VIDEO: Astronauti se vraćaju na Zemlju sa trajnim promenama u mozgu
Provođenje vremena u bestežinskom okruženju mikrogravitacije može imati dramatične efekte na ljudsko telo.
Foto: Pixabay
Naučnici su nedavno otkrili još jedan koji bi mogao pomoći da se objasni zašto se neki astronauti muče da se prilagode nakon povratka na Zemlju.
Nakon boravka u svemiru koji traje svega nekoliko nedelja, astronauti mogu razviti merljive promene u samom obliku svog mozga. Kod dužih boravaka u svemiru, te promene mogu potrajati najmanje šest meseci.
Te promene su suptilne - svega nekoliko milimetara u najboljem slučaju - ali deluje da najjače opstaju u regijama mozga povezanim sa ravnotežom, propriocepcijom i senzo-motornom kontrolom, što može biti uzrok dugotrajnog napora nekih astronauta da povrate ravnotežu u gravitaciji Zemlje.
"U pitanju su sveobuhvatne promene u poziciji mozga unutar šupljine lobanje nakon svemirskog leta i u analognoj sredini. Ova otkrića su ključna za razumevanje efekata svemirskih letova na ljudski mozak i ponašanje", piše tim koji predvodi fiziološkinja Rejčel Sajdler sa Univerziteta Florida.
Kada astronauti provode vreme u svemiru, njihova tkiva imaju tendenciju da se pomeraju prilično mnogo. Bez uticaja gravitacije, tečnosti u telu počinju da se ravnomernije raspoređuju.
To nije naročito problematično, ali menja način na koji mozak "sedi" unutar lobanje. Prethodna istraživanja pokazala su da se centar mase mozga astronauta pomera nagore u lobanji nakon svemirskog leta, u poređenju sa merenjima pre leta, piše ScienceAlert.
Studija iz 2015. na ljudima koji su bili smešteni u nagnutom krevetu sa glavama okrenutim nadole, tehnika kojom se na Zemlji imitira efekat preraspodele tečnosti u mikrogravitaciji, takođe je otkrila promene ne samo u centru mase, već i u zapremini određenih regiona mozga.
Sajdler i njene kolege želele su da uzmu te naznake i jasno kvantifikuju šta se tačno dešava sa mozgom astronauta kada provode vreme u svemiru. Njihova studija obuhvatila je 26 astronauta, 15 čiji su mozgovi mereni pre i posle svemirskog leta kao deo ove studije, i 11 čija su merenja pre i posle leta uključena iz prethodno objavljenih radova.
Njihova analiza uključila je i merenja mozga 24 učesnika u studiji nagnutog kreveta u trajanju od 60 dana, koju je sprovela Evropska svemirska agencija.
Njihova detaljna merenja pokazala su da se mozak pomera nagore i unazad u lobanji tokom svemirskog leta, i takođe se blago naginje unazad, u blagom, suptilnom kotrljanju, što je u skladu sa nalazima prethodnih studija.
Međutim, mozak se pomerao i na druge načine; ne ravnomerno svuda, već različiti regioni menjaju položaj u različitim pravcima, na način koji se ne može pripisati pomeranju celog mozga.
To sugeriše da se sam oblik mozga menja. Najizraženije promene uočene su kod dužih boravaka u svemiru - mozgovi astronauta koji su proveli godinu dana u svemiru mogli su da se promene za čak dva do tri milimetra.
Ovo su potvrdili i podaci iz studije nagnutog kreveta, koja je takođe pokazala da se komore - šupljine ispunjene tečnošću u mozgu - takođe pomeraju nagore u mikrogravitaciji i sličnim uslovima, snažno implicirajući preraspodelu tečnosti kao uzrok promena.
Ništa od ovoga nije povezano sa promenama ličnosti, inteligencije ili kognicije. Umesto toga, najveće promene deluju da pogađaju regije mozga uključene u funkcije koje pomažu mozgu da prati položaj i pokrete tela u prostoru.
Pročitaj još
Najveće promene desile su se u zadnjoj insuli, regionu mozga koji obrađuje ravnotežu. Najjače promene u ovom regionu, otkrili su istraživači, bile su povezane sa lošijom ravnotežom nakon povratka na Zemlju. Astronauti često prijavljuju probleme sa stabilnošću danima ili nedeljama nakon sletanja, a suptilniji oporavak senzomotornih funkcija traje mesecima.
Ako promene u obliku mozga igraju ulogu u oporavku astronauta, ove informacije mogle bi pomoći naučnicima da osmisle bolje programe za vraćanje tela u "zemaljski režim".
"Ovaj rad unapređuje naše razumevanje neuroanatomskih promena u mikrogravitaciji i pruža kvantitativne ciljeve za razvoj intervencija i optimizaciju strategija oporavka posle leta kako bi se očuvalo zdravlje astronauta u budućim svemirskim misijama. Zdravstvene i performansne posledice ovih pomeranja i deformacija mozga povezanih sa svemirskim letovima zahtevaju dalja istraživanja kako bi se otvorio put za bezbednija ljudska istraživanja svemira", pišu istraživači.
Nalazi su objavljeni u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
SZO: Korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju rešavanje svetske krize gojaznosti
02.08.2026.•
3
Najveće svetske korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju globalne napore u rešavanju krize gojaznosti jer podnose tužbe protiv vlada koje pokušavaju da promovišu zdraviju ishranu, rekao je Tedros Adanom Gebrejesus.
Hiljade ljudi u SAD dobilo dijareju od parazita u seckanoj zelenoj salati u restoranima
02.08.2026.•
0
Restorane u SAD je pogodio pad prometa - posledica epidemije ciklospore iz pakovanja iseckane zelene salate koju koriste, a od koje su se razbolele hiljade Amerikanaca.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom kada počnete da pijete više vode
02.08.2026.•
1
Hidratacija i krvni pritisak usko su povezani jer se krv najvećim delom sastoji od vode.
Mladi u Evropi u najgoroj fizičkoj kondiciji u poslednjih 60 godina
02.08.2026.•
3
Fizička kondicija adolescenata i dece u Evropi je na najnižem nivou u poslednjih 60 godina, što može da ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Koliko instant kafe iz kesice sme da se popije dnevno?
02.08.2026.•
4
Instant kafa, odnosno kafa iz kesice, mnogima je prvi izbor kada žele da brzo pripreme omiljeni napitak.
Skoro jedna osoba nedeljno u Engleskoj dijagnozu tuberkuloze dobila tek posle smrti
01.08.2026.•
0
Gotovo jedna osoba nedeljno u Engleskoj je između 2010. i 2022. godine dobila dijagnozu tuberkuloze tek nakon smrti.
U Nišu prvi put ugrađeni srčani zalisci bez klasične operacije
31.07.2026.•
0
U Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) u Nišu ove nedelje su obavljene prve tri implantacije srčanih zalistaka minimalno invazivnom procedurom - bez klasične operacije na otvorenom srcu.
Razvijen AI alat za predviđanje recidiva raka debelog creva
30.07.2026.•
0
Istraživači australijskog Univerziteta La Trob razvili su alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može da predvidi rizik od recidiva raka debelog creva kod pacijenata sa karcinomom drugog stadijuma.
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme
29.07.2026.•
0
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom i lekovima na svoju ruku, zbog letovanja ili nekog bitnog događaja, može da dovede do ozbiljnih posledica i komplikacija, upozoravaju stručnjaci.
Nije važna samo količina masti, već i gde se nalazi: Istraživanje povezalo salo oko organa sa starenjem mozga
29.07.2026.•
0
Možete imati istu telesnu težinu i isti indeks telesne mase (BMI) kao neka druga osoba, a da pritom imate potpuno drugačiji rizik po zdravlje mozga.
Zašto jedan pušač dobije rak pluća, a drugi ne?
29.07.2026.•
9
Naučnici su prvi put pronašli dokaze da nasledni genetski sastav ima značajan uticaj na razvoj raka, što dodatno naglašava važnost personalizovanog pristupa prevenciji i lečenju.
Svaki treći čovek na svetu ne može da priušti zdravu ishranu
28.07.2026.•
2
Svaki treći stanovnik planete, odnosno 2,69 milijardi ljudi, ne može da priušti raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe, navodi se u novom izveštaju pet agencija UN.
Ruska vakcina protiv raka kože: Ko sve može da je primi?
28.07.2026.•
2
Nacionalni medicinski istraživački centar za radiologiju i mikrobiologiju ruskog Ministarstva zdravlja dobio je odobrenje za prvu mRNK antitumorsku vakcinu protiv raka kože.
Raste rizik od širenja epidemije HIV-a u svetu
28.07.2026.•
3
Svet je u riziku od ponovnog širenja epidemije HIV-a nakon što je međunarodno finansiranje programa borbe protiv ove bolesti prošle godine smanjeno za gotovo petinu.
"Džonson i Džonson" nudi 5,5 milijardi kako bi se rešio optužbi da njegov bebi puder izaziva rak jajnika
28.07.2026.•
1
Kompanija "Džonson i Džonson" (J&J) ponudila je nagodbu vrednu do 5,5 milijardi dolara kako bi okončala desetine hiljada tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima se tvrdi da njen puder za bebe izaziva rak jajnika.
Pilipović: Srbija u evropskom vrhu po smrtnosti od melanoma - za to kriv i loš zdravstveni sistem
28.07.2026.•
3
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kazao je da u našoj zemlji od melanoma godišnje oboli 700, a premine oko 300 ljudi i da je u samom vrhu Evrope kada je reč o smrtnosti od zloćudnog tumora kože.
Crna Gora uvodi dva dana plaćenog "menstrualnog odsustva" mesečno
27.07.2026.•
4
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
SZO: Posledica po zdravlje ima i daleko od mesta požara
26.07.2026.•
0
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Prva pacijentkinja iz Srbije u avgustu na lečenju vakcinom protiv raka u Rusiji
26.07.2026.•
1
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je profesor dr Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Deset promena na jeziku koje nikada ne bi trebalo da ignorišete
26.07.2026.•
0
Verovatno ne provodite mnogo vremena gledajući svoj jezik, ali lekari kažu da on može da otkrije iznenađujuće mnogo o vašem zdravstvenom stanju.
Naučnici otkrili koliko bi ljudi najduže mogli da žive ukoliko se zaustavi starenje
26.07.2026.•
3
Čak i ako budu razvijene napredne terapije koje bi jednog dana mogle da zaustave gotovo sve procese starenja, ljudski životni vek verovatno neće moći da premaši oko 200 godina, pokazuje novo istraživanje.
Komentari 1
Глига
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar