One se u Srbiji kreću od tri do 80 odsto, u zavisnosti od proizvoda, mada
ima i artikala gde razlika između proizvođačke i potrošačke cene ide i do 400 odsto, pišu
Novosti.
Pojedini stručnjaci, međutim, tvrde da ćar trgovaca nije baš primamljiv, jer skromna kupovna moć našeg kupca ne bi mogla da podnese velike marže.
Najniže marže imaju najosnovnije namirnice - od tri do 10 odsto, odeća i obuća prosečno 40 odsto. Kod kolica, sedalica i druge opreme za najmlađe, poznatih svetskih brendova - i do 100 odsto, a na luksuzu se zarađuje i više od 400 odsto.
Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković nedavno je izjavila da se jačanje domaće valute nije preselilo na cenovnike, a da razloge treba tražiti u visokim trgovačkim maržama. Da nas trgovci ne štede svojom zaradom veruju i u udruženjima potrošača, ali smatraju da to nije razlog što se ne oseća rast vrednosti domaće valute.
"Marže jesu velike i negde prelaze i 400 odsto. Kako se trgovcima isplati da tokom specijalnih akcija snize cene i do 50 odsto, a i tada imaju zaradu koliko njihov kolega u Evropi ima i bez sniženja cena. Ipak, ne mogu da se složim da su marže razlog što jak dinar nije smanjio cene. Iza rasta dinara ne stoji jačanje privrede u Srbiji, već više spoljni faktori iz Evrope. Tamošnja inflacija i štampanje para odrazili su se i na kurs naše valute", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je pravilo da trgovac gleda da zaradi što je moguće više, a to sprečava samo konkurencija.
"Čim ih je više na tržištu koji se grabe za taj udeo u marži, verovatnoća visokih marži se smanjuje i rastu šanse da se u ceni proizvoda prikaže realni nivo troškova prometa", navodi Bogosavljević.
Žarko Malinović iz sektora za trgovinu Privredne komore Srbije kaže da su trgovačke marže u Srbiji niže nego u regionu i Evropi, jer prosečna kupovna moć ne bi mogla da izdrži velike razlike između proizvođačkih i trgovačkih cena.
"U većini kategorija marže idu od tri do 10 odsto. Najmanje zarade trgovaca su kod prehrambenih proizvoda - kod mleka, mesa, ulja, šećera, brašna, kreću se od tri do pet odsto. Veće marže su kod brendirane robe, koja u malim količinama ulazi u Srbiji. Tu naši trgovci sa tako skromnim nabavkama ne mogu da računaju na povoljne rabate koje imaju velike inostrane kompanije. Marže sigurno nisu razlog zašto se jačanje dinara nije preselilo na cenovnike. Jer, procentualno jačanje dinara nema veliki uticaj na cene. Dodatno je to što se mnoge sirovine plaćaju u evrima, a nije pojeftinilo gorivo, niti struja... Profitna stopa trgovca u Srbiji je oko 3,5 odsto, dok je u industriji oko 6,4 odsto", navodi Madžar.
"Ako su zaista marže kod nas visoke, zašto se strane firme ne polakome i ne dođu ovde da bi zaradile više nego u drugim privredama. Mi bismo u tom slučaju bili eldorado za trgovce. Pohrlili bi kod nas iz drugih krajeva. Da li postoje administrativne prepreke i ekonomsko-političke teškoće za jače angažovanje stranih trgovinskih firmi u našoj zemlji? Suština je da nismo ni mi svojim propisima i politikama olakšali dolazak stranih firmi, što bi dovelo do toga da i ako ima tih visokih marži, to konkurencija sreže", pita se Madžar.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 20
u prolazu
Dozvoli da dopunim.
Izvoz smo otežali usvojenim zakonima. Mi u EU izvozimo robu sa carinom, zato često i bude skuplja od njihove i roba jednostavno nema inostrano tržište. Isto tako, robu iz EU uvozimo bez ikakve carine, iako tamo proizvođači primaju subvencije država pa mogu da je plasiraju po damping cenama.
Jednostavno, sami sebi skačemo u stomak!
Vidite sad, voleli ili mrzeli Rusiju ili EU, Rusiji izvozimo bez carine da bi bili povoljniji na njihovom tržištu. Ista EU nam traži da otkažemo taj sporazum i postanemo zavisni samo od njih.
I jedni i drugi gledaju samo svoje interese, i to je pametno. Samo mi balansiramo oko tuđih interesa i to je glupo. Mi kao narod se svađamo oko tuđih interesa, a sve vlasti za 30 godina su našli i svoj interes, sa različitim stranim mentorima. I ovi danas debelo profitiraju! Hoće i JorgoBanku kao premijera!? Kud plovi ovaj brod...
Pošto svaki narod zaslužuje svoju vlast, onda smo mi generalno glupi, čast izuzecima!
Da počnem da lajem ime krivca?
Sasa
E sad, vratimo se malo unazad kroz vreme, i osvrnimo se na dva uvoznika, Predrag Matic i Miodrag Miskovic... Jednog je SNS pregazila i zatvorila bez trunke dokaza, a drugi im placa reket i postao je de facto i de jure jedini distributer stranih robih marki u Srbiji (pored kineza koji sami rade).
Znaci pravo pitanje je zasto je SNS ukinuo konkurenciju medju distributerima uvozne robe i zasto uporno NBS otezava izvoz domacih proizvodjaca?!?!?! Sve ostalo su prazne price... da nije mozda kriv vlasnik piljarnice za visoke cene sirom drzave? demagozi i lopovcine
Bestragija
https://www.youtube.com/watch?v=6NVW22Rk5wc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar