Oko 60 posto vremena dnevno provode na moru, danju i noću ploveći čamcima, roneći i konzumirajući puno ribe koju sami ulove, zbog čega su dobili naziv "morski nomadi". Žive na ručno izrađenim barkama i sve što treba, nose sa sobom na more. Na obalu dolaze samo kako bi trgovali ribom ili popravili plovila.
Naučnici kažu da su se njihova tela u tolikoj meri prilagodila životu na i u moru da deca bez pomagala vide kristalno jasno do dubine od 25 metara, a nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da imaju neuobičajeno veliku slezinu što je rezultat ronjenja na dah. Odrasli članovi zajednice na dah mogu zaroniti i 70 metara duboko, 'naoružani' samo drvenom zaštitnom maskom za oči i kopljem za lov ribe.
Povećana slezina kod pripadnika plemena Badžau je prilagođavanje koja im omogućuje da zarone dublje od ostalih ljudi. Naučnici kažu da je to prvi pokazatelj genetičkog prilagođavanja kod savremenih ljudi na neke okolnosti, u ovom slučaju na slobodno ronjenje na dah koje pleme Badžau praktikuje već više od 1.000 godina. "Nema puno informacija o ljudskoj slezini kada govorimo o fiziologiji i genetici", kaže američka naučnica Melisa Ilardo, koja je posetila pripadnike plemena Badžau i vodila istraživanje.
"Od ranije nam je poznato da Vedelova foka, koja može da zaroni vrlo duboko, ima neproporcionalno veliku slezinu. Verujem da se slično prilagođavanje dogodilo i kod ljudi, odnosno kod pripadnika plemena Badžau", kaže doktorka. Pod morem kao vidre Ilardo kaže da joj je jedan pripadnik zajednice Badžau kazao da je jednom dok je lovio ribu pod vodom ostao punih 13 minuta. Toliko vremena 'u komadu' pod vodom mogu provesti samo morske vidre, piše Cell.
Za vreme boravka u njihovu selu Jaja Bakti blizu Sulavesija, dr Ilardo je ultrazvučnim aparatom pregledala slezinu 59 pripadnika plemena, a potom rezultate uporedila s ultrazvučnom snimkom 34 pripadnika susednog plemena. Po povratku na Univerzitet u Kopenhagenu gde je pregledala snimke, ustanovila je da je slezina pripadnika Badžau bila za 50 posto veća. Pojasnila je da slezina služi za razgradnju oštećenih crvenih krvnih zrnaca i kao rezervoar krvi, te se smatra jednim od središta aktivnosti retikuloendotelnog sistema (dela imuno sistema).
Dr Ilardo je ustanovila da povećana slezina plemenu Badžau omogućava 10 posto više krvnih zrnaca nego ljudima s uobičajeno velikom slezinom. Zbog dodatne količine krvnih zrnaca koje prenose kiseonik po krvotoku, pripadnici plemena Badžau mogu ostati duže pod vodom. Proučavajući genome Badžaua i dve druge lokalne zajednice, naučnica je kod prvih izolovala češću prisutnost gena PDE10A koji učestvuje u proizvodnji tiroidnih hormona (hormona štitne žlezde), a povezuju se i s veličinom slezine.
U eksperimentima na miševima pokazalo se da "PDE10A reguliše tiroidne hormone koji kontrolišu veličinu slezine, što znači da se kod pripadnika plemena Badžau slezina povećala zbog dugog i čestog ronjenja na velikim dubinama", pokazala je studija.
Dr Ilardo kaže da je potrebno sprovesti dodatna istraživanja kako bi se shvatilo na koji način hormoni štitne žlezde utiču na veličinu ljudske slezine. "Sve što smo saznali, ukazuje na to ukoliko nam je meri važno i vredno urođeničko stanovništvo koje živi u ekstremnim životnim uslovima u svim delovima sveta", smatra koautor studije Eske Villerslev, profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu. Istraživanje američke naučnice u budućnosti bi moglo pomoći naučnicima da shvate na koji način organizam reaguje na akutnu hipoksiju, odnosno gubitak kiseonika u raznim situacijama, bilo da je reč o ronjenju na dah, penjanju na velike visine ili o operativnim zahvatima i bolestima pluća.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar