Srbija na pretposlednjem mestu po broju transplantacija u Evropi

Srbija se trenutno nalazi na pretposlednjem mestu po broju transplantacija u Evropi, dok su vodeće zemlje Hrvatska i Španija, rekla je doktorka Jelica Alargić, iz tima za transplantaciju pri KCV-u.

"Na žalost, statistički podaci su poražavajući. U Srbiji samo 10% onih koji se nalaze na listama čekanja doživi da dobije šansu za novi život. Podizanjem svesti građana Srbije o transplantaciji i donatorstvu organa, koje bi rezultiralo povećanjem broja donora, smanjila bi se dužina čekanja na organe za transplantaciju. To znači i nadu da će mnogi pacijenti, kojima transplantacija predstavlja jedini vid lečenja, biti operisani na vreme i njihovi životi spaseni", rekla je ona za 021.

Direktor Uprave za biomedicinu, doktor Nenad Milojičić, napominje da Srbija ima veoma dobro obučene medicinske ekipe koje poznaju složeni proces transplantacije organa, ali dodaje da je i dalje izazov organizacija na svim nivoima.

Iskustva pacijenata

Koliko transplantirani organ čoveku iz korena menja život svedoči Šandor Seleši, koji je pre sedam godina dobio novi bubreg i koji se posle mnogo godina svakodnevnog mučenja vratio normalnom životu i svim redovnim aktivnostima. Kako kaže za 021, doživeo je drugo rođenje, aktivno se uključio u kampanju promocije transplantacije i donacije organa, jer želi kao znak zahvalnosti da ukaže građanima na značaj ove teme, da ukaže da to može svakome da se desi, a ujedno da bude podrška svojim prijateljima koji čekaju novi organ.

Slađana Kovačević dobila je novi bubreg pre sedam godina od majke i ubrzo se vratila svim aktivnostima koje su joj zbog bolesti bile uskraćene "Najviše volim da putujem, izlazim, družim se. Sve te male stvari doživljavamo zdravo za gotovo, a kad ih izgubimo shvatimo koliko su važne", rekla je ona. Istakla je da je važno da svi shvate značaj transplantacije, jer, kao što sama kaže, dok je bila zdrava nije ni razmišljala da ovo može da joj se desi.

Presađivanje organa danas je u svetu i kod nas uspešan način lečenja bolesnika sa teškim oboljenjima, posebno organa kao što su bubreg, jetra, srce, pluća i pankreas. U poslednjim decenijama, organi čija je funkcija prestala mogu se zameniti drugim, od drugog čoveka - davaoca ili donora.

Međutim, poražavajući podaci pokazuju da se godišnje uradi mali broj transplantacija, koje ne zadovoljavaju  ni 10% potreba, što znači da uprkos postojanju tehnologije i stručnog kadra i dalje ne postoji razvijena svest ljudi o značaju ove procedure što je posledica neadekvatnog informisanja o čitavom procesu. Tu edukacija o transplantaciji i donaciji organa nalazi svoje mesto, s ciljem da, ponudivši im objašnjenja, podstakne ljude da razmisle, da oforme afirmativan stav o donaciji organa i realizuju ga kroz prijavu za donatorsku karticu.

Širom Evrope obeležava se Evropski dan donacije organa, kao i mesec oktobar koji je posvećen donaciji organa. Cilj je da se podigne svest građana o značaju zaveštanja organa, ali i da se zahvali porodicama koje su pristale da u teškom trenutku doniraju organe.

Tim povodom će se u sredu, 7. oktobra, u prostorijama Medicinskog fakulteta održati okrugli sto u organizaciji Regionalne lekarske komore Vojvodine, Društva lekara Vojvodine i Medicinskog fakulteta, na kome će učestvovati stručnjaci iz oblasti transplantacije i donacije organa. (Gordana Ćosić)