VIDEO: Astronauti se vraćaju na Zemlju sa trajnim promenama u mozgu
Provođenje vremena u bestežinskom okruženju mikrogravitacije može imati dramatične efekte na ljudsko telo.
Naučnici su nedavno otkrili još jedan koji bi mogao pomoći da se objasni zašto se neki astronauti muče da se prilagode nakon povratka na Zemlju.
Nakon boravka u svemiru koji traje svega nekoliko nedelja, astronauti mogu razviti merljive promene u samom obliku svog mozga. Kod dužih boravaka u svemiru, te promene mogu potrajati najmanje šest meseci.
Te promene su suptilne - svega nekoliko milimetara u najboljem slučaju - ali deluje da najjače opstaju u regijama mozga povezanim sa ravnotežom, propriocepcijom i senzo-motornom kontrolom, što može biti uzrok dugotrajnog napora nekih astronauta da povrate ravnotežu u gravitaciji Zemlje.
"U pitanju su sveobuhvatne promene u poziciji mozga unutar šupljine lobanje nakon svemirskog leta i u analognoj sredini. Ova otkrića su ključna za razumevanje efekata svemirskih letova na ljudski mozak i ponašanje", piše tim koji predvodi fiziološkinja Rejčel Sajdler sa Univerziteta Florida.
Kada astronauti provode vreme u svemiru, njihova tkiva imaju tendenciju da se pomeraju prilično mnogo. Bez uticaja gravitacije, tečnosti u telu počinju da se ravnomernije raspoređuju.
To nije naročito problematično, ali menja način na koji mozak "sedi" unutar lobanje. Prethodna istraživanja pokazala su da se centar mase mozga astronauta pomera nagore u lobanji nakon svemirskog leta, u poređenju sa merenjima pre leta, piše ScienceAlert.
Studija iz 2015. na ljudima koji su bili smešteni u nagnutom krevetu sa glavama okrenutim nadole, tehnika kojom se na Zemlji imitira efekat preraspodele tečnosti u mikrogravitaciji, takođe je otkrila promene ne samo u centru mase, već i u zapremini određenih regiona mozga.
Sajdler i njene kolege želele su da uzmu te naznake i jasno kvantifikuju šta se tačno dešava sa mozgom astronauta kada provode vreme u svemiru. Njihova studija obuhvatila je 26 astronauta, 15 čiji su mozgovi mereni pre i posle svemirskog leta kao deo ove studije, i 11 čija su merenja pre i posle leta uključena iz prethodno objavljenih radova.
Njihova analiza uključila je i merenja mozga 24 učesnika u studiji nagnutog kreveta u trajanju od 60 dana, koju je sprovela Evropska svemirska agencija.
Njihova detaljna merenja pokazala su da se mozak pomera nagore i unazad u lobanji tokom svemirskog leta, i takođe se blago naginje unazad, u blagom, suptilnom kotrljanju, što je u skladu sa nalazima prethodnih studija.
Međutim, mozak se pomerao i na druge načine; ne ravnomerno svuda, već različiti regioni menjaju položaj u različitim pravcima, na način koji se ne može pripisati pomeranju celog mozga.
To sugeriše da se sam oblik mozga menja. Najizraženije promene uočene su kod dužih boravaka u svemiru - mozgovi astronauta koji su proveli godinu dana u svemiru mogli su da se promene za čak dva do tri milimetra.
Ovo su potvrdili i podaci iz studije nagnutog kreveta, koja je takođe pokazala da se komore - šupljine ispunjene tečnošću u mozgu - takođe pomeraju nagore u mikrogravitaciji i sličnim uslovima, snažno implicirajući preraspodelu tečnosti kao uzrok promena.
Ništa od ovoga nije povezano sa promenama ličnosti, inteligencije ili kognicije. Umesto toga, najveće promene deluju da pogađaju regije mozga uključene u funkcije koje pomažu mozgu da prati položaj i pokrete tela u prostoru.
Pročitaj još
Najveće promene desile su se u zadnjoj insuli, regionu mozga koji obrađuje ravnotežu. Najjače promene u ovom regionu, otkrili su istraživači, bile su povezane sa lošijom ravnotežom nakon povratka na Zemlju. Astronauti često prijavljuju probleme sa stabilnošću danima ili nedeljama nakon sletanja, a suptilniji oporavak senzomotornih funkcija traje mesecima.
Ako promene u obliku mozga igraju ulogu u oporavku astronauta, ove informacije mogle bi pomoći naučnicima da osmisle bolje programe za vraćanje tela u "zemaljski režim".
"Ovaj rad unapređuje naše razumevanje neuroanatomskih promena u mikrogravitaciji i pruža kvantitativne ciljeve za razvoj intervencija i optimizaciju strategija oporavka posle leta kako bi se očuvalo zdravlje astronauta u budućim svemirskim misijama. Zdravstvene i performansne posledice ovih pomeranja i deformacija mozga povezanih sa svemirskim letovima zahtevaju dalja istraživanja kako bi se otvorio put za bezbednija ljudska istraživanja svemira", pišu istraživači.
Nalazi su objavljeni u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
1
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Komentari 1
Глига
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar