U toku klinička ispitivanja leka za rast nedostajućih zuba: Potencijalno "zbogom" implantima
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Foto: Pixabay
Za razliku od gmizavaca i riba, koji obično redovno menjaju svoje zube, široko je prihvaćeno da ljudima i većini drugih sisara rastu samo mlečni, a potom stalni zubi i da se tu ciklus nicanja zuba završava.
"Ali ispod naših desni su uspavani pupoljci treće generacije", kaže dr Katsu Takahaši, šef oralne hirurgije u bolnici Kitano Instituta za medicinska istraživanja u Osaki, prenosi N1.
Njegov tim pokrenuo je klinička ispitivanja u Univerzitetskoj bolnici Kjoto u oktobru, dajući eksperimentalni lek odraslim ispitanicima za koji kažu da ima potencijal da ubrza rast ovih skrivenih zuba.
"To je tehnologija 'potpuno nova' u svetu", rekao je Takahaši za AFP.
Protetski tretmani koji se koriste za zube izgubljene zbog karijesa, bolesti ili povreda često se smatraju skupim i invazivnim.
"Dakle, obnavljanje prirodnih zuba definitivno ima svoje prednosti", rekao je Takahaši, vodeći istraživač projekta.
Testovi na miševima i tvorovima ukazuju na to da blokiranje proteina zvanog USAG-1 može da probudi treći set zuba, a istraživači su objavili laboratorijske fotografije izraslih zuba kod životinja.
U studiji objavljenoj prošle godine, tim je rekao da je njihov "tretman antitelima kod miševa efikasan za regeneraciju zuba i može biti proboj u lečenju anomalija zuba kod ljudi“.
Za sada stomatolozi daju prioritet potrebama pacijenata kojima od rođenja nedostaje šest ili više stalnih zuba.
Kaže se da ovo nasledno stanje pogađa oko 0,1 odsto ljudi, koji mogu imati ozbiljne probleme sa žvakanjem, a u Japanu često većinu svoje adolescencije provode noseći masku za lice kako bi sakrili velike prazne prostore u ustima, rekao je Takahaši.
Lek je stoga prvenstveno namenjen deci, a istraživači žele da ga učine dostupnim već 2030. godine.
Angrai Kang, profesor stomatologije na Univerzitetu Kvin Mari u Londonu, zna samo za još jedan tim koji teži sličnom cilju upotrebe antitela za ponovno izrastanje i regeneraciju zuba.
"Rekao bih da grupa Takahaši prednjači", rekao je za AFP stručnjak za imunotehnologiju, koji nije povezan sa japanskim istraživanjem.
Takahašijev rad je "uzbudljiv i vredan njegovog praćenja“, rekao je Kang, delom zato što se lek protiv antitela koji cilja na protein skoro identičan USAG-1 već koristi za lečenje osteoporoze.
"Trka za regeneraciju ljudskih zuba nije kratak sprint, već po analogiji skup uzastopnih ultramaratona", rekao je on.
Čengfri Cang, klinički profesor endodoncije na Univerzitetu u Hongkongu, rekao je da je Takahašijeva metoda "inovativna i ima potencijal".
"Tvrdnja da ljudi poseduju latentne zubne pupoljke koji mogu da proizvedu treći set zuba je i revolucionarna i kontroverzna", rekao je on za AFP.
Takođe je upozorio da se "ishodi primećeni kod životinja ne prenose uvek direktno na ljude”.
"Rezultati eksperimenata na životinjama postavljaju pitanja o tome da li bi regenerisani zubi mogli funkcionalno i estetski zameniti zube koji nedostaju“, dodao je Cang.
Samouvereni Takahaši tvrdi da se lokacija novog zuba u ustima može kontrolisati, ako ne i precizno odrediti, mestom ubrizgavanja leka. A ako raste na pogrešnom mestu, može se premestiti ortodoncijom ili transplantacijom, rekao je on.
U prvom kliničkom ispitivanju ne učestvuje nijedan mladi pacijent sa urođenim poremećajem, jer je glavni cilj testiranje bezbednosti leka, a ne njegove efikasnosti. Dakle, za sada su učesnici zdrave odrasle osobe koje su izgubile barem jedan postojeći zub.
"I dok regeneracija zuba ovog puta nije izričiti cilj, male su šanse da bi se to ipak moglo desiti ispitanicima", rekao je Takahaši.
Ako je tako, istraživači će potvrditi da lek može biti efikasan za one sa stečenim bezubostima - što bi bio medicinski trijumf.
Pročitaj još
Ovo bi mogla biti posebno važna vest za Japan, koji ima drugu najstariju populaciju na svetu.Podaci ministarstva zdravlja pokazuju da više od 90 odsto ljudi starijih od 75 godina u Japanu ima najmanje jedan zub, prenosi Science alert.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nova studija pokazala: Kod hospitalizovanih zbog kovida rizik od smrti za dve godine veći skoro 70 odsto
17.12.2025.•
1
Nova velika kohortna studija pokazala je da je kod odraslih pacijenata koji su preživeli hospitalizaciju zbog kovida, rizik od smrti u roku od dve godine znatno veći od njihovih vršnjaka koji nisu bili zaraženi.
Sezona gripa stigla ranije: Više obolelih i teže kliničke slike
16.12.2025.•
2
Grip je tu - jači, brži i nepredvidiviji nego ranijih godina.
Nedostatak joda zimi: Simptomi koje često zanemarujemo
16.12.2025.•
0
Tokom zimskih meseci se često kod ljudi uočavaju slične tegobe: konstantan umor, hladnoća, sporiji metabolizam i pad koncentracije.
Preuranjeni pubertet sve češći kod devojčica
15.12.2025.•
1
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
VIDEO: Vaša krvna grupa utiče na rizik od ranog moždanog udara
15.12.2025.•
1
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Stanišić: Sve što pojedemo ima plastiku i aditive u sebi
15.12.2025.•
2
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Hemikalija u tamnoj čokoladi mogla bi usporiti starenje
15.12.2025.•
1
Hemikalija pronađena u tamnoj čokoladi mogla bi pomoći u usporavanju starenja, sugerišu naučnici.
VIDEO: Ogromna studija otkriva odakle zapravo dolazi giht - i nije ono što smo mislili
15.12.2025.•
1
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre
15.12.2025.•
0
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
"Džonson i Džonson" mora da isplati 40 miliona dolara ženama koje tvrde da je puder kriv za rak
15.12.2025.•
0
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Pet razloga zašto treba redovno jesti pileću supu
15.12.2025.•
1
Supa sa piletinom i rezancima može biti deo uravnotežene ishrane.
Šta se dešava s vašim telom ako svakog dana jedete avokado
15.12.2025.•
5
Avokado je ukusan i sit i prava je nutritivna bomba. Prepun je vitamina, minerala, vlakana i zdravih masti.
Udruženje pacijenata Srbije: Uprkos obećanjima nije doneta nova lista inovativnih lekova
14.12.2025.•
1
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Nedovoljno spavanje može skratiti životni vek, pokazuje nova studija
14.12.2025.•
2
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Naučnici otkrili: Gojaznost opasnija za visok krvni pritisak nego što se mislilo
13.12.2025.•
5
Gojaznost već godinama nosi reputaciju jednog od glavnih neprijatelja zdravlja srca i krvnih sudova.
Kralj Čarls Treći govorio o svom lečenju, promoviše rani skrining
12.12.2025.•
0
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija potvrdila dva slučaja lepre, prvi posle više od 40 godina
12.12.2025.•
2
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
SZO: I nova analiza potvrđuje da vakcine ne izazivaju autizam
11.12.2025.•
2
Komitet za bezbednost vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštio je da najnoviji pregledi naučnih dokaza ponovo potvrđuju da ne postoji veza između vakcina i poremećaja iz spektra autizma.
Donor sperme sa retkom genetskom mutacijom koja uzrokuje rak otac je 200 dece - neka već umrla
10.12.2025.•
6
Donor sperme koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, otkrila je velika istraga.
Pacijent sa presađenim bubregom umro od besnila - zaražen preko doniranog organa
10.12.2025.•
0
Stanovnik američke savezne države Mičigen preminuo je od besnila nakon što mu je doniran bubreg muškarca koji se zarazio kada ga je ogrebao tvor i umro od te bolesti, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Istraživanje pokazalo da beli luk ima snažna antimikrobna svojstva u oralnoj nezi
09.12.2025.•
0
Ekstrakt belog luka ima antimikrobna svojstva uporediva sa uobičajenim antisepticima i dezinfekcionim sredstvima, poput hlorheksidina, navode stručnjaci sa Univerziteta u Šardži.
Komentari 7
Popov Sava
Aleksej
Nisam citao, hvala na preporuci, volim da citam Adamsa i Praceta. (Kada sam pisao komentar setio sam se onog skeca Monti Pajtona gde reziser ima kljove... :D)
PS. Da nisi zaposlen kao metaloglodac :) :D
Ivan Celavi 1974
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar