Više leti nego zimi: Kakva nas potrošnja struje očekuje?
Leto je stiglo do svog kalendarskog kraja, ali je i dalje veoma toplo, i maksimalne dnevne temperature dostižu, pa i premašuju 30 °C.
Foto: 021.rs
Još jednom se potvrđuje da se klima menja. Istina, vreline ovoga puta nisu dostigle rekordne lanjske, ali će u meteorološkim proučavanjima tekuća godina ostati zabeležena po toplotnim talasima; bilo ih je čak pet.
Ako zavirimo u meteorološku statistiku, videćemo da je u Srbiji u periodu između 1961. i 1990. godine toplotnih talasa, u proseku, bilo manje od jednog po sezoni.
Najžešći je bio onaj između 20. i 26. jula kada je prosečna maksimalna temperatura tri uzastopna dana za celu Srbiju iznosila 37,3 °C, dok je u Kruševcu premašila 41 °C. U ovom gradu je poslednjeg dana ciklusa zabeleženo čak 44 °C, samo stepen manje bilo je u Leskovcu.
Neophodnost rashlađivanja
Nesporno je da se klima menja, a u "Elektroprivredi Srbije", u kojoj se ovakvi podaci svakodnevno mere i sistematizuju, ukazuju da su izmenjeni vremenski uslovi doveli i do promena u svakodnevici ljudi.
Rashlađivanje je postala potreba, bez koje bi ljudima bilo znatno neugodnije u najvrelijem periodu, a povremeno bi dolazila u pitanje i radna aktivnost. Stoga je korišćenje klima uređaja sve uobičajenije, zapravo postala je neophodnost.
Stanovništvo je uočilo promene i prepoznalo benefite od rashlađivanja i početkom godine čak 55 odsto svih domaćinstava u Srbiji je posedovalo bar jedan ovakav aparat. Podsetimo, 2007. godine tek 7,5 odsto srpskih domaćina koristilo je klimu na čije posedovanje se dugo gledalo kao na neku vrstu samopromocije bolje stojećih porodica. Danas gotovo da se bez ovakvog aparata ne može, a svake naredne godine biće i sve neophodniji.
Svakako da u EPS-u posebnu pažnju posvećuju promenama koje su nove okolnosti inicirale. A one su kolosalne, zapravo dramatične i nadalje će se usložnjavati. Najuočljivija je promena u kalendaru potrošnje električne energije.
Decenijama se struja daleko najviše trošila zimi, pre svega zbog grejanja na struju, ali i zbog "kraćeg dana" i ranijeg paljenja svetiljki i kućnog osvetljenja. Tokom jeseni i proleća trošilo se znatno manje električne energije, ali više nego leti, kada je potrošnja bila umanjena i zbog korišćenja godišnjih odmora. Stoga se i remont svih energetskih objekata, uključujući i elektrana, po pravilu obavljao upravo tokom letnjih meseci.
Pročitaj još
Letnji špicevi
Međutim, već nekoliko decenija prilike se uporno i sve brže menjaju, a dnevna potrošnja struje leti je dramatično uvećana. Tako je lane leti potrošeno gotovo 34 odsto struje više nego tokom prolećnih meseci.
To je usled naglog povećanja upotrebe klima uređaja, a kao posledica klimatskih promena i sve uočljivijeg otopljavanja. Procene su da će promene biti sve intenzivnije, a u EPS-u posebno ističu špiceve u konzumu struje. Vrhovi potrošnje se danas dostižu dva puta godišnje, zimi i leti.
I mada su još uvek zimske vršne tačke iznad letnjih, ne bi bilo iznenađenje da uskoro bude drugačije. Uostalom, u Grčkoj, Italiji i Španiji odavno je potrošnja struje leti veća nego zimi, a klimatske promene u Srbiji vode ka prilikama kakve vladaju u ovim mediteranskim zemljama.
Nekada se leti dnevno trošilo između 65 i 70 miliona kilovat-sati struje. Danas je uobičajena potrošnja iznad 75, dok je ovog leta tokom prvog toplotnog ciklusa u junu iznosila između 92 i 95 miliona. Pik je bio 28. juna i iznosio je 98,5 miliona kilovat-sati. Ostaje, dakle, letnji rekord ostvaren 17. jula 2004. od 105,4, dok je prethodni dan dostigao 103 miliona kilovat-sati.
Tropske temperature
Međutim, nisu u pitanju samo bitno uvećana ukupna dnevna potrošnja. Podjednak izazov je i maksimalna dnevna potrošnja, odnosno vršno opterećenje. Oduvek je potrošnja struje bila visoka između 18 i 21 čas, kada se obavljaju mnoge kućne aktivnosti, pali osvetljenje, a sada i klima uređaji još uvek rade. Praćenjem statistike jasno se vidi da je opterećenje sistema najveće upravo u večernjem periodu i tokom letnjih dana sa rekordno visokom temperaturom dostiže i 4.700 MV.
Predviđanja su da će se sa daljim klimatskim promenama i rastom temperature uvećavati i vršno opterećenje. Posebno je nepovoljno što sve češći postaju takozvani tropski dani, kada temperatura prelazi 35 °C.
Povećanje potrošnje struje nije ravnomerno, relativno se sporo uvećava sve dok se ne dostigne 30 °C, što je tačka od koje počinje gotovo skokovit rast. Veliko dnevno vršno opterećenje je novi veliki izazov za energetičare i zahteva dobro predviđanje, baš kao i vešto upravljanje sistemom. I to nije dovoljno, potrebno je posebnu pažnju posvetiti balansiranju i obezbeđivanju rezerve.
Nove elektrane
Drastično uvećana letnja potrošnja znači i da će Srbija morati da gradi nove proizvodne kapacitete. Prirodno je postaviti pitanje na koje izvore energije da se osloni. Odgovor je logičan, solarne elektrane daleko najviše proizvode leti, kada se i očekuje povećanje potrošnje.
Međutim, kako solarke u predvečerje smanjuju intenzitet rada, potom prekidaju proizvodnju struje, postaje jasno da će u budućem periodu biti neophodno raditi i na što većem uvećanju skladištenja energije.
Kako je poslednjih sezona produkcija solarne energije u Evropi često i prevelika, cena struje na berzi naglo pada, pa se u periodu između 11 i 14 časova često može nabaviti za samo deset, petnaest evra po megavatu. Srbija se koristi prilikom i uvozi struju po ceni nekoliko puta nižoj od domaće proizvodne. Ispada da se Srbija već koristi solarnom energijom, ali iz produkcije evropskih solarnih farmi.
Na krovovima
Ovakva orijentacija teško da može biti dugoročna strategija, pa je na duži rok mnogo uputnije koristiti se strujom iz domaćih solarnih elektrana. Problem je što u zemlji na brdovitom Balkanu kapaciteti solarnih elektrana dostižu tek 0,4 GW, dok su naše potrebe, ako želimo da se oslobodimo uglja, kapacitet od oko 18,5 GW.
Međutim, naš solarni potencijal nije mali, samo na krovovima stambenih objekata moglo bi se postaviti solarnih panela za proizvodnju 7,5 GW. Naravno, uporedo sa izgradnjom solarki valjalo bi i razvijati sistem baterijskog i drugih načina skladištenja energije. Promene u obimu i rasporedu korišćenja iznuđuju i promene u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
0
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
23
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
28
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
29
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Komentari 2
Anonimus
Пт
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar