Frizerka Goca - žena velikog srca

Gordana nije slučajno došla na ovu ideju. Imala je snažan lični motiv da pomogne ovoj deci. Njeni roditelji su se razveli još dok je bila mala i ona je sa mlađom sestrom živela kod oca. Otac je puno radio i nije mogao da se stara o njima, te je njena mlađa sestra ubrzo morala da pređe da živi u SOS Dečje selo. Ovde leži Gocina potreba da deci socijalne zaštite pomogne kako može:

"Kada sam odlazila da vidim sestru, uvek sam bila tužna i nisam znala kako bih mogla da pomognem toj deci. Volela bih da mogu i više, ali čim sam otvorila salon pozvala sam rukovodioca koordinatora Dečjeg sela, Zdravka Krunića i rekla da hoću da ih šišam besplatno. Meni to čini sreću, a mislim da i njima", kaže Goca za 021.

Deci iz Dečjeg sela pomoć ove plemenite žene mnogo znači. Ona uvek ima vremena za njih i samo joj treba javiti kada dolaze, da ne bi čekali dugo, kaže za 021 koordinator Dečjeg sela Zdravko Krunić, inače dugogodišnji vaspitač Gocine sestre.

"To deci znači višestruko. Ošišaju se u atmosferi koja je veoma pristojna, jer je ona jedna divna žena, izaberu frizuru koju požele, mogu da dođu kad god požele, i ima još stotinu razloga zbog kojih deca vole da odu tamo. One je inače jedna vrlo skromna žena, samo joj treba javiti kad će deca doći. Ona ni ne traži zahvalnost, ali joj mi uvek kažemo hvala! Tako da zaista ima divnih ljudi koji imaju jedan specifičan i posebno lep odnos prema našoj deci", kaže Krunić.

Kako su godine prolazile, jedna deca odlazila a druga dolazila, frizerka Goca, kako je od milošte zovu, postala je njhov veran prijatelj, osoba kojoj se rado poveravaju i kod koje odlaze kad im je teško ili kad im treba savet.

"Meni to čini veliko zadovoljstvo. Jako sam srećna kad oni dolaze, a i oni su. Imam osećaj da se ovde osećaju kao kod svoje kuće. Mi smo postali baš drugari. Zovu me i na svoje proslave, a ove godine sam dobila i zahvalnicu za humanost i plemenitost, jako su me dirnuli. Ta deca su predivna. To nije ništa materijalno što im ja pružam, ali ja sam duhovno ispunjena i srećna što mogu na neki način da im pomognem, a mislim da su i oni", ističe Goca.

Da još ima puno ovakvih ljudi dobre volje i velikog srca svedoči Zdravko Krunić, koji kaže da iako iz države u Dečje selo redovno stižu materijalna sredstva, pomoć sugrađana ipak najviše znači. Ne prođe dan da neko deci ne donese odeću ili hranu, a neki čak deci poklanjaju svoje stanove ili novac.

On dodaje da sve te materijalne stvari deci svakako znače ali da je najvažnija ta pažnja koju im sugrađani nesebično poklanjaju i zbog čega SOS Dečje selo u Kamenici uopšte ne liči na sirotište, već na park. (Gordana Ćosić - gocacosic@021.rs)