Naučnici su pokušali da prošire grip - ali nisu uspeli, evo zašto
Grupa volontera provela je dane zaključana u maloj hotelskoj sobi sa ljudima aktivno zaraženim gripom. Igrali su igre, delili predmete i zajedno vežbali u uslovima osmišljenim da pomognu širenju virusa.
Ipak, nijedna osoba nije se zarazila gripom.
Ovo neočekivano otkriće dolazi iz dobro osmišljene studije koja je pokušala da odgovori na osnovno pitanje: kako se grip zapravo širi?
Influenca, virus odgovoran za grip, poznat je po tome da se širi putem aerosola (mikroskopskih kapljica) koje se oslobađaju kada zaražena osoba kašlje, kija ili čak normalno diše. Takođe može da se prenosi sa osobe na osobu putem kontaminiranih površina kao što su kvake ili telefoni - što se naziva prenos preko predmeta (fomita).
Da bi utvrdili koji su faktori najvažniji, istraživači sa Univerziteta Merilend u SAD sproveli su eksperiment u stvarnim uslovima prenosa koristeći ljude koji su se prirodno zarazili gripom.
Oni su okupili grupe učesnika u hotelskoj sobi, mešajući ljude sa aktivnim infekcijama gripa, koje su nazvali "davaoci", sa nezaraženim volonterima, nazvanim "primaoci". Cilj je bio jednostavan: videti da li će se grip preneti u uslovima koji pogoduju infekciji.
Uprkos produženom bliskom kontaktu tokom nekoliko dana, nijedan primalac se nije zarazio.
Ovaj pristup se razlikuje od ranijih studija u kojima su zdravi volonteri namerno inficirani gripom radi istraživanja. Korišćenjem prirodno zaraženih "davalaca" istraživači su se nadali da će bolje oslikati kako se grip širi van laboratorije.
Sprovedene su dve verzije eksperimenta. U jednoj je jedan davalac delio sobu sa osam primalaca. U drugoj su četiri davaoca delila sobu sa tri primaoca. Davaoci su imali između 20 i 22 godine, dok su primaoci bili uzrasta između 25 i 45 godina.
Soba je održavana na temperaturi i vlažnosti koje se smatraju pogodnim za širenje gripa, između 22°C i 25°C, i između 20 i 45 odsto vlažnosti. Pre nego što su stavili učesnike u karantin, istraživači su zatvorili sve veće neplanirane otvore za vazduh - poput prozora, vrata i curenja u sistemima za klimatizaciju, kako bi namerno smanjili ventilaciju.
Tokom tri do sedam dana, učesnici su provodili sate zajedno u ograničenom prostoru. Igrali su karte izbliza, učestvovali u časovima plesa ili joge, i koristili zajedničke predmete poput flomastera, mikrofona ili tablet računara.
Istraživači su pratili širenje virusa merenjem nivoa virusa u izdahnutom vazduhu, pljuvački i brisevima iz usta kod davalaca. Takođe su testirani zajednički predmeti i vazduh u sobi na prisustvo virusnih čestica. Učesnici su beležili simptome kao što su kašalj, kijanje, glavobolje i druge uobičajene znake gripa.
Zašto do prenosa nije došlo
Više uzoraka od davalaca potvrdilo je aktivnu infekciju gripom. Ali nijedan primalac nije bio pozitivan. Nekoliko njih je prijavilo blage simptome poput glavobolje, ali nije bilo jasnih dokaza o infekciji gripom ni kod jednog od njih.
Istraživači sugerišu tri glavna razloga zašto prenos nije došao: nizak nivo izbacivanja virusa kod davalaca, delimični imunitet kod primalaca i način cirkulacije vazduha u prostoriji.
Smatra se da deca igraju veliku ulogu u širenju gripa, ali ova studija je uključivala samo odrasle. Odrasli davaoci su oslobađali relativno male količine virusa. To može biti posledica soja kojim su bili zaraženi, njihovih godina ili činjenice da su imali blage simptome. Veoma malo kašljanja ili kijanja je primećeno, što je smanjilo količinu virusa koji dospeva u vazduh.
Primaoci su takođe mogli biti manje podložni. Svi su prošli kroz više sezona gripa, a nekoliko njih je primilo vakcinu protiv gripa u prethodnim godinama, dok je jedan bio vakcinisan tekuće sezone. Ovo prethodno izlaganje moglo im je pružiti određeni nivo osnovnog imuniteta, prenosi ScienceAlert.
Iako su temperatura i vlažnost bile podešene da favorizuju prenos, visok nivo cirkulacije vazduha pomoću ventilatora mogao je da poremeti oblake vazduha zasićene virusom. Umesto da se zadrže oko davalaca, ti oblaci su verovatno razbijeni i razređeni, smanjujući količinu virusa koju su primaoci udahnuli.
Pročitaj još
U celini, nalazi ukazuju da su kašljanje i kijanje ključni faktori u širenju gripa, posebno od osoba koje izbacuju velike količine virusa, ponekad opisivanih kao "super širitelji". Imunitet kod izloženih osoba i kretanje vazduha u zatvorenim prostorima takođe se pokazuju kao presudni.
Studija ne sugeriše da je grip bezopasan ili teško prenosiv. Svake godine se javljaju milioni, pa čak i milijarde slučajeva širom sveta, sa čvrstim dokazima da aerosolni prenos igra ključnu ulogu. Umesto toga, pokazuje da su okolnosti koje omogućavaju širenje gripa složenije nego što se misli - nije dovoljno samo deliti sobu sa zaraženom osobom.
Ne izbacuju svi isti nivo virusa, i nisu svi podjednako ranjivi. Aerosolni prenos je najverovatniji tokom kašljanja i kijanja, pa ljudi sa tim simptomima treba da se izoluju kad god mogu i da nose dobro prijanjajuću masku kako bi smanjili izbacivanje virusa u vazduh. Dobra ventilacija i cirkulacija vazduha posebno su važni u malim, loše provetrenim prostorima.
Kada ste u nedoumici, najsigurnije je pretpostaviti da možete i da se zarazite i da prenesete grip, i da sledite preporuke javnog zdravlja - uključujući vakcinaciju i nošenje maski kad je to preporučeno.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
1
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Komentari 1
hhj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar