Analizirajući uzorke stolice 22 pacijenta kojima je dijagnostikovan ABS, i njihovih zdravih partnera iz domaćinstva, istraživači su identifikovali dve uobičajene vrste bakterija koje su u većem broju prisutne kod ljudi sa sindromom, potvrđujući zaključke studije iz 2019. godine.
Slučajevi sindroma auto-pivare retko se dijagnostikuju i ne postoji opšti konsenzus o načinu lečenja tog stanja, tako da iako je studija mala, ona predstavlja značajan broj pacijenata koji su temeljno testirani na ABS - i čije crevne bakterije proizvode visoke nivoe etanola kada se gaje u laboratorijskim uslovima.
"Mnogi pacijenti posećuju više medicinskih centara samo da bi ih odbacili kao skrivene alkoholičare, i odlaze bez dijagnoze", piše tim koji vode ekspertkinja za infektivne bolesti Elizabet Homan iz Opšte bolnice Masačusets i gastroenterolog Bernd Šnabl sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu, piše
ScienceAlert.
Povećani nivoi etanola u njihovim telima često izazivaju oštećenje jetre, da ne pominjemo ozbiljne društvene, porodične i pravne probleme.
Nova studija je nastala nakon što je mikrobiološkinja Džing Juan sa Instituta za pedijatriju Pekinga bila preplavljena pozivima pacijenata koji su očajnički želeli da budu testirani na ABS.
Bila je 2019. godina, i Juan (koja nije učestvovala u aktuelnoj studiji) je upravo objavila istraživanje koje upućuje na bakteriju Klebsiella pneumoniae kao verovatnog uzročnika ABS-a, umesto komensalnih oblika kvasca, kako su neki sumnjali. Ona je pozivaoce uputila Šnablu, koji je tada počeo da regrutuje pacijente za narednu studiju.
Upoređujući crevne mikroorganizme pacijenata sa ABS-om sa onima kod ljudi sa kojima žive, nova studija je efikasno kontrolisala uticaje dijetetskih faktora i faktora sredine poznatih po tome da utiču na mikrobiom.
Šnabl i njegove kolege su otkrili da bakterijske kulture pacijenata tokom pojave simptoma intoksikacije proizvode više etanola nego mikroorganizmi kod pacijenata u remisiji ili kod članova domaćinstva koji nisu pogođeni stanjem. Ovo je bilo u korelaciji sa nivoima alkohola u krvi, merenim u istom periodu.
K. pneumoniae i Escherichia coli, dve bakterijske vrste poznate po proizvodnji etanola, bile su češće prisutne kod pacijenata sa ABS-om, a E. coli je bila posebno zastupljena tokom epizoda.
Simptomi jednog pacijenta su se značajno poboljšali nakon što je primio dve transplantacije stolice od zdravog donora radi resetovanja crevne mikrobiote. Muškarac je ostao u remisiji više od 16 meseci nakon druge doze, a njegova porodica kaže da se njegovo normalno ponašanje "u suštini vratilo".
Otkriveni rezultati sugerišu da olakšanje za pacijente sa ABS-om može da leži u podsticanju ili uvođenju, kroz promene u ishrani, transplantacije stolice ili probiotike, drugih sojeva crevnih bakterija koje lako metabolišu etanol. Iako Šnabl ne isključuje mogućnost da neki slučajevi ABS-a mogu biti uzrokovani gljivicama ili kvascima.
Mogući tretmani takođe bi mogli da ciljaju bakterijske gene uključene u metaboličke puteve, koje su istraživači otkrili kao aktivnije tokom remisije, što pomaže u rešavanju simptoma.
Tim takođe primećuje da su pacijenti sa ABS-om u ovoj studiji imali "ekstremne" neravnoteže u svom mikrobiomu. Druge studije su prijavile nizak nivo proizvodnje etanola kod pacijenata sa dijabetesom i povezale bakterije koje proizvode etanol sa masnom bolešću jetre, koja je najčešća bolest jetre u svetu.
"Ovo postavlja šire pitanje o tome koliko je rasprostranjena proizvodnja etanola od strane crevnih mikroba u opštoj populaciji i koliko ozbiljne mogu biti patološke posledice. Pored toga, naša studija ističe značaj crevnog mikrobioma i mikrobioloških metabolita za ljudsko zdravlje", pišu Šnabl i kolege.
Studija je objavljena u časopisu "Nature Microbiology".
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar