Novi antibiotik nalik već poznatoj klasi antibiotika osim po jednom ključnom detalju – ubija bakterije na način koji nikada ranije nije zabeležen. Njegova delotvornost već je potvrđena na streptokokama koje uzrokuju grlobolju i bakterijama antraksa.
Gljivice su pronađene u potopljenom napuštenom rudniku bakra Berkli Pit dubokom više od 540 metara čije su vode, kiselosti pH 2,5, pune arsena. Rudnik je toliko opasan da je postao prava smrtna klopka za guske tokom njihovih sezonskih migracija. Pre nekoliko meseci snežne oluje naterale su na hiljade gusaka da potraže zaklon u jami, ali sve su uginule u njenim otrovnim vodama. Jedna autopsija 342 uginule guske sprovedena 1995. otkrila je na leševima opekotine i rane nastale usled izloženosti visokom nivou bakra, kadmijuma i arsena.
Međutim, pokazalo se da jama nije jednako opasna za sve organizme – u njoj bujaju brojne vrste bakterija i gljivica.
Andrea A. Sterl i Donald B. Sterl, hemičari sa Univerziteta Montane poslednje dve decenije istražuju neobične spojeve koje stvaraju mikroorganizmi ekstremofili iz Berkli Pita. Do sada su otkrili gljivice Taxomyces andreanae koje ubijaju neke tumore kao i neke organizme koji stvaraju molekule s protivupalnim svojstvima.
Moguća revolucija
U novoj studiji tim je pokušao da istraži šta bi se dogodilo kada bi uzgajali dva soja gljivice Penicillium zajedno. Šest dana kasnije otkrili su da su gljivice u otrovnom jezeru sarađivale tako da su stvarale spojeve koje svaka sama za sebe nikada ne bi stvarala.
Molekularna struktura tih spojeva slična je klasi antibiotika koji su poznati kao makrolidi. Međutim, za razliku od uobičajenih makrolida novi spojevi nazvani berkeleylactone A ne blokiraju ribozome niti sintezu proteina. Kada su naučnici bolje istražili strukturu berkeleylactone A otkrili su da u hemikalijama nema ni šećera niti dvostrukih veza karakterističnih za slične antibiotike. Ta dva strukturalna svojstva smatrala su se ključnim za antibiotsko delovanje 16 drugih makrolida koji su izdvojeni iz bakterija i gljivica.
Naučnici za sada ne znaju na koji način deluje novi antibiotik, ali budući da ne deluje na sintezu proteina i na ribozome, postoji mogućnost da bi mehanizam, kada se otkrije, mogao otvoriti vrata za stvaranje novih klasa delotvornijih antibiotika. U vreme kada je došlo do zastoja u otkrivanju novih vrsta antibiotika, kada čovečanstvu prete novi sojevi superbakterija koje su razvile otpornost na gotovo sve antibiotike, takva mogućnost bila bi od neprocenjivog značaja.
Stručnjaci smatraju da je ideja o zajedničkom kultivisanju gljivica odličan korak zato što se njime podstiče takmičenje među vrstama. Na taj način može se podstaći ekspresija gena koji će stvarati hemijske spojeve koji će biti efikasniji u uništavanju konkurentnih organizama. U normalnim okolnostima takvi geni nemaju potrebu da se aktiviraju.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 1
atomski mrav
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar