Naučnici su pokušali da prošire grip - ali nisu uspeli, evo zašto
Grupa volontera provela je dane zaključana u maloj hotelskoj sobi sa ljudima aktivno zaraženim gripom. Igrali su igre, delili predmete i zajedno vežbali u uslovima osmišljenim da pomognu širenju virusa.
Ipak, nijedna osoba nije se zarazila gripom.
Ovo neočekivano otkriće dolazi iz dobro osmišljene studije koja je pokušala da odgovori na osnovno pitanje: kako se grip zapravo širi?
Influenca, virus odgovoran za grip, poznat je po tome da se širi putem aerosola (mikroskopskih kapljica) koje se oslobađaju kada zaražena osoba kašlje, kija ili čak normalno diše. Takođe može da se prenosi sa osobe na osobu putem kontaminiranih površina kao što su kvake ili telefoni - što se naziva prenos preko predmeta (fomita).
Da bi utvrdili koji su faktori najvažniji, istraživači sa Univerziteta Merilend u SAD sproveli su eksperiment u stvarnim uslovima prenosa koristeći ljude koji su se prirodno zarazili gripom.
Oni su okupili grupe učesnika u hotelskoj sobi, mešajući ljude sa aktivnim infekcijama gripa, koje su nazvali "davaoci", sa nezaraženim volonterima, nazvanim "primaoci". Cilj je bio jednostavan: videti da li će se grip preneti u uslovima koji pogoduju infekciji.
Uprkos produženom bliskom kontaktu tokom nekoliko dana, nijedan primalac se nije zarazio.
Ovaj pristup se razlikuje od ranijih studija u kojima su zdravi volonteri namerno inficirani gripom radi istraživanja. Korišćenjem prirodno zaraženih "davalaca" istraživači su se nadali da će bolje oslikati kako se grip širi van laboratorije.
Sprovedene su dve verzije eksperimenta. U jednoj je jedan davalac delio sobu sa osam primalaca. U drugoj su četiri davaoca delila sobu sa tri primaoca. Davaoci su imali između 20 i 22 godine, dok su primaoci bili uzrasta između 25 i 45 godina.
Soba je održavana na temperaturi i vlažnosti koje se smatraju pogodnim za širenje gripa, između 22°C i 25°C, i između 20 i 45 odsto vlažnosti. Pre nego što su stavili učesnike u karantin, istraživači su zatvorili sve veće neplanirane otvore za vazduh - poput prozora, vrata i curenja u sistemima za klimatizaciju, kako bi namerno smanjili ventilaciju.
Tokom tri do sedam dana, učesnici su provodili sate zajedno u ograničenom prostoru. Igrali su karte izbliza, učestvovali u časovima plesa ili joge, i koristili zajedničke predmete poput flomastera, mikrofona ili tablet računara.
Istraživači su pratili širenje virusa merenjem nivoa virusa u izdahnutom vazduhu, pljuvački i brisevima iz usta kod davalaca. Takođe su testirani zajednički predmeti i vazduh u sobi na prisustvo virusnih čestica. Učesnici su beležili simptome kao što su kašalj, kijanje, glavobolje i druge uobičajene znake gripa.
Zašto do prenosa nije došlo
Više uzoraka od davalaca potvrdilo je aktivnu infekciju gripom. Ali nijedan primalac nije bio pozitivan. Nekoliko njih je prijavilo blage simptome poput glavobolje, ali nije bilo jasnih dokaza o infekciji gripom ni kod jednog od njih.
Istraživači sugerišu tri glavna razloga zašto prenos nije došao: nizak nivo izbacivanja virusa kod davalaca, delimični imunitet kod primalaca i način cirkulacije vazduha u prostoriji.
Smatra se da deca igraju veliku ulogu u širenju gripa, ali ova studija je uključivala samo odrasle. Odrasli davaoci su oslobađali relativno male količine virusa. To može biti posledica soja kojim su bili zaraženi, njihovih godina ili činjenice da su imali blage simptome. Veoma malo kašljanja ili kijanja je primećeno, što je smanjilo količinu virusa koji dospeva u vazduh.
Primaoci su takođe mogli biti manje podložni. Svi su prošli kroz više sezona gripa, a nekoliko njih je primilo vakcinu protiv gripa u prethodnim godinama, dok je jedan bio vakcinisan tekuće sezone. Ovo prethodno izlaganje moglo im je pružiti određeni nivo osnovnog imuniteta, prenosi ScienceAlert.
Iako su temperatura i vlažnost bile podešene da favorizuju prenos, visok nivo cirkulacije vazduha pomoću ventilatora mogao je da poremeti oblake vazduha zasićene virusom. Umesto da se zadrže oko davalaca, ti oblaci su verovatno razbijeni i razređeni, smanjujući količinu virusa koju su primaoci udahnuli.
Pročitaj još
U celini, nalazi ukazuju da su kašljanje i kijanje ključni faktori u širenju gripa, posebno od osoba koje izbacuju velike količine virusa, ponekad opisivanih kao "super širitelji". Imunitet kod izloženih osoba i kretanje vazduha u zatvorenim prostorima takođe se pokazuju kao presudni.
Studija ne sugeriše da je grip bezopasan ili teško prenosiv. Svake godine se javljaju milioni, pa čak i milijarde slučajeva širom sveta, sa čvrstim dokazima da aerosolni prenos igra ključnu ulogu. Umesto toga, pokazuje da su okolnosti koje omogućavaju širenje gripa složenije nego što se misli - nije dovoljno samo deliti sobu sa zaraženom osobom.
Ne izbacuju svi isti nivo virusa, i nisu svi podjednako ranjivi. Aerosolni prenos je najverovatniji tokom kašljanja i kijanja, pa ljudi sa tim simptomima treba da se izoluju kad god mogu i da nose dobro prijanjajuću masku kako bi smanjili izbacivanje virusa u vazduh. Dobra ventilacija i cirkulacija vazduha posebno su važni u malim, loše provetrenim prostorima.
Kada ste u nedoumici, najsigurnije je pretpostaviti da možete i da se zarazite i da prenesete grip, i da sledite preporuke javnog zdravlja - uključujući vakcinaciju i nošenje maski kad je to preporučeno.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Broj zuba mogao bi da ukaže na rizik od demencije
14.11.2026.•
0
Novo istraživanje sprovedeno u Japanu ukazuje na povezanost gubitka zuba i povećanog rizika od demencije.
Godišnje se u Srbiji prevremeno rodi više od 4.000 beba
12.11.2026.•
0
Godišnje se u Srbiji prevremeno rodi više od 4.000 beba, saopšteno je iz Institut za neonatologiju u Beogradu uoči obeležavanja Svetskog dana prevremeno rođene dece u nedelju, 15. novembra.
Otpornost bakterija na antibiotike sve veći problem u Evropi
11.11.2026.•
2
Otpornost bakterija na antibiotike, koja je u EU uzrok oko 35.000 smrtnih slučajeva godišnje, postaje se raširenija pojava.
"Dobra" telesna mast povezana sa manjim rizikom od anksioznosti i depresije
11.11.2026.•
1
Novo istraživanje pokazalo je da osobe kod kojih je prisutno aktivno smeđe masno tkivo imaju manje zabeleženih dijagnoza anksioznosti i depresije.
Prekrštene noge, kreme, sunčanje: U koje od ovih mitova o venama verujete?
10.11.2026.•
2
U Srbiji se počinje sa istraživanjem o tome šta građani znaju od zdravlju vena.
Od početka 2026. godine 27 slučajeva malih boginja u Srbiji
10.11.2026.•
3
Od početka 2026. godine, zaključno sa 8. novembrom, na teritoriji Srbije registrovano je 27 slučajeva morbila, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Kamen u urinarnom traktu: Kako se uklanja i kada je potrebno lasersko razbijanje?
10.11.2026.•
0
Kamen u urinarnom traktu jedan je od čestih uroloških problema koji može izazvati intenzivan bol, nelagodnost i otežano mokrenje.
Za samo 1 evro dnevno: Onlajn kamp koji spaja trening, ishranu i svakodnevni rad na sebi uz Nemanju Milovića
09.11.2026.•
0
Zašto je ovaj onlajn kamp drugačiji? Pored programa treninga za žene i muškarce, on sadrži i program ishrane za svačije ciljeve individualno, vežbe disanja, jutarnje i večernje rutine i ceo deo posvećen radu na sebi.
Nova terapija mogla bi da ublaži simptome depresije za samo dva dana
08.11.2026.•
0
Naučnici iz Rumunije istraživali su novi terapijski pristup koji bi mogao da ublaži simptome depresije tako što ljudima pomaže da svoj emocionalni bol razumeju iz evolucione perspektive.
Najveće istraživanje do sada pokazalo povezanost uskog donjeg veša i lošijeg kvaliteta sperme
08.11.2026.•
0
Najveće istraživanje te vrste do sada pokazalo je da je nošenje uskog donjeg veša povezano sa lošijim kvalitetom sperme.
Španija od decembra uvodi plaćeno bolovanje zbog menopauze
08.11.2026.•
1
Španija će od 1. decembra 2026. godine omogućiti ženama koje zbog ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa menopauzom ne mogu da rade da koriste posebno plaćeno bolovanje.
Zdravija zamena za so mogla bi da spreči milione smrti od srčanih bolesti
08.11.2026.•
0
Zamena obične kuhinjske soli solju obogaćenom kalijumom mogla bi svake godine da spreči gotovo tri miliona smrtnih slučajeva i više od 10 miliona novih slučajeva bolesti srca i bubrega širom sveta.
Veštačka inteligencija pomogla naučnicima da otkriju "prirodni Ozempik"
08.11.2026.•
1
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford identifikovali su prirodni molekul koji bi mogao da dovede do razvoja nove generacije lekova za mršavljenje.
Nauka objasnila zašto je nekim ljudima dovoljno samo četiri sata sna
08.11.2026.•
0
Nekim ljudima zaista je potrebno iznenađujuće malo sna da bi normalno funkcionisali.
Koliko nam vremena treba da se razbudimo?
08.11.2026.•
0
Većini ljudi potrebno je oko 16 minuta da se potpuno razbude nakon ustajanja, pokazalo je veliko istraživanje južnokorejskih naučnika.
Razvijen novi tip ćelije koja bi mogla da postani "živi" pejsmejker
05.11.2026.•
0
Ruski naučnici su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane "živi" srčani pejsmejker.
Oni koji često piju energetska pića imaju veću šansu da dožive iznenadni infarkt
04.11.2026.•
2
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi.
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
3
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
2
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
3
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Komentari 1
hhj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar