Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozorava da je srce čak polovine odraslih muškaraca i 20 odsto žena u SAD pet godina starije od njihovog hronološkog uzrasta. Za Afroamerikance razlika može biti čak 11 godina.
Kardiolog dr Vikas Sander, objasnio je kako naše srce godinama stari, kako možemo da utvrdimo da li prerano stari i otkrio na koje sve načine možete održati svoje srce zdravim i mladim.
Kako možemo znati da srce prerano stari?
Pošto je moguće da srce stari brže od hronološkog uzrasta, možete dobiti predstavu o tome koliko bi moglo biti vaše 'srčano doba' pomoću kalkulatora starosti srca.
To je način kvantifikacije vašeg kardiovaskularnog uzrasta na osnovu različitih faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, prošli zdravstveni problemi i porodična istorija, kaže Klivlend klinika, piše Tportal, a prenosi N1.
Zašto je to važno?
Hronološki starija srca verovatnije imaju čvršće, kalcifikovane arterije, zadebljano i čvršće mišićno tkivo, abnormalnosti u njihovom provodnom sistemu i disfunkcionalne zaliske.
Još jedan noviji način za kvantifikaciju ukupnog rizika od kardiovaskularnih bolesti je korišćenje kalkulatora kardiovaskularnog rizika Američkog udruženja za srce i Američkog koledža kardiologije.
Ovaj onlajn alat koristi slične metrike za određivanje osnovnog rizika od aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti u narednih 10 godina.
Starije srce ili povećan rizik od srčanih bolesti definitivno nije nešto što niko želi, ali dobra vest je da poznavanje ovih informacija može pomoći vama i vašem lekaru da sprečite probleme u budućnosti.
Rizici povezani sa bržim starenjem srca
Faktori kao što je vaša zdravstvena istorija mogu pomoći vašem lekaru da dobije predstavu o tome koliko je staro vaše srce i vaš ukupni rizik od kardiovaskularnih bolesti. Geni koje ste nasledili od roditelja mogu igrati ulogu, ali su važni i drugi faktori životnog stila.
Dok se neke od njih ne mogu promeniti, većinom se može upravljati.
Ovi faktori rizika uključuju:
Hronološka starost - rizik od srčanih oboljenja počinje da raste posle 55. godine, kada krvni sudovi počinju da se ukrućuju, a doživotno nakupljanje plaka u arterijama počinje da ometa protok krvi.
Pol - muškarci razvijaju srčane bolesti oko 10 godina ranije od žena i ljudi sa AFAB. Žene su generalno zaštićene estrogenom sve do nakon menopauze, kada njihov rizik od srčanih oboljenja počinje da se poklapa sa rizikom muškaraca.
Porodična istorija - vaš rizik od srčanih oboljenja je veći ako je vašem ocu ili bratu dijagnostikovana bolest pre 55. godine ili vašoj majci ili sestri pre 65. godine.
Krvni pritisak - krvni pritisak iznad 120/80 mmHg stari srce.
Holesterol - što je veći nivo holesterola, starije je vaše srce.
Pušenje - svako pušenje povećava rizik od srčanog udara, čak i ako je to samo povremeno. Izlaganje pasivnom pušenju takođe može biti opasno.
Težina - prekomerna težina i gojaznost opterećuju vaše srce.
Dijabetes - dijabetes ili predijabetes vas izlažu većem riziku od srčanih problema.
"Znamo da je najvažniji način za prevenciju kardiovaskularnih bolesti kao što su ateroskleroza, srčana insuficijencija i atrijalna fibrilacija promocija zdravog načina života tokom života, i koristimo timski pristup da pomognemo našim pacijentima da to postignu", savetuje dr Sander.
Kako održati svoje srce mladim i zdravim
Nikada niste prestari i nikada nije kasno da smanjite svoje faktore rizika - i starost vašeg srca.
Evo nekoliko stvari koje možete učiniti da pomognete svom srcu da ostane zdravo što je duže moguće:
Vodite računa o svojim hroničnim bolestima ili stanjima. Održavanje krvnog pritiska u normalnom opsegu može smanjiti rizik. Isto važi i za dijabetes i visok holesterol.
Druge bolesti, kao što je bolest štitne žlezde, kao i neki lekovi, mogu oslabiti vaše srce. Radite redovne kontrole, pridržavajte se plana lečenja vašeg lekara i uzimajte lekove kako vam je propisano.
Ostanite aktivni. Srcu je potrebna vežba da bi održalo formu. Vežbanje povećava snagu pumpanja vašeg srca i pomaže u isporuci kiseonika u celo telo.
Redovna vežba takođe pomaže u održavanju težine i krvnog pritiska i smanjuje stres. Ako imate bolest koja otežava vežbanje, potražite modifikovani program vežbanja koji bolje odgovara vašim sposobnostima.
"Preporučujemo da imate za cilj najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, na primer, tenis u parovima ili brzo hodanje", predlaže dr Sander.
Hranite se zdravo. Drugi način da svaki dan pokažete brigu o svom srcu je da se hranite zdravo. To je zato što mnogi sastojci u hrani koju konzumiramo mogu pomoći u održavanju uravnoteženog nivoa holesterola i optimalnog krvnog pritiska.
Ali ne brinite, to ne znači automatski da morate potpuno da izbacite svu svoju omiljenu hranu.
Ishrana za zdravlje srca može samo značiti uključivanje više stvari na jelovnik kao što su integralne žitarice, povrće i nemasni proteini. Dr Sander takođe preporučuje izbegavanje trans masti (loše masti, koje su veštački proizvedene za očuvanje hrane), kao i štedljivu potrošnju zasićenih masti, soli i rafinisanog šećera.
Prestanite da pušite. Ovo je apsolutno neophodno da zaštitite svoje srce. Duvan izaziva veliku zavisnost, a prestanak pušenja je težak: prosečna osoba pokuša sedam puta pre nego što uspe.
Razgovarajte sa svojim lekarom o planu za odvikavanje od pušenja – verujte mi, to je jedna od najboljih stvari koje možete da uradite da biste vodili računa o svom srcu.
Umereno sa alkoholom. Smanjenje unosa alkohola je još jedan odličan način da održite svoje srce u dobroj formi. Prekomerno pijenje je povezano sa kardiovaskularnim stanjima kao što su visok krvni pritisak, kardiomiopatija i veći rizik od moždanog udara.
Generalno, najbolje je da ne pijete više od dva pića ako ste muškarac i ne više od jednog pića ako ste žena.
Ako želite da promenite svoje navike pijenja i ne znate odakle da počnete, razgovor sa lekarom je odličan prvi korak. On vam može dati korisne smernice na osnovu vašeg zdravlja i navika u pogledu pijenja.
Ne zaboravite na redovne kontrole.
Ponekad vašem srcu može biti potreban pregled čak i ako smatrate da vam nije potreban. Zato je dobra ideja da idete na redovne preglede kako bi vaš lekar mogao da testira vaš krvni pritisak, trigliceride, glukozu i holesterol na prazan želudac, ili samo da priča o simptomima koje imate.
Na taj način, vaš lekar može pomoći u identifikaciji srčanih problema pre nego što izazovu ozbiljne probleme.
Pročitaj još
Nemojte zanemariti neobične simptome.
Iako su redovni pregledi važni, takođe je ključno da slušate svoje telo kada vam govori da nešto nije u redu. Stoga, ako osetite bilo koji od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru:
- Kratkoća daha
- Otok u nogama
- Bol u grudima
- Neobjašnjiv umor.
- Iznenadna promena tolerancije vežbanja
- Lupanje srca
- Konfuzija
- Vrtoglavica
Poslednji savet: Kako starite, vašem srcu će možda trebati dodatna briga i pažnja. Ali postoje načini da održite svoje srce mladim i zdravim. Praćenje zdravih navika i slušanje svog tela pomaže da vaše srce ostane zdravo što je duže moguće.
Ako patite od bilo koje specifične srčane bolesti, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom o najboljim načinima da svoje srce održite mladim što je duže moguće.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
4
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
29.01.2026.•
3
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
29.01.2026.•
0
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
28.01.2026.•
1
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
27.01.2026.•
0
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Studija: Prekomerna težina povećava rizik od vaskularne demencije
27.01.2026.•
1
Prekomerna težina značajno povećava rizik od razvoja vaskularne demencije, prema najnovijoj studiji naučnika u Velikoj Britaniji i Danskoj, preneo je Euronews.
Minaqua pod lupom struke: Mineralna voda sa stručnom potvrdom kvaliteta
27.01.2026.•
0
Kompanija BB MINAQUA, proizvođač prirodne mineralne vode, već godinama opravdava poverenje potrošača zahvaljujući kvalitetu i jedinstvenom mineralnom sastavu svoje vode.
Pametne pilule bi mogle da prijave da li ih pacijenti uzimaju
25.01.2026.•
1
Eksperimentalna tableta može da pošalje signal da je progutana, tvrde istraživači.
Studija: Jedno antitelo može da prepolovi broj migrena
25.01.2026.•
1
Nespecifično antitelo fremanezumab može da smanji za 50 odsto broj napada migrene kod dece, pokazala je najnovija međunarodna klinička studija u kojoj je učestvovao IRCCS San Rafaele u Rimu.
Rak i Alchajmerova bolest retko kad dolaze istovremeno - naučnici istraživali zašto
25.01.2026.•
0
Decenijama su istraživači primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno stanje možda pruža određeni stepen zaštite od drugog.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar