Više leti nego zimi: Kakva nas potrošnja struje očekuje?
Leto je stiglo do svog kalendarskog kraja, ali je i dalje veoma toplo, i maksimalne dnevne temperature dostižu, pa i premašuju 30 °C.
Foto: 021.rs
Još jednom se potvrđuje da se klima menja. Istina, vreline ovoga puta nisu dostigle rekordne lanjske, ali će u meteorološkim proučavanjima tekuća godina ostati zabeležena po toplotnim talasima; bilo ih je čak pet.
Ako zavirimo u meteorološku statistiku, videćemo da je u Srbiji u periodu između 1961. i 1990. godine toplotnih talasa, u proseku, bilo manje od jednog po sezoni.
Najžešći je bio onaj između 20. i 26. jula kada je prosečna maksimalna temperatura tri uzastopna dana za celu Srbiju iznosila 37,3 °C, dok je u Kruševcu premašila 41 °C. U ovom gradu je poslednjeg dana ciklusa zabeleženo čak 44 °C, samo stepen manje bilo je u Leskovcu.
Neophodnost rashlađivanja
Nesporno je da se klima menja, a u "Elektroprivredi Srbije", u kojoj se ovakvi podaci svakodnevno mere i sistematizuju, ukazuju da su izmenjeni vremenski uslovi doveli i do promena u svakodnevici ljudi.
Rashlađivanje je postala potreba, bez koje bi ljudima bilo znatno neugodnije u najvrelijem periodu, a povremeno bi dolazila u pitanje i radna aktivnost. Stoga je korišćenje klima uređaja sve uobičajenije, zapravo postala je neophodnost.
Stanovništvo je uočilo promene i prepoznalo benefite od rashlađivanja i početkom godine čak 55 odsto svih domaćinstava u Srbiji je posedovalo bar jedan ovakav aparat. Podsetimo, 2007. godine tek 7,5 odsto srpskih domaćina koristilo je klimu na čije posedovanje se dugo gledalo kao na neku vrstu samopromocije bolje stojećih porodica. Danas gotovo da se bez ovakvog aparata ne može, a svake naredne godine biće i sve neophodniji.
Svakako da u EPS-u posebnu pažnju posvećuju promenama koje su nove okolnosti inicirale. A one su kolosalne, zapravo dramatične i nadalje će se usložnjavati. Najuočljivija je promena u kalendaru potrošnje električne energije.
Decenijama se struja daleko najviše trošila zimi, pre svega zbog grejanja na struju, ali i zbog "kraćeg dana" i ranijeg paljenja svetiljki i kućnog osvetljenja. Tokom jeseni i proleća trošilo se znatno manje električne energije, ali više nego leti, kada je potrošnja bila umanjena i zbog korišćenja godišnjih odmora. Stoga se i remont svih energetskih objekata, uključujući i elektrana, po pravilu obavljao upravo tokom letnjih meseci.
Pročitaj još
Letnji špicevi
Međutim, već nekoliko decenija prilike se uporno i sve brže menjaju, a dnevna potrošnja struje leti je dramatično uvećana. Tako je lane leti potrošeno gotovo 34 odsto struje više nego tokom prolećnih meseci.
To je usled naglog povećanja upotrebe klima uređaja, a kao posledica klimatskih promena i sve uočljivijeg otopljavanja. Procene su da će promene biti sve intenzivnije, a u EPS-u posebno ističu špiceve u konzumu struje. Vrhovi potrošnje se danas dostižu dva puta godišnje, zimi i leti.
I mada su još uvek zimske vršne tačke iznad letnjih, ne bi bilo iznenađenje da uskoro bude drugačije. Uostalom, u Grčkoj, Italiji i Španiji odavno je potrošnja struje leti veća nego zimi, a klimatske promene u Srbiji vode ka prilikama kakve vladaju u ovim mediteranskim zemljama.
Nekada se leti dnevno trošilo između 65 i 70 miliona kilovat-sati struje. Danas je uobičajena potrošnja iznad 75, dok je ovog leta tokom prvog toplotnog ciklusa u junu iznosila između 92 i 95 miliona. Pik je bio 28. juna i iznosio je 98,5 miliona kilovat-sati. Ostaje, dakle, letnji rekord ostvaren 17. jula 2004. od 105,4, dok je prethodni dan dostigao 103 miliona kilovat-sati.
Tropske temperature
Međutim, nisu u pitanju samo bitno uvećana ukupna dnevna potrošnja. Podjednak izazov je i maksimalna dnevna potrošnja, odnosno vršno opterećenje. Oduvek je potrošnja struje bila visoka između 18 i 21 čas, kada se obavljaju mnoge kućne aktivnosti, pali osvetljenje, a sada i klima uređaji još uvek rade. Praćenjem statistike jasno se vidi da je opterećenje sistema najveće upravo u večernjem periodu i tokom letnjih dana sa rekordno visokom temperaturom dostiže i 4.700 MV.
Predviđanja su da će se sa daljim klimatskim promenama i rastom temperature uvećavati i vršno opterećenje. Posebno je nepovoljno što sve češći postaju takozvani tropski dani, kada temperatura prelazi 35 °C.
Povećanje potrošnje struje nije ravnomerno, relativno se sporo uvećava sve dok se ne dostigne 30 °C, što je tačka od koje počinje gotovo skokovit rast. Veliko dnevno vršno opterećenje je novi veliki izazov za energetičare i zahteva dobro predviđanje, baš kao i vešto upravljanje sistemom. I to nije dovoljno, potrebno je posebnu pažnju posvetiti balansiranju i obezbeđivanju rezerve.
Nove elektrane
Drastično uvećana letnja potrošnja znači i da će Srbija morati da gradi nove proizvodne kapacitete. Prirodno je postaviti pitanje na koje izvore energije da se osloni. Odgovor je logičan, solarne elektrane daleko najviše proizvode leti, kada se i očekuje povećanje potrošnje.
Međutim, kako solarke u predvečerje smanjuju intenzitet rada, potom prekidaju proizvodnju struje, postaje jasno da će u budućem periodu biti neophodno raditi i na što većem uvećanju skladištenja energije.
Kako je poslednjih sezona produkcija solarne energije u Evropi često i prevelika, cena struje na berzi naglo pada, pa se u periodu između 11 i 14 časova često može nabaviti za samo deset, petnaest evra po megavatu. Srbija se koristi prilikom i uvozi struju po ceni nekoliko puta nižoj od domaće proizvodne. Ispada da se Srbija već koristi solarnom energijom, ali iz produkcije evropskih solarnih farmi.
Na krovovima
Ovakva orijentacija teško da može biti dugoročna strategija, pa je na duži rok mnogo uputnije koristiti se strujom iz domaćih solarnih elektrana. Problem je što u zemlji na brdovitom Balkanu kapaciteti solarnih elektrana dostižu tek 0,4 GW, dok su naše potrebe, ako želimo da se oslobodimo uglja, kapacitet od oko 18,5 GW.
Međutim, naš solarni potencijal nije mali, samo na krovovima stambenih objekata moglo bi se postaviti solarnih panela za proizvodnju 7,5 GW. Naravno, uporedo sa izgradnjom solarki valjalo bi i razvijati sistem baterijskog i drugih načina skladištenja energije. Promene u obimu i rasporedu korišćenja iznuđuju i promene u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Najveće mesečno poskupljenje goriva u SAD dovelo do skoka inflacije
10.04.2026.•
0
Najveći mesečni porast cena goriva u SAD za poslednjih šest decenija doveo je do oštrog skoka inflacije u martu.
Simulator preživljavanja: Probajte da živite sa 12.266 dinara
10.04.2026.•
10
Inicijativa A11 objavila je simulator preživljavanja u kom pred vas stavlja finansijski izazova.
A onda se pojavi glad - uprkos robnim rezervama
10.04.2026.•
5
Šest nedelja razaranja proizvodnih kapaciteta gasa i nafte na Bliskom Istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza su se i te kako reflektovali na svetsku ekonomiju.
Ponovo umanjene akcize za gorivo, ali ništa od Vučićeve najave
10.04.2026.•
16
Državne akcize na bezolovni benzin i dizel dodatno su smanjene od 10. aprila.
NBS: Smanjene devizne rezerve
09.04.2026.•
10
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS), kako je objavila danas, na kraju marta ove godine iznosile su 28,48 milijardi evra i u odnosu na kraj februara smanjene su za 1,33 milijarde evra.
AikBank omogućila 100% online otvaranje računa: Za 15 minuta, sa nula dinara mesečnog održavanja
09.04.2026.•
0
AikBank je uvela potpuno online otvaranje računa, što za građane znači da željeni paket račun mogu da otvore bez odlaska u filijalu, sa mesta i u vreme koje njima odgovara.
Objavljene nove cene goriva
09.04.2026.•
17
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do 17. aprila.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
09.04.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne od 4,5 odsto i kreditne olakšice od sedam odsto
Nafta pojeftinila zbog dvonedeljnog primirja SAD i Irana: Mogu li vozači u Srbiji očekivati niže cene goriva?
09.04.2026.•
20
Cena nafte na svetskom tržištu naglo je pala nakon što su se Iran i Sjedinjene Američke Države dogovorile na dvonedeljno primirje.
NIS ponovo zatražio od SAD produženje posebne licence da bi nastavio da radi
09.04.2026.•
5
Naftna industrija Srbije objavila je da je Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control - OFAC) Ministarstva finansija SAD podnela zahtev za izdavanje nove posebne licence.
Šta i koliko Srbija uvozi iz zemalja koje su najviše pogođene ratom u Iranu
09.04.2026.•
1
Od kada je počeo rat na Bliskom istoku, mnoge zemlje sveta strepe od toga na koji način će nabavljati sirovine.
Dizni otpušta 1.000 ljudi
09.04.2026.•
0
Volt Dizni planira da ukine 1.000 radnih mesta u narednim nedeljama, od kojih će mnoga biti u marketinškom odeljenju kompanije, saopštili su izvori koji su upoznati sa tim pitanjem.
IATA: Povratak normalnih zaliha kerozina i niže cene nafte zahtevaće mesece
08.04.2026.•
1
Za povratak normalnih zaliha kerozina avio-sektora i smanjenje cena ugljovodonika biće potrebno nekoliko meseci, čak i ako se Ormuski moreuz trajno ponovo otvori.
Dženeral motors povlači preko 270.000 vozila u SAD zbog problema sa kamerom za vožnju unazad
08.04.2026.•
0
Proizvođač automobila Dženeral motors opozvao je 271.770 vozila u SAD zbog problema sa kamerom za vožnju unazad, saopštila je danas Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima (NHTSA).
Poljoprivrednici: U Srbiji ima dovoljno mineralnih đubriva za prolećnu setvu, ali cene rastu
08.04.2026.•
3
U Srbiji ima dovoljno mineralnih đubriva za prolećnu setvu, uprkos ratu na Bliskom istoku, jer su najveće nabavke obavljene u januaru, pre početka energetske krize, izjavili su danas poljoprivrednici.
Rokovi za poreske obaveze pomereni na 14. april zbog vaskršnjih praznika
08.04.2026.•
2
Rok za izmirenje poreskih obaveza koje dospevaju 13. aprila, zbog vaskršnjih praznika pomera se na 14. april, saopštila je danas Poreska uprava.
Vrednost bora koji će u Srbiji vaditi Kanađani je 5,5 milijardi dolara
08.04.2026.•
5
Procenjena vrednost resursa bora u Piskanji kod Raške iznosi čak 5,5 milijardi dolara.
Gorivo u Srbiji više nije drastično skuplje nego u regionu: Rat u Iranu povećao cene, evo gde najviše
08.04.2026.•
23
Dve zemlje u regionu koje su tradicionalno imale najniže cene goriva, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, u poslednjih mesec dana, odnosno od početka rata u Iranu, zabeležile su najdrastičnije poskupljenje.
Cene nafte naglo pale nakon sporazuma SAD i Irana o dvonedeljnom primirju
08.04.2026.•
2
Globalne cene nafte naglo su pale, dok su akcije na berzama porasle nakon što su SAD i Iran postigli uslovni dvonedeljni sporazum o prekidu vatre koji predviđa ponovno otvaranje ključnog plovnog puta kroz Ormuski moreuz.
Ford povlači više od 420.000 vozila u SAD zbog problema sa brisačima
07.04.2026.•
0
Američki proizvođač automobila Ford motor danas je pokrenuo opoziv 422.613 vozila u SAD zbog problema sa brisačima, saopštila je Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima (NHTSA).
Nafta u Srbiju dolazi jednim putem: Koliko smo zavisni od JANAF-a?
07.04.2026.•
12
Sirova nafta se ovih dana, od početka rata u Iranu, kako je Forbes Srbija već pisao, nabavlja sa svih strana. Jagma za njom je tolika da je NIS kupuje "odakle god može" - iz Kazahstana, Iraka, Gvajane, Norveške, SAD-a…
Komentari 2
Anonimus
Пт
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar