VIDEO: Ogromna studija otkriva odakle zapravo dolazi giht - i nije ono što smo mislili
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
Foto: Pixabay
Godine 2024, međunarodni tim naučnika analizirao je genetske podatke prikupljene od 2,6 miliona ljudi. Taj broj je uključivao 120.295 ljudi sa postojećim gihtom.
Poređenjem genetskih kodova osoba sa gihtom i onih bez njega, tim je pronašao 377 specifičnih DNK regiona gde su varijacije bile povezane sa gihtom - 149 od kojih ranije nisu bile povezane sa bolešću.
Iako način života i faktori iz okoline svakako i dalje igraju ulogu, nalazi sugerišu da je genetika glavni pokretač rizika od gihta - a istraživači veruju da još ima neotkrivenih genetskih veza.
"Giht je hronična bolest sa genetskom osnovom i nije krivica onoga ko od nje pati - mit da giht nastaje zbog životnog stila ili ishrane mora biti razbijen", rekao je epidemiolog Toni Meriman sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu, kada je studija objavljena prošle godine, prenosi ScienceAlert.
Giht se razvija kada postoji visok nivo mokraćne kiseline u krvi, koja zatim formira oštre kristale u zglobovima. Kada imuni sistem počne da napada te kristale, to dovodi do značajnog bola i nelagodnosti.
Genetika je važna u svakoj fazi tog procesa, sugerišu istraživači. Posebno utiče na verovatnoću da će imuni sistem napasti kristale i na način na koji se mokraćna kiselina transportuje kroz telo.
Giht može dolaziti i odlaziti, ali postoje dostupni tretmani - a autori studije smatraju da zablude o bolesti mogu odvratiti ljude od traženja tih tretmana. To je ozbiljan problem, jer se broj slučajeva gihta stalno povećava.
"Ovaj rašireni mit izaziva sram kod ljudi sa gihtom, zbog čega su neki skloniji da trpe u tišini i ne odu kod lekara po lek koji snižava nivo urata u krvi i može sprečiti njihov bol", rekao je Meriman.
Pored boljeg razumevanja uzroka gihta, studija pruža naučnicima više opcija za istraživanje mogućih terapija, posebno u vezi sa regulacijom imunog odgovora na taloženje mokraćne kiseline. Čak bi i neki već postojeći lekovi mogli biti korišćeni za ovu svrhu.
Postoje i neka ograničenja u studiji: većina podataka potiče od osoba evropskog porekla, a deo evidencije zasnovan je na samoprijavljivanju gihta, a ne na kliničkoj dijagnozi.
Pročitaj još
Ipak, studija nam pruža daleko jasniju sliku zdravstvenog problema koji ljude muči vekovima.
"Nadamo se da će vremenom postati dostupni bolji i pristupačniji tretmani zahvaljujući novim ciljevima koje smo identifikovali. Giht zaslužuje više sredstava iz zdravstvenih budžeta i veću prioritizaciju u zdravstvenom sistemu", rekao je Meriman.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Genetics".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
0
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
0
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
29.01.2026.•
3
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
29.01.2026.•
0
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
28.01.2026.•
1
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
27.01.2026.•
0
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Studija: Prekomerna težina povećava rizik od vaskularne demencije
27.01.2026.•
1
Prekomerna težina značajno povećava rizik od razvoja vaskularne demencije, prema najnovijoj studiji naučnika u Velikoj Britaniji i Danskoj, preneo je Euronews.
Minaqua pod lupom struke: Mineralna voda sa stručnom potvrdom kvaliteta
27.01.2026.•
0
Kompanija BB MINAQUA, proizvođač prirodne mineralne vode, već godinama opravdava poverenje potrošača zahvaljujući kvalitetu i jedinstvenom mineralnom sastavu svoje vode.
Pametne pilule bi mogle da prijave da li ih pacijenti uzimaju
25.01.2026.•
1
Eksperimentalna tableta može da pošalje signal da je progutana, tvrde istraživači.
Studija: Jedno antitelo može da prepolovi broj migrena
25.01.2026.•
0
Nespecifično antitelo fremanezumab može da smanji za 50 odsto broj napada migrene kod dece, pokazala je najnovija međunarodna klinička studija u kojoj je učestvovao IRCCS San Rafaele u Rimu.
Rak i Alchajmerova bolest retko kad dolaze istovremeno - naučnici istraživali zašto
25.01.2026.•
0
Decenijama su istraživači primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno stanje možda pruža određeni stepen zaštite od drugog.
Hrvatska uvodi obaveznu vakcinaciju protiv HPV-a
25.01.2026.•
4
Od sledeće godine u Hrvatskoj bi vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) trebalo da bude obavezna, nakon zakonskih izmena koje se planiraju u drugom kvartalu ove godine.
Nije svako sedenje isto: Jedna vrsta je povezana sa boljim zdravljem mozga
25.01.2026.•
1
Prekomerno sedenje nije dobro za fizičko ni mentalno zdravlje osobe, ali postoji vrsta sedentarnog ponašanja koja možda ne smanjuje naš mozak niti utiče na kogniciju u istoj meri kao druge vrste sedenja.
Naučnici su pokušali da prošire grip - ali nisu uspeli, evo zašto
25.01.2026.•
1
Grupa volontera provela je dane zaključana u maloj hotelskoj sobi sa ljudima aktivno zaraženim gripom. Igrali su igre, delili predmete i zajedno vežbali u uslovima osmišljenim da pomognu širenju virusa.
Često uzimate kafu za poneti? Ovo su skriveni rizici koje nosi vruća kafa iz papirnih čaša
24.01.2026.•
3
Čini se da je već prodrla i u naša tela, jer su je istraživanja otkrila u arterijama, reproduktivnim organima, pa čak i u mozgu.
Bebe na zimskom vazduhu: Kako pedijatri ocenjuju skandinavsku praksu
24.01.2026.•
8
Praksa da bebe spavaju napolju, na temperaturama ispod nule, u zemljama poput Švedske, Danske, Islanda i Finske često izaziva čuđenje i nevericu kod roditelja u Srbiji.
SAD napustile Svetsku zdravstvenu organizaciju
23.01.2026.•
16
SAD su završile proces povlačenja iz Svetske zdravstvene organizacije, godinu dana od kada je američki predsednik Donald Tramp objavio da prekida članstvo koje je trajalo 78 godina.
Manje slučajeva gripa, među obolelima najviše dece
22.01.2026.•
0
U Srbiji je od 12. do 18. januara zabeleženo 11.483 slučaja oboljenja sličnih gripu, što je za 15,6 odsto niže u poređenju sa prethodnom nedeljom, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Ovo su znaci da ne pijete dovoljno vode
22.01.2026.•
0
Voda je osnovna potreba organizma, ali i jedna od navika koju najlakše zanemarujemo.
Rak grlića materice: Smanjena stopa smrtnosti, važna vakcinacija
21.01.2026.•
1
U toku je Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. To je jedini malignitet koji možemo da sprečimo imunizacijom, uz redovne preglede. Nažalost, Srbija je među vodećim evropskim zemljama po broju obolelih.
O trošku RFZO: Devojčici iz Srbije istovremeno presađeni bubreg i jetra u Italiji
21.01.2026.•
4
Sedmogodišnjoj devojčici iz Srbije uspešno su istovremeno transplantirani jetra i bubreg na klinici u Italiji, a o trošku RFZO.
Komentari 1
Tojmir
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar