Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, koji je Vlada uputila Skupštini na razmatranje, izazvao je oštre kritike poverenika, čije primedbe Vlada nije prihvatila, pa je Šabić uputio pisma predsednicima skupštinskih odbora za odbranu i unutrašnje poslove i za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, piše Kurir.
"Analizom DNK se može otkriti ogroman broj podataka o ličnosti, uključujući i one najosetljivije. Potrebno je što više smanjiti rizik od mogućih zloupotreba. To kao minimum podrazumeva precizno definisanje kruga lica u odnosu na koje je ovakva obrada podataka opravdana, kao i jasno definisanje rokova čuvanja prikupljenih podataka. Predlog zakona je neusklađen sa osnovnim standardima u oblasti obrade genetskih podataka", navodi Šabić.
Ističe da u Predlogu zakona nisu precizno definisani uslovi pod kojima se vrši upis, korišćenje i brisanje podataka sadržanih u registru, niti se pravi razlika između obrade podataka o licima koja su osumnjičena za izvršenje nekog krivičnog dela i žrtvama tih krivičnih dela s druge strane. Isto tako, ni rokovi čuvanja podataka u nacionalnom DNK registru nisu precizno utvrđeni, a ni tu se ne pravi nikakva razlika između lica koja su osumnjičena, okrivljena, pravosnažno osuđena ili oslobođena.
Molekularni biolog Bojana Panić iz Centra za genetiku objašnjava da se nacionalni DNK registar formira da bi se u njemu čuvali utvrđeni DNK profili kako lica, tako i DNK profili bioloških tragova sa lica mesta sa ciljem identifikacija počinioca krivičnih dela.
"Zakonom treba da se reguliše čiji profili se čuvaju u registru i koliko dugo. Identifikacioni DNK profili predstavljaju sistem brojki i slova i o osobi otkrivaju samo pol. Međutim, biološki materijal koji se uzima brisom unutrašnje strane obraza ili krv koja se uzme od osobe radi utvrđivanja identifikacionog DNK profila sadrži kompletan genetički materijal te osobe", poručuje ona.
Genetičarka Maja Stojiljković iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo kaže da sve zapravo zavisi od toga šta će sve DNK registar sadržati.
"Pitanje je da li će u tome postojati lični podaci, informacije vezane za poreklo, predispozicije za fizičke i mentalne bolesti... Neki primer zloupotrebe bi bio da vaš poslodavac iz vašeg DNK profila sazna da imate predispozicije za tumor dojke i da neće da vas zaposli jer ćete se razboleti", naglašava ona za Kurir.
Predsednik Skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović kaže da će sve članove svog odbora obavestiti o primedbama poverenika.
"Biološka analiza DNK otkriva ogroman broj podataka, pa se ovom pitanju mora pristupiti s posebnom pažnjom. Ovakav zakon je potreban, ali ovako napisan zaista ima manjkavosti, jer se iz njega ne vidi na koji način se vrši upis i brisanje podataka, ko to čuva, gde i kako. Takođe, ne pravi se razlika između kriminalca i žrtve. Potrebno je precizirati sve ovo jer se barata nečim što može da bude predmet zloupoteba i zato ćemo zauzeti stav i amandmanima pokušati da popravimo tekst Predloga, kad već to ne može poverenik", navodi Omerović.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
Komentari 24
@Miloš
DNA
Ovaj portal je izuzetno praćen od stranaca,
Čik mi nađi DNK odštampano u naučnim radovima.
AA
DNK a ne DNA
@Deks
Da li se podaci iz registra otisaka prstiju za licnu kartu ne mogu uzimati od strane policije zato sto je to zabranjeno ili zato sto tehnicki ne mogu da to izvedu? Zanima me jer znam da je policija devedesetih trazila od nekih profesora PMFa da im izrade softver za prepoznavanje otisaka iz baze podataka pa mi uvek bilo cudno kako to vec nemaju i kako uopste nalaze otiske od onih sto imaju. A i bilo mi cudno sto to ne kupe od nekog ko to vec ima.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar