Za kardiologe to je danak ubrzanog tempa života i svakodnevnog stresa.
Srbija je na trećem mestu po broju kardiovaskularnih oboljenja u svetu, odmah iza Ukrajine i Rusije. Skoro 55 odsto srpske populacije umire od kardiovaskularnih bolesti, a ova statistika je iz godine u godinu sve nepovoljnija.
Svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba u našoj zemlji, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života, između 25. i 64. godine života.
Posebno su zabrinjavajuća zapažanja kardiologa da u našoj zemlji sve mlađa populacija oboleva od srca. Danas je zabluda da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe i većinom osobe muškog pola, jer bolesti srca pogađaju žene, kao i muškarce, a riziku su izložena i deca.
Kardiolog Kliničkog centra Srbije, dr Marko Banović otkriva glavne razloge zbog kojih mladi dobijaju infarkt. On napominje da se faktori rizika od nastanka srčanog udara razlikuju kada su mladi ljudi u pitanju, u odnosu na starije.
Genetika
"U riziku od infarkta su oni mladi ljudi kod kojih je neko u porodici imao srčani udar u mlađim godinama. Tu se prevashodno misli na roditelje, i to na majku ukoliko je doživela infarkt pre menopauze ili otac ako je preležao ovu bolest pre 40-45 godine", objašnjava dr Banović.
Urođene srčane mane
Najčešći uzroci iznenadne smrti kod mladih uglavnom su srčanog porekla. Redovnim kontrolama u pojedinim slučajevima moguće je sprečiti fatalni ishod, ali nažalost postoje i poremećaji koji se rutinskom dijagnostikom ne mogu otkriti.
"
Često se dešava da pacijent ne pridaje značaj simptomima koji mu se javljaju, a koji u tom slučaju deluju i kao alarm da nešto nije u redu i da je potrebno potražiti stručni savet ili pomoć", ističe dr Banović za
"Blic".
Stres, pušenje, fizička neaktivnost
Na žalost, lekari su primetili da u Srbiji sve više mladih dobija aterosklerozu (propadanje krvnih sudova), koja predstavlja jedan od faktora rizika za pojavu infarkta.
"Ateroskleroza je vrlo dug i spor proces postepenog sužavanja arterijskih krvnih sudova u svim delovima tela, pa tako i u srčanom mišiću. Brzi način života, brojni stresovi, fizička neaktivnost i genetska predispozicija doveli su do toga da se ova bolest javlja i u mlađim uzrastima. Međutim, izuzev nasledne predispozicije, sve drugo pomenuto su faktori rizika na koje možemo da utičemo i da ih korigujemo", zaključuje dr Banović.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar