Više leti nego zimi: Kakva nas potrošnja struje očekuje?
Leto je stiglo do svog kalendarskog kraja, ali je i dalje veoma toplo, i maksimalne dnevne temperature dostižu, pa i premašuju 30 °C.
Foto: 021.rs
Još jednom se potvrđuje da se klima menja. Istina, vreline ovoga puta nisu dostigle rekordne lanjske, ali će u meteorološkim proučavanjima tekuća godina ostati zabeležena po toplotnim talasima; bilo ih je čak pet.
Ako zavirimo u meteorološku statistiku, videćemo da je u Srbiji u periodu između 1961. i 1990. godine toplotnih talasa, u proseku, bilo manje od jednog po sezoni.
Najžešći je bio onaj između 20. i 26. jula kada je prosečna maksimalna temperatura tri uzastopna dana za celu Srbiju iznosila 37,3 °C, dok je u Kruševcu premašila 41 °C. U ovom gradu je poslednjeg dana ciklusa zabeleženo čak 44 °C, samo stepen manje bilo je u Leskovcu.
Neophodnost rashlađivanja
Nesporno je da se klima menja, a u "Elektroprivredi Srbije", u kojoj se ovakvi podaci svakodnevno mere i sistematizuju, ukazuju da su izmenjeni vremenski uslovi doveli i do promena u svakodnevici ljudi.
Rashlađivanje je postala potreba, bez koje bi ljudima bilo znatno neugodnije u najvrelijem periodu, a povremeno bi dolazila u pitanje i radna aktivnost. Stoga je korišćenje klima uređaja sve uobičajenije, zapravo postala je neophodnost.
Stanovništvo je uočilo promene i prepoznalo benefite od rashlađivanja i početkom godine čak 55 odsto svih domaćinstava u Srbiji je posedovalo bar jedan ovakav aparat. Podsetimo, 2007. godine tek 7,5 odsto srpskih domaćina koristilo je klimu na čije posedovanje se dugo gledalo kao na neku vrstu samopromocije bolje stojećih porodica. Danas gotovo da se bez ovakvog aparata ne može, a svake naredne godine biće i sve neophodniji.
Svakako da u EPS-u posebnu pažnju posvećuju promenama koje su nove okolnosti inicirale. A one su kolosalne, zapravo dramatične i nadalje će se usložnjavati. Najuočljivija je promena u kalendaru potrošnje električne energije.
Decenijama se struja daleko najviše trošila zimi, pre svega zbog grejanja na struju, ali i zbog "kraćeg dana" i ranijeg paljenja svetiljki i kućnog osvetljenja. Tokom jeseni i proleća trošilo se znatno manje električne energije, ali više nego leti, kada je potrošnja bila umanjena i zbog korišćenja godišnjih odmora. Stoga se i remont svih energetskih objekata, uključujući i elektrana, po pravilu obavljao upravo tokom letnjih meseci.
Pročitaj još
Letnji špicevi
Međutim, već nekoliko decenija prilike se uporno i sve brže menjaju, a dnevna potrošnja struje leti je dramatično uvećana. Tako je lane leti potrošeno gotovo 34 odsto struje više nego tokom prolećnih meseci.
To je usled naglog povećanja upotrebe klima uređaja, a kao posledica klimatskih promena i sve uočljivijeg otopljavanja. Procene su da će promene biti sve intenzivnije, a u EPS-u posebno ističu špiceve u konzumu struje. Vrhovi potrošnje se danas dostižu dva puta godišnje, zimi i leti.
I mada su još uvek zimske vršne tačke iznad letnjih, ne bi bilo iznenađenje da uskoro bude drugačije. Uostalom, u Grčkoj, Italiji i Španiji odavno je potrošnja struje leti veća nego zimi, a klimatske promene u Srbiji vode ka prilikama kakve vladaju u ovim mediteranskim zemljama.
Nekada se leti dnevno trošilo između 65 i 70 miliona kilovat-sati struje. Danas je uobičajena potrošnja iznad 75, dok je ovog leta tokom prvog toplotnog ciklusa u junu iznosila između 92 i 95 miliona. Pik je bio 28. juna i iznosio je 98,5 miliona kilovat-sati. Ostaje, dakle, letnji rekord ostvaren 17. jula 2004. od 105,4, dok je prethodni dan dostigao 103 miliona kilovat-sati.
Tropske temperature
Međutim, nisu u pitanju samo bitno uvećana ukupna dnevna potrošnja. Podjednak izazov je i maksimalna dnevna potrošnja, odnosno vršno opterećenje. Oduvek je potrošnja struje bila visoka između 18 i 21 čas, kada se obavljaju mnoge kućne aktivnosti, pali osvetljenje, a sada i klima uređaji još uvek rade. Praćenjem statistike jasno se vidi da je opterećenje sistema najveće upravo u večernjem periodu i tokom letnjih dana sa rekordno visokom temperaturom dostiže i 4.700 MV.
Predviđanja su da će se sa daljim klimatskim promenama i rastom temperature uvećavati i vršno opterećenje. Posebno je nepovoljno što sve češći postaju takozvani tropski dani, kada temperatura prelazi 35 °C.
Povećanje potrošnje struje nije ravnomerno, relativno se sporo uvećava sve dok se ne dostigne 30 °C, što je tačka od koje počinje gotovo skokovit rast. Veliko dnevno vršno opterećenje je novi veliki izazov za energetičare i zahteva dobro predviđanje, baš kao i vešto upravljanje sistemom. I to nije dovoljno, potrebno je posebnu pažnju posvetiti balansiranju i obezbeđivanju rezerve.
Nove elektrane
Drastično uvećana letnja potrošnja znači i da će Srbija morati da gradi nove proizvodne kapacitete. Prirodno je postaviti pitanje na koje izvore energije da se osloni. Odgovor je logičan, solarne elektrane daleko najviše proizvode leti, kada se i očekuje povećanje potrošnje.
Međutim, kako solarke u predvečerje smanjuju intenzitet rada, potom prekidaju proizvodnju struje, postaje jasno da će u budućem periodu biti neophodno raditi i na što većem uvećanju skladištenja energije.
Kako je poslednjih sezona produkcija solarne energije u Evropi često i prevelika, cena struje na berzi naglo pada, pa se u periodu između 11 i 14 časova često može nabaviti za samo deset, petnaest evra po megavatu. Srbija se koristi prilikom i uvozi struju po ceni nekoliko puta nižoj od domaće proizvodne. Ispada da se Srbija već koristi solarnom energijom, ali iz produkcije evropskih solarnih farmi.
Na krovovima
Ovakva orijentacija teško da može biti dugoročna strategija, pa je na duži rok mnogo uputnije koristiti se strujom iz domaćih solarnih elektrana. Problem je što u zemlji na brdovitom Balkanu kapaciteti solarnih elektrana dostižu tek 0,4 GW, dok su naše potrebe, ako želimo da se oslobodimo uglja, kapacitet od oko 18,5 GW.
Međutim, naš solarni potencijal nije mali, samo na krovovima stambenih objekata moglo bi se postaviti solarnih panela za proizvodnju 7,5 GW. Naravno, uporedo sa izgradnjom solarki valjalo bi i razvijati sistem baterijskog i drugih načina skladištenja energije. Promene u obimu i rasporedu korišćenja iznuđuju i promene u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U trećem kvartalu 2025. nešto veća prodaja stanova
26.12.2025.•
0
Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je da je u trećem kvartalu ove godine potpisan 11.741 ugovor o kupoprodaji stanova u Srbiji, što je bilo 0,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Ministarstvo poljoprivrede: Ako bude prekomernog uvoza mleka, uvode se prelevmani
26.12.2025.•
7
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da će, ako dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu zbog prekomernog uvoza mleka po damping cenama, uvesti prelevmane.
_najvaznije_ekonomske_vesti_godine.jpg "Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika,")
Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, "legalizacija" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.
26.12.2025.•
0
Od sankcija NIS-u, preko uvođenja 5G mreže u Srbiju do otvaranja pruge Novi Sad-Subotica, ovo su ekonomske vesti koje su obeležile prethodnu godinu u Srbiji.
Forbs Srbija: Vital napravio gubitak od 2,2 miliona evra, privremeno blokirani računi
26.12.2025.•
3
Kompanija Vital iz Vrbasa zabeležila je u 2024. godini neto gubitak od 2,2 miliona evra, dok su joj tokom decembra privremeno blokirani računi, zbog čega je bila među najpretraživanijim firmama u poslovnim registrima.
Produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce
26.12.2025.•
1
Poreska uprava Srbije saopštila je da je do kraja 2027. godine, produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce, do najviše 10 odsto godišnje.
Gorivo jeftinije za dva dinara
26.12.2025.•
5
Cene goriva u narednoj nedelji biće za dva dinara manje u odnosu na prethodnih sedam dana.
Dok se čeka kupac: "Traži se rešenje za NIS u duhu prijateljskih odnosa Rusije i Srbije"
26.12.2025.•
17
Ambsador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se traži rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) koje će biti u duhu i okviru prijateljskih odnosa dve zemlje.
Premijer Macut: Dijalog jedini put za rešavanje krize mleka u Srbiji
25.12.2025.•
10
Predsednik Vlade Srbije, Đuro Macut razgovarao je danas sa predstavnicima mlekara i trgovinskih lanaca o prevazilaženju posledica krize proizvodnje mleka na evropskom tržištu, po srpsko tržište.
Ranđelović: Usled domaćih faktora privreda Srbije raste sporije od planiranog
25.12.2025.•
1
Privreda Srbije ovu godinu završava u uslovima očekivane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih.
Evo kako je protekla ova sezona za proizvođače duvana: Rekordan prinos virdžinije, stabilnost, velika ulaganja
25.12.2025.•
0
Kraj godine u proizvodnji duvana uvek je pravi trenutak da se sagledaju rezultati, uporede iskustva sa terena i vidi šta je sezona iza nas donela.
Prosečna plata u oktobru oko 111.000 dinara, polovina zaposlenih radila za manje od 87.000
25.12.2025.•
8
Prosečna zarada u oktobru iznosila je 110.670 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šta piše u licenci koja je izdata NIS-u: Mađarski Mol, datum za pregovore i uslovi za transakcije
25.12.2025.•
23
Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija izdala je licencu NIS-u za pregovore do 24. marta, ali nije omogućila nastavak rada kompaniji.
Bajatović: Srbija obezbedila više nego dovoljno gasa do kraja grejne sezone
25.12.2025.•
2
Srbija je obezbedila više nego dovoljne količine gasa do kraja grejne sezone i ulazi u proleće sa stabilnim snabdevanjem, rastućim zalihama i bez najave poskupljenja za građane, kaže direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Javna preduzeća u Srbiji prebačena u doo: Koji su pozitivni, a koji negativni aspekti?
24.12.2025.•
10
Dugo najavljivana odluka je konačno doneta, pa je šest javnih preduzeća promenilo pravnu formu u "društvo sa ograničenom odgovornošću". Ovakva promena ima će neke pozitivne efekte, ali i neke izuzetno negativne.
Istorijska cena zlata: Premašila 4.500 dolara po unci
24.12.2025.•
5
Cena zlata premašila je prvi put u istoriji 4.500 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama), dok su srebro i platina takođe dostigli nove rekordne nivoe.
Predstavnik Udruženja "Naše mleko": Nemamo drugo rešenje, uskoro izlazimo na proteste
24.12.2025.•
2
Dejan Trajković iz Udruženja "Naše mleko" istakao je da je protest poljoprivrednika jedino rešenje u situaciji u kojoj su proizvođači prinuđeni da prosipaju mleko jer mlekare ne žele da ga otkupe.
Amerika produžila NIS-u rok za pregovore o prodaji ruskog udela do 24. marta
24.12.2025.•
13
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je novu licencu Naftnoj industriji Srbije.
Vlasnici pumpi u Srbiji: Naftni derivati NIS-a skuplji od uvoznih, ne možemo da ih odbijemo
24.12.2025.•
34
Gorivo koje isporučuje Naftna industrija Srbije (NIS) skuplje je od uvoznog oko četiri - pet dinara po litru, rekli su vlasnici benzinskih pumpi.
Radosavljević: Ne treba preterano slaviti oko ruskog gasa, tri meseca će brzo proći, a nismo rešili ni NIS
24.12.2025.•
12
Profesor na Fakultetu ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević izjavio je da je dobra vest ako je tačno da je postignut sporazum o produženju snabdevanja Srbije gasom do 31. marta sledeće godine.
Vlast Srbije obećala MMF-u poskupljenje struje u sledećoj godini, a zatraženo i hitno rešenje za NIS
24.12.2025.•
25
U najnovijem Izveštaju MMF-a o sprovođenju aktuelnog aranžmana navodi se da se Vlada Srbije obavezala na nastavak rasta cena električne energije za domaćinstva tokom sledeće godine.
Srebro nastavlja snažan rast, cilj 75 dolara po unci
23.12.2025.•
3
Cena srebra je danas nastavila snažan rast i prvi put dostigla nivo od 70 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama).
Komentari 2
Anonimus
Пт
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar