Više leti nego zimi: Kakva nas potrošnja struje očekuje?
Leto je stiglo do svog kalendarskog kraja, ali je i dalje veoma toplo, i maksimalne dnevne temperature dostižu, pa i premašuju 30 °C.
Foto: 021.rs
Još jednom se potvrđuje da se klima menja. Istina, vreline ovoga puta nisu dostigle rekordne lanjske, ali će u meteorološkim proučavanjima tekuća godina ostati zabeležena po toplotnim talasima; bilo ih je čak pet.
Ako zavirimo u meteorološku statistiku, videćemo da je u Srbiji u periodu između 1961. i 1990. godine toplotnih talasa, u proseku, bilo manje od jednog po sezoni.
Najžešći je bio onaj između 20. i 26. jula kada je prosečna maksimalna temperatura tri uzastopna dana za celu Srbiju iznosila 37,3 °C, dok je u Kruševcu premašila 41 °C. U ovom gradu je poslednjeg dana ciklusa zabeleženo čak 44 °C, samo stepen manje bilo je u Leskovcu.
Neophodnost rashlađivanja
Nesporno je da se klima menja, a u "Elektroprivredi Srbije", u kojoj se ovakvi podaci svakodnevno mere i sistematizuju, ukazuju da su izmenjeni vremenski uslovi doveli i do promena u svakodnevici ljudi.
Rashlađivanje je postala potreba, bez koje bi ljudima bilo znatno neugodnije u najvrelijem periodu, a povremeno bi dolazila u pitanje i radna aktivnost. Stoga je korišćenje klima uređaja sve uobičajenije, zapravo postala je neophodnost.
Stanovništvo je uočilo promene i prepoznalo benefite od rashlađivanja i početkom godine čak 55 odsto svih domaćinstava u Srbiji je posedovalo bar jedan ovakav aparat. Podsetimo, 2007. godine tek 7,5 odsto srpskih domaćina koristilo je klimu na čije posedovanje se dugo gledalo kao na neku vrstu samopromocije bolje stojećih porodica. Danas gotovo da se bez ovakvog aparata ne može, a svake naredne godine biće i sve neophodniji.
Svakako da u EPS-u posebnu pažnju posvećuju promenama koje su nove okolnosti inicirale. A one su kolosalne, zapravo dramatične i nadalje će se usložnjavati. Najuočljivija je promena u kalendaru potrošnje električne energije.
Decenijama se struja daleko najviše trošila zimi, pre svega zbog grejanja na struju, ali i zbog "kraćeg dana" i ranijeg paljenja svetiljki i kućnog osvetljenja. Tokom jeseni i proleća trošilo se znatno manje električne energije, ali više nego leti, kada je potrošnja bila umanjena i zbog korišćenja godišnjih odmora. Stoga se i remont svih energetskih objekata, uključujući i elektrana, po pravilu obavljao upravo tokom letnjih meseci.
Pročitaj još
Letnji špicevi
Međutim, već nekoliko decenija prilike se uporno i sve brže menjaju, a dnevna potrošnja struje leti je dramatično uvećana. Tako je lane leti potrošeno gotovo 34 odsto struje više nego tokom prolećnih meseci.
To je usled naglog povećanja upotrebe klima uređaja, a kao posledica klimatskih promena i sve uočljivijeg otopljavanja. Procene su da će promene biti sve intenzivnije, a u EPS-u posebno ističu špiceve u konzumu struje. Vrhovi potrošnje se danas dostižu dva puta godišnje, zimi i leti.
I mada su još uvek zimske vršne tačke iznad letnjih, ne bi bilo iznenađenje da uskoro bude drugačije. Uostalom, u Grčkoj, Italiji i Španiji odavno je potrošnja struje leti veća nego zimi, a klimatske promene u Srbiji vode ka prilikama kakve vladaju u ovim mediteranskim zemljama.
Nekada se leti dnevno trošilo između 65 i 70 miliona kilovat-sati struje. Danas je uobičajena potrošnja iznad 75, dok je ovog leta tokom prvog toplotnog ciklusa u junu iznosila između 92 i 95 miliona. Pik je bio 28. juna i iznosio je 98,5 miliona kilovat-sati. Ostaje, dakle, letnji rekord ostvaren 17. jula 2004. od 105,4, dok je prethodni dan dostigao 103 miliona kilovat-sati.
Tropske temperature
Međutim, nisu u pitanju samo bitno uvećana ukupna dnevna potrošnja. Podjednak izazov je i maksimalna dnevna potrošnja, odnosno vršno opterećenje. Oduvek je potrošnja struje bila visoka između 18 i 21 čas, kada se obavljaju mnoge kućne aktivnosti, pali osvetljenje, a sada i klima uređaji još uvek rade. Praćenjem statistike jasno se vidi da je opterećenje sistema najveće upravo u večernjem periodu i tokom letnjih dana sa rekordno visokom temperaturom dostiže i 4.700 MV.
Predviđanja su da će se sa daljim klimatskim promenama i rastom temperature uvećavati i vršno opterećenje. Posebno je nepovoljno što sve češći postaju takozvani tropski dani, kada temperatura prelazi 35 °C.
Povećanje potrošnje struje nije ravnomerno, relativno se sporo uvećava sve dok se ne dostigne 30 °C, što je tačka od koje počinje gotovo skokovit rast. Veliko dnevno vršno opterećenje je novi veliki izazov za energetičare i zahteva dobro predviđanje, baš kao i vešto upravljanje sistemom. I to nije dovoljno, potrebno je posebnu pažnju posvetiti balansiranju i obezbeđivanju rezerve.
Nove elektrane
Drastično uvećana letnja potrošnja znači i da će Srbija morati da gradi nove proizvodne kapacitete. Prirodno je postaviti pitanje na koje izvore energije da se osloni. Odgovor je logičan, solarne elektrane daleko najviše proizvode leti, kada se i očekuje povećanje potrošnje.
Međutim, kako solarke u predvečerje smanjuju intenzitet rada, potom prekidaju proizvodnju struje, postaje jasno da će u budućem periodu biti neophodno raditi i na što većem uvećanju skladištenja energije.
Kako je poslednjih sezona produkcija solarne energije u Evropi često i prevelika, cena struje na berzi naglo pada, pa se u periodu između 11 i 14 časova često može nabaviti za samo deset, petnaest evra po megavatu. Srbija se koristi prilikom i uvozi struju po ceni nekoliko puta nižoj od domaće proizvodne. Ispada da se Srbija već koristi solarnom energijom, ali iz produkcije evropskih solarnih farmi.
Na krovovima
Ovakva orijentacija teško da može biti dugoročna strategija, pa je na duži rok mnogo uputnije koristiti se strujom iz domaćih solarnih elektrana. Problem je što u zemlji na brdovitom Balkanu kapaciteti solarnih elektrana dostižu tek 0,4 GW, dok su naše potrebe, ako želimo da se oslobodimo uglja, kapacitet od oko 18,5 GW.
Međutim, naš solarni potencijal nije mali, samo na krovovima stambenih objekata moglo bi se postaviti solarnih panela za proizvodnju 7,5 GW. Naravno, uporedo sa izgradnjom solarki valjalo bi i razvijati sistem baterijskog i drugih načina skladištenja energije. Promene u obimu i rasporedu korišćenja iznuđuju i promene u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
0
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
1
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
16
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
4
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
8
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Komentari 2
Anonimus
Пт
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar