube.
Uloga ovih sredstava je ista - sprečavanje nakupljanja plaka i kamenca. Na vama je da odlučite šta biste, od navedenog, lakše uključili u svoju rutinu tako da ne prestajete sa novoformiranom praksom.
Dentalni konac - praksom do savršenstva
Za upotrebu konca trebaće vam malo veština. Konac se prvo odvoji u dovoljnoj dužini, a potom strateški plasira - pomoću prstiju obe šake, između pojedinačnih zuba tako da obuhvati svaki zub i preko njega prelazi potezima "gore-dole".
U narednom snimku saznaćete kako se pravilno koristi konac.
Želite da potražite konac koji sadrži hlorheksidin, što mu omogućava besprekorno prelaženje preko zuba. Upravo takav konac nalazi se u ponudi kompanije "Curasept", koja uspešno posluje u Srbiji, a korene "vuče" iz Italije.
Curasept konac se ne cepa i olakšava da navlake uđu duboko do desni, kako biste efikasno uklonili sve što bi u budućnosti moglo da predstavlja problem (na primer, ostaci hrane). Ukoliko vam je potrebna pomoć da identifikujete šta tačno uklanjate iz interdentalnih prostora, odlučite se za crni Curasept konac sa hlorheksidinom, koji je obložen voskom i dodatno olakšava ceo proces.
Konac koristite pre nego što za pranje upotrebite četkicu za zube - oduzeće vam nekoliko minuta, ali će se isplatiti. Nakon čišćenja isperite usta vodicom za ispiranje, a potom se bacite na pranje zuba četkicom.
Drugo rešenje - interdentalna četkica
Konac za zube nije idealna opcija za svakoga. Ukoliko lakše rukujete četkicom, Curasept Srbija u ponudi ima profesionalne, jednostavne i efektne interdentalne četkice kao najbolji alat za čišćenje prostora između zuba i oko desni.
Interdentalna četkica je možda i bolji izbor od konca jer olakšava čišćenje vrlo uskih prostora, te ćete biti sigurniji da dobro čistite zube i prostor oko njih. Kao i konac, interdentalnu četkicu koristite pre pranja redovnom četkicom za zube, a potom usta uspirate.
U ponudi su Curasept Proxi interdentalne četkice, optimalan alat za oralnu higijenu. Ove četkice su odličnog oblika za upravljanje i definitivno će vas motivisati da ih uključite u svoju rutinu.
Tečnost za ispiranje usta - uz pranje, a i samostalno
Pomenuta tečnost za ispiranje usta i te kako ima ulogu u očuvanju oralnog zdravlja. Osim što predstavlja idealno sredstvo za ispiranje usta nakon upotrebe konca i/ili interdentalne četkice, tečnost se može koristiti za ispiranje usta i nakon što, na primer, ujutro popijete kafu ili čaj.
Tečnosti su savršene za prevenciju ne samo kamenca i plaka, već i za sprečavanje bojenja zuba različitim tečnostima koje vremenom ostavljaju svoj trag na našim zubima.
Curasept ADS tečnosti za ispiranje usta sa hlorheksidinom profesionalna su sredstva, namenjena svakodnevnoj upotrebi. Ne sadrže alkohol, te nema nikakve opasnosti od isušivanja usne duplje. Razliku ćete primetiti i Vi, ali i Vaš stomatolog.
Upoznajte se sa detaljnom ponudom Curasept Srbija na zvaničnom sajtu OVDE i odaberite sredstva koja će biti najbolja dopuna Vašem životu.
Studija koja je nedavno predstavljena u Evropskom društvu za kataraktu i refraktivnu hirurgiju (ESCRS) u Danskoj pokazala je da posebne kapi za oči mogu poboljšati vid ljudi koji su dalekovidi.
Korišćenje telefona dok ste na WC-u može vas dovesti u rizik od hemoroida, prema novom istraživanju koje je uporedilo higijenske navike onih koji se koriste i onih koji se ne koriste pametnim telefonima na tom mestu.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji, do 7. septembra, registrovano 40 slučajeva groznice Zapadnog Nila.
Milione dolara vredne pilule i druga sredstva za kontracepciju, koje je USAID planirao za stanovništvo siromašnih zemalja, uništeni su odlukom administracije predsednika Donalda Trampa, saopštio je USAID.
U Srbiji se između 350.000 i 400.000 građana suočava sa nekom retkom bolešću, dok je u nacionalnom registru evidentirano 12.600 pacijenata, "mada se pretpostavlja da je stvarni broj mnogo veći".
Španska manjinska levičarska vlada predstavila je nacrt zakona o zabrani pušenja i na otvorenom, uključujući plaže, terase kafića i restorana, autobuske stanice i stadione.
Poslednji podaci Monitoringa za alergeni polen Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je koncentracija ambrozije znatno iznad graničnih vrednosti.
Amerikanac iz američke savezne države Nju Hempšir postao je najnoviji pacijent kojem je presađen eksperimentalni bubreg genetički modifikovane svinje, saopštili su lekari iz Opšte bolnice Masačusets.
Ruski naučnici saopštili su da su otkrili "hemijski koktel" koji može da uspori promene povezane sa starenjem mozga i poboljša funkcije tog organa u starosti.
Naučnici sa Univerziteta Džon Hopkins otkrili su da sitne čestice zagađenog vazduha, poznate kao PM2.5, mogu podstaći nastanak razarajućih oblika demencije tako što izazivaju toksična taloženja proteina u mozgu.
Lažni lekovi za mršavljenje se sve više reklamiraju i prodaju širom Evropske unije, što predstavlja ozbiljnu pretnju javnom zdravlju, upozorila je Evropska agencija za lekove (EMA).
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da su u Srbiji, do 31. avgusta, registrovana 34 obolela od groznice Zapadnog Nila.
Guverner Floride Ron De Santis i ministar zdravlja te američke savezne države Džozef Ladapo objavili su da će Florida postati prva američka država u kojoj se postepeno ukidaju sve obavezne vakcinacije za decu.
U 17 zemalja Evropske unije žene žive duži zdrav život od muškaraca, iako muškarci obično duže žive bez ograničenja u aktivnostima i kretanju, podaci su poslednjeg istraživanja Evrostata.
