U toku klinička ispitivanja leka za rast nedostajućih zuba: Potencijalno "zbogom" implantima
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Foto: Pixabay
Za razliku od gmizavaca i riba, koji obično redovno menjaju svoje zube, široko je prihvaćeno da ljudima i većini drugih sisara rastu samo mlečni, a potom stalni zubi i da se tu ciklus nicanja zuba završava.
"Ali ispod naših desni su uspavani pupoljci treće generacije", kaže dr Katsu Takahaši, šef oralne hirurgije u bolnici Kitano Instituta za medicinska istraživanja u Osaki, prenosi N1.
Njegov tim pokrenuo je klinička ispitivanja u Univerzitetskoj bolnici Kjoto u oktobru, dajući eksperimentalni lek odraslim ispitanicima za koji kažu da ima potencijal da ubrza rast ovih skrivenih zuba.
"To je tehnologija 'potpuno nova' u svetu", rekao je Takahaši za AFP.
Protetski tretmani koji se koriste za zube izgubljene zbog karijesa, bolesti ili povreda često se smatraju skupim i invazivnim.
"Dakle, obnavljanje prirodnih zuba definitivno ima svoje prednosti", rekao je Takahaši, vodeći istraživač projekta.
Testovi na miševima i tvorovima ukazuju na to da blokiranje proteina zvanog USAG-1 može da probudi treći set zuba, a istraživači su objavili laboratorijske fotografije izraslih zuba kod životinja.
U studiji objavljenoj prošle godine, tim je rekao da je njihov "tretman antitelima kod miševa efikasan za regeneraciju zuba i može biti proboj u lečenju anomalija zuba kod ljudi“.
Za sada stomatolozi daju prioritet potrebama pacijenata kojima od rođenja nedostaje šest ili više stalnih zuba.
Kaže se da ovo nasledno stanje pogađa oko 0,1 odsto ljudi, koji mogu imati ozbiljne probleme sa žvakanjem, a u Japanu često većinu svoje adolescencije provode noseći masku za lice kako bi sakrili velike prazne prostore u ustima, rekao je Takahaši.
Lek je stoga prvenstveno namenjen deci, a istraživači žele da ga učine dostupnim već 2030. godine.
Angrai Kang, profesor stomatologije na Univerzitetu Kvin Mari u Londonu, zna samo za još jedan tim koji teži sličnom cilju upotrebe antitela za ponovno izrastanje i regeneraciju zuba.
"Rekao bih da grupa Takahaši prednjači", rekao je za AFP stručnjak za imunotehnologiju, koji nije povezan sa japanskim istraživanjem.
Takahašijev rad je "uzbudljiv i vredan njegovog praćenja“, rekao je Kang, delom zato što se lek protiv antitela koji cilja na protein skoro identičan USAG-1 već koristi za lečenje osteoporoze.
"Trka za regeneraciju ljudskih zuba nije kratak sprint, već po analogiji skup uzastopnih ultramaratona", rekao je on.
Čengfri Cang, klinički profesor endodoncije na Univerzitetu u Hongkongu, rekao je da je Takahašijeva metoda "inovativna i ima potencijal".
"Tvrdnja da ljudi poseduju latentne zubne pupoljke koji mogu da proizvedu treći set zuba je i revolucionarna i kontroverzna", rekao je on za AFP.
Takođe je upozorio da se "ishodi primećeni kod životinja ne prenose uvek direktno na ljude”.
"Rezultati eksperimenata na životinjama postavljaju pitanja o tome da li bi regenerisani zubi mogli funkcionalno i estetski zameniti zube koji nedostaju“, dodao je Cang.
Samouvereni Takahaši tvrdi da se lokacija novog zuba u ustima može kontrolisati, ako ne i precizno odrediti, mestom ubrizgavanja leka. A ako raste na pogrešnom mestu, može se premestiti ortodoncijom ili transplantacijom, rekao je on.
U prvom kliničkom ispitivanju ne učestvuje nijedan mladi pacijent sa urođenim poremećajem, jer je glavni cilj testiranje bezbednosti leka, a ne njegove efikasnosti. Dakle, za sada su učesnici zdrave odrasle osobe koje su izgubile barem jedan postojeći zub.
"I dok regeneracija zuba ovog puta nije izričiti cilj, male su šanse da bi se to ipak moglo desiti ispitanicima", rekao je Takahaši.
Ako je tako, istraživači će potvrditi da lek može biti efikasan za one sa stečenim bezubostima - što bi bio medicinski trijumf.
Pročitaj još
Ovo bi mogla biti posebno važna vest za Japan, koji ima drugu najstariju populaciju na svetu.Podaci ministarstva zdravlja pokazuju da više od 90 odsto ljudi starijih od 75 godina u Japanu ima najmanje jedan zub, prenosi Science alert.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
14.06.2026.•
0
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Srpski lekari ugradili veštačko srce trinaestogodišnjem dečaku iz Sarajeva
14.06.2026.•
1
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva.
Kako da roditelji razgovaraju s decom o vejpingu?
13.06.2026.•
2
U SAD je 6 odsto učenika osnovnih i srednjih škola reklo da je koristilo elektronske cigarete 2024. godine.
Tri rana jutarnja simptoma dijabetesa koja mnogi ne prepoznaju
13.06.2026.•
0
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu se javiti već odmah nakon buđenja, ali ih ljudi često ne povezuju sa bolešću, upozorava farmaceut Abas Kanani.
Koliko često idete u toalet? Nova studija otkriva šta to govori o vašem zdravlju
12.06.2026.•
1
Redovnost pražnjenja creva često je potcenjen pokazatelj zdravlja, ali kako prenosi ScienceAlert, nova studija pokazuje da naš "raspored" odlazaka u toalet može da otkrije više nego što mislimo.
Otkrivene 74 genetske varijante povezane sa anksioznim poremećajima
11.06.2026.•
3
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Jedna jednostavna navika posle doručka može pomoći u snižavanju šećera u krvi
09.06.2026.•
0
Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom predstavlja svakodnevni izazov.
Traume iz detinjstva ostaju u mozgu i utiču na razvoj i ponašanje
08.06.2026.•
1
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Patite li od "Imejl apneje"?
08.06.2026.•
0
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Trešnje su zdrave, ali određene grupe ljudi treba da pripaze
08.06.2026.•
0
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Koliko je fentanil opasan: Talas iz SAD još nije stigao u Evropu, ali upozorenje ostaje
07.06.2026.•
0
Talas upotrebe fentanila je u Americi izrazito veliki, ali nije u toj meri zahvatio Evropu, pa ni Srbiju.
Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
07.06.2026.•
2
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Srbija uvodi novu donorsku karticu nakon izmena zakona o transplantaciji
06.06.2026.•
8
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Komentari 7
Popov Sava
Aleksej
Nisam citao, hvala na preporuci, volim da citam Adamsa i Praceta. (Kada sam pisao komentar setio sam se onog skeca Monti Pajtona gde reziser ima kljove... :D)
PS. Da nisi zaposlen kao metaloglodac :) :D
Ivan Celavi 1974
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar