Oni su za potrebe istraživanja odabrali osam dobrovoljaca od 19. do 24. godine, koji tvrde da pri slušanju muzike imaju ekstreman osećaj zadovoljstva. Stručnjaci su volontere priključili na poseban skener koji je merio količinu hormona dopamina, kao i broj otkucaja srca, telesnu temperaturu i disanje.

Dopamin je meren jer se ispostavilo da mozak ljudi koji padaju u euforiju dok slušaju muziku luči baš ovaj hormon koji podstiče osećaj zadovoljstva, sličan onome koji izaziva omiljena hrana. Kod dobrovoljaca je prilikom slušanja omiljenih pesama došlo do povećanog lučenja dopamina u takozvani strijatum, koji se nalazi u prednjem delu mozga. Ovakve promene se, međutim, nisu dešavale kada je dobrovoljcima puštana muzika za koju je ranije ustanovljeno da im se posebno ne sviđa.
Analizirajući njihovo ponašanje, naučnici su čvrsto rešeni da odgonetnu i zašto ljudi, bez obzira na kulturu, imaju snažnu potrebu za muzikom. S druge strane, traže i odgovor zašto svaki čovek ponaosob ima sopstveni ukus za određenu vrstu muzike.

Istovremeno, dopamin bi mogao da bude ključni sastojak za preživljavanje čovečanstva, jer proizvodi zadovoljstvo u životno važnim trenucima, kao što je konzumiranja hrane. Shodno tome, ako je čovek zadovoljan dok jede, stimulisan je i da živi. Zanimljivo je, međutim, da isti efekat zadovoljstva zbog pojačanog lučenja dopamina izaziva novac, ali i droga?! Ipak, muzika je posebna zagonetka, jer nije ni vazduh, ni hrana, niti sekundarna potreba ovaploćena kroz novac, ističu naučnici. Utvrđeno je da Mocartova muzika posebno pozitivno utiče na opuštanje mozga. Ispitanici, kojima je puštana muzika ovog genijalnog kompozitora, pokazali su veću inteligenciju u odnosu na ispitanike koji su slušali modernu muziku. To je zato što Mocartova muzika ima jedinstvene matematičke uzorke koji aktiviraju logički deo mozga.